„Smederevska jesen“ sve više podseća na „paradu pijanstva i kiča“, a sve manje na gospodstvenu svetkovinu grožđa i vina. Osmišljena da promoviše vinogorje i njegove plodove, pretvorila se u promociju malograđanštine, taštine i dnevne politike.
„Smederevska jesen“ nastala je na temeljima specijalizovanih izložbi grožđa, vina i voća počev od prve organizovane od 26. do 28.septembra 1899. godine. Prva izložba grožđa održana je u zgradi ondašnje Gimnazije. Inicijativu je dao rukovalac Smederevskog loznog rasadnika, a podržali su je smederevski vinogradari i Ministarstvo narodne privrede. Smederevska opština je prihvatila da bude domaćin i da snosi troškove.
Nakon Prvog svetskog rata, prva Izložba grožđa, vina i voća održana je 1929. godine od 6. do 8. oktobra u prostorijama Smederevske vinogradarske zadruge, koja je bila i organizator izložbe.
Sledeća velika Izložba grožđa, voća i vina pre Drugog svetskog rata održana je od 20. septembra do 12. oktobra 1936. godine. Inicijator i organizator bilo je Gradsko poglavarstvo u saradnji sa drugim ustanovama i smederevskim vinogradarima. Izložba je priređena u Banovinskim barakama na Dunavu, koje su za tu priliku preuređene, i na njima je urađena fasada u stilu Smederevske tvrđave. Prema pisanju štampe, grad je tih dana dobio svečan izgled. Zgrade su bile iskićene zastavama, a po gradu su bili istaknuti transparenti i plakate o Izložbi. Cilj ove, kao i ranijih Izložbi bio je povećanje prodaje grožđa, voća i vina.
Još je knez Miloš Obrenović od 1827.otkupljivao turske vinograde u Smederevu, i izgradio vinski podrum. Nakon proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine, svetkovinu branja grožđa u smederevskom vinogradu organizovala je lično kraljica Natalija. Berbi su prisustvovali članovi dvorske svite i ministri sa suprugama.
Na prvoj smederevskoj izložbi grožđa, 1899. godine deo programa bio je izlet u vinograd njegovog veličanstva kralja Srbije Aleksandra I. Na izložbi u gradu nauglednija je bila grupa iz vinograda Njegovog Veličanstva Kralja, a među sortama, osim domaćih, bilo je stranih, posebno francuskih.
Posle 116 godina, Smederevci će ove jeseni, mnogi po prvi put, moći da posete kraljeve vinograde na Plavincu, jer je vila nedavno otvorena za običan svet. I to je, moguće, osim grožđa i vina, jedino što povezuje prošlost i sadašnjost.
Vinograde neće brati kraljica i ministri, gospođe neće nositi dvorske haljine, i bele, uštirkane okovratnike, niti cipele sa visokim sjajem… U Tvrđavi će pod šatorima polugole pevačice zabavljati narod, a oko šatora defilovaće slično odevene Smederevke i gošće…
Gospoda neće nositi frakove, leptir mašne i pozlaćene manžetne…Momci će nositi „firme sa buvljaka“ „just do it“ majice, neki s fluorescentnim detaljima, neki sa cirkonima…
Umesto kraljevske i gospodske svite koja se divi srednjevekovnoj perstonici Srbije, Tvrđavu će pohoditi savremenici koji će uživati u previše jela i pića, i bauljati po tezgama u potrazi za jeftinom posteljinom, tangama, krpama i šerpama…
Sve to pratiće zvuci šatorske dvojke, i refreni Brunclikove i Miroslava Ilića. Da, pevaće i Čola – „Glavo luda“.
Izvor: SDCafe