Mnoge škole u Srbiji imaju dobre uslove za rad. Nažalost, dosta je i onih, pogotovo u ruralnijim sredinama koje vape za obnovom. Među ove druge ubraja se OŠ „Đura Jakšić“ u Oreškovici kod Petrovca na Mlavi. Tradicija školstva u ovom mestu datira od 1893. godine. Objekat u kome se sada nalazi izgrađen je u periodu od 1934. do 1937. To je veoma lepa građevina, kao i sve te zgrade nastale pre jednog veka, sa karakterističnim stilskim obeležjima, „pravljena za večnost“ – kako se to često kod nas kaže, a smeštena je između padine i zelenih površina koje je okružuju.
Međutim, stanje u kome se trenutno nalazi zahteva obnovu. Konkretno, u delu škole gde se nalazila trpezarija, došlo je do većih oštećenja koja su rezultirala pojavom pukotina na zidovima, odvajanjem maltera, a pukotine su bile vidljive i na plafonu, objašnjava Milana Zekanović Simić iz Udruženja žena „Čari zavičaja“ iz Oreškovice. One su nedavno pokrenule inicijativu kojom meštani nastoje da skrenu pažnju na problem i da se kod nadležnih u lokalnoj samoupravi založe za što hitnija rešenja. Sve to, deo je aktuelnog aktivističkog programa „Menjamo zajedno“ u kom građani Braničevskog i Podunavskog okruga žele da pokrenu promene u svojoj zajednici, a na dobrobit svih članova.
Nažalost, stanje je takvo da su zidovi popucali i mislim da nam deca nisu bezbedna u takvoj školi. Više puta smo se obraćali opštini koja jeste prepoznala problem i prema najnovijim informacijama koje imamo, urađena je projektno – tehnička dokumentacija za koju su izdvojena sredstva.
Ovde, osim dece iz Oreškovice, dolaze i đaci iz dva susedna sela, pohađaju nastavu od petog do osmog razreda. To su učenici iz Dobrnja i Vošanovca, a oko 60 đaka ima ukupno. U ovoj zgradi je takođe i predškolska grupa. Za nas, škola je centar sela i zbivanja i jako nam je bitno da ona opstane. Takođe, za jedno selo je jako važno da ima školu i borimo se da nam škola ovde ostane. Prirodni priraštaj jeste problem u većini sela, pogotovo u istočnoj Srbiji, ali nismo ni tako malo selo, imali smo 2013. baš skok prirodnog priraštaja. I deca nam uglavnom ostaju ovde.
Ja sam se obratila opštinskim vlastima i upravi škole, to je ono što nas kao roditelje zanima, svi se slažemo oko toga da nešto mora da se preduzme jer zgrada propada. Nije dobro što je tako. Uprava škole ima razumevanja. Svesni su i oni kakva je situacija, rade tu. Pritom, u slučaju da se nešto dogodi, oni će biti odgovorni. Kažu da su učinili sve što su mogli, što je do njih. Dolazila je građevinska inspekcija, oni su zatvorili taj najkritičniji deo trpezarije. Ali se ne zna kako dalje. Škola nema sredstva, a ni opština sama ne može to da pokrije, obiman je projekat. Direktorka je rekla da se radi sve na tome da renoviranje počne naredne godine. Koliko sam ja razumela, u pitanju bi bila kompletna rekonstrukcija i sanacija. Ne razumem zašto se uopšte do sada čekalo, bilo je odavno poznato da je u pitanju stariji objekat, neke su stvari mogle da se preduzmu mnogo ranije. Ako se nama zatvori škola, selo je ugašeno. Imam utisak da se ne ulaže ravnomerno i često se pitam zašto je Oreškovica u zapećku – kaže Milana.
Kakav je plan nastojali smo da saznamo i mi. Međutim, bez odgovora je ostao mejl koji smo 21. oktobra poslali Opštinskoj upravi u Petrovcu na Mlavi, sa pitanjima o tome postoji li planirana dinamika radova za narednu godinu i da li će sredstva uspeti da obezbede makar preko transfera sa drugih nivoa vlasti. Na informacije od građana o tome da je urađena projektno – tehnička dokumentacija za radove na školi, uvidom u portal javnih nabavki, saznali smo da je u julu zaista dodeljen ugovor koji je sa PDV-om vredan 2.388.000,00, grupi ponuđača koju čine firme INIP ING, QUIDDITA, PYRAMID ING, Darko Radojković PR Geodetski Biro Geo Darko Jagodina, ELOM projekt i Ivana Bojić PR Planiranje projektovanje i izvođenje sistema tehničke zaštite EAST-WEST PROTECTION. Predviđeni rok je 120 dana. Međutim, u samom opisu nabavke, kao ni u ostalim pratećim dokumentima nigde se ne navodi precizno da je reč baš o ovoj školi, već je i na samom početku specifikacije radova koji su sastavni deo javne nabavke, data uopštena formulacija:
Radi realizacije radova na rekonstrukciji i dogradnji objekta Osnovne škole, projektnom dokumentacijom obuhvatiti sve vrste radova na objektu koji bi obezbedili odvijanje vaspitno – obrazovnog rada, optimalnih uslova za boravak korisnika i bezbednosti korišćenja objekta i primenu mera energetske efikasnosti u zgradarstvu. Prilikom obilaska i pregleda objekta potrebno je ustanoviti sve radove koje je neophodno izvesti i koje je neophodno obraditi projektno-tehničkom dokumentacijom. Tokom izrade dokumentacije potrebno je pribaviti uslove, mišljenja i saglasnosti imaoca javnih ovlašćenja.
Sve i da, bez zvanične potvrde od Opštine Petrovac na Mlavi koja nam je uskraćena, pretpostavimo da ovo jeste izrada projektno – tehničke dokumentacije za školu u Oreškovici to svakako predstavlja tek prvi korak u nizu koji treva da usledi. Toga su svesni i građani, pa znaju da je obnova „na dugom štapu“ i da pre svega zavisi od toga da li će Opština uspeti da obezbedi sredstva ili ne. Jer u odgovoru koji je u martu ove godine dao našoj sagovornici Milani, predsednik opštine Duško Nedinić navodi da je rukovodstvo upoznato sa lošim stanjem u kojem se nalazi objekat škole „Đura Jakšić“ u Oreškovici ali i da je budžet opštine Petrovac na Mlavi nedovoljan da se izvedu radovi na rekonstrukciji. Rukovodstvo Opštine preduzimalo je više puta i nastaviće sa preduzimanjem aktivnosti na obezbeđivanju potrebnih finansijskih sredstava, od resornih ministarstava Vlade Republike Srbije – navodi se u tom odgovoru od pre sedam meseci. Usledila je potom javna nabavka, kao nastavak priče i neophodnost pre nego što se u radove krene, a nepoznanica nam ostaje da li su u međuvremenu, na neki način sredstva obezbeđena. Ukoliko jesu, trag o tome morao bi da se nađe uskoro, među planiranim izdvajanjima u skopu opštinskog budžeta za 2027. godinu. Nacrt jeste javno dostupan ali, bar prema našem uvidu, u delu gde su kapitalni projekti, ne sadrži odrednicu o ovom projektu. Javna rasprava o budžetu trajaće do 11. novembra i do tada građani mogu da se uključe dajući svoje sugestije i mišljenja o tome šta oni smatraju najvažnijim. O svemu tome bilo je reči i na jednoj od akcija u selu tokom karavana koji je obišao deo oba okruga, a koji u prvi plan stavlja određene teme uz poruku „Saznaj šta se radi u tvoje ime“.
Građani mogu značajno da doprinesu
Milana Zekanović Simić, ovom prilikom podseća na njihovu raniju uspešno završenu inicijativu. Naime, uz pomoć Aktivističkog centra Grad iz Smedereva, ogradili su dečije igralište, jedino koje u selu imaju, a koje se nalazi pored glavnog puta. Danas ga svi meštani pažljivo čuvaju.
Želeli smo da se deca bezbedno igraju. Kad smo radili na obezbeđivanju ograde za igralište stvarno su nam se svi odazvali, aktivirali smo zajednicu, ljudi su radili besplatno i dali su svoj novac, tako smo uspeli. Što se škole tiče, tu je situacija nešto drugačija, u pitanju je mnogo veća investicija, mi kao građani ne možemo da utičemo mnogo na obezbeđivanje sredstava ali kao roditelji moramo da krenemo od toga da su naša deca ta koja su svakodnevno na ovom mestu. Mi moramo zato i da se uključimo, važno nam je u kakvom su nam objektu deca. Takođe, uz sve pomenuto, trudimo se i da uredimo takozvanu letnju učionicu. Oni se tu u školskom dvorištu igraju preko celog dana, a i kada je raspust odlaze u tu neuređenu zgradu koja više liči na šupu, što i jeste bila jer su se poslednjih 20 godina tu zapravo odlagala drva za ogrev – kaže Milana. Na pitanje da li, ukoliko izuzmemo stanje zgrade škole i pratećih objekata, đaci imaju ostale uslove za rad, ona odgovara da je izuzetno kvalitetan nastavni kadar koji se zaista trudi da doprinese boljem kvalitetu nastave.
Oni su pratili raspisane projekte, dobili su sprave za fiskulturnu salu. I sad zamislite, imate školu koja propada, sale ni na pomolu jer nemamo ni najosnovije, ali im je prošao projekat i dobili su sredstva. Zahvaljujući tome su jednu malo veću učionicu adaptirali za salu i to je deci toliko značilo. Mnogo su bili srećni jer nikad pre nisu videli kozlić i sve one ostale sprave. Danima sam od najmlađe ćerke slušala kako im je lepo što sad imaju stručnjače, grede, sto za stoni tenis… Kada je bila Dečija nedelja, deca su otišla u banju Ždrelo na zatvorene bazene gde ih uče da plivaju. Često idu u šetnje, uče u prirodi i nastavnici se trude da ih aktiviraju da kroz igru uče – dodaje naša sagovornica.
