Kao deo „Jeseni u Muzeju” je u petak, 23. oktobra, svečano otvorena izložba „General Dušan Dodić – Junak Velikog rata”. Izložba obuhvata pregled života i vojničkog puta generala Dušana Dodića, jedne od izuzetnih, ali u široj javnosti nedovoljno istaknutih figura srpske vojne istorije prve polovine 20. veka, navodi Muzej u Smederevu.
Postavku su pripremili Duško Grbović, istoričar i muzejski savetnik Zavičajnog muzeja u Jagodini i Jelena Vukčević, istoričarka i viša kustoskinja Muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku. Goste je predstavio istoričar Muzeja u Smederevu Miroslav Lazić, a na svečanom otvaranju je, pored Grbovića i Vukčević, govorila i Dana Dodić, pesnikinja i predstavnica potomaka porodice Dušana Dodića.
Dugujemo ovom čoveku kao grad zato što je on bio komandant jedinice koja je pre 108 godina, tačnije 30. oktobra po novom ili 17. oktobra po starom kalendaru 1918. godine trijumfalno marširala u naš grad posle petogodišnje okupacije i oslobodila ga od trogodišnjeg ropstva – navodi Lazić predstavljajući izložbu. Ova izložba je, kako dalje kaže, zapravo projekat Zavičajnog muzeja u Jagodini i Muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku jer ih vezuje selo Milutovac gde je i rođen general Dodić. Ranije je pripadao jagodinskoj opštini, a sada pripada opštini Trstenik.
Govoreći o njegovom značaju za srpsku istoriju, koautorka izložbe Jelena Vukčević takođe ističe kako je general Dodić oslobodio Smederevo. Velika nam je čast, naravno, što smo danas u Smederevu sa izložbom o generalu Dušanu Dodiću, čovek koji je na kraju Prvog svetskog rata na čelu svog konjičkog diviziona peške spektakularno oslobodio vaše Smederevo o čemu postoje brojni zapisi. Ja sam, eto, uverena – u Smederevu se vrlo dobro zna sve o oslobođenju u Drugom svetskom ratu, ali me zanima koliko se zapravo zna o oslobođenju u Prvom svetskom ratu, a za to postoji jedan veliki razlog jer je general Dušan Dodić jako dugo posle Drugog svetskog rata bio na marginama naše nacionalne istorije – kaže ona, ujedno postavljajući jedno zanimljivo pitanje.
Kao vrlo važan deo postavke Vukčević ističe Dodićev dnevnik od 46 strana jako preciznih zapisa o celokupnom stanju vojske. On je tu vodio vojničke zapise o proboju Solunskog fronta i vođen je negde od avgusta meseca 1918. pa sve do 1919. godine. Svaki zapis počinje datumom, brojnim stanjem vojnika, oružje, u bici naoružanje itd. i svi ti njegovi zapisi su kratki, spartanski, vojnički precizni. Taj dnevnik ima funkciju jednog vojno-operativnog dnevnika, ali da vidite u kakve se sve opise general Dušan Dodić upušta kada govori o srpskoj vojsci. Ti opisi su gotovo lirski – govori Vukčević.
Ovaj vojni dnevnik, kao i razne druge predmete i priče tog vremena – npr. oružje, odeću, medalje i značke Dušana Dodića – možete pogledati u smederevskom Muzeju do 23. novembra. Ulaz je slobodan za sve posetioce.
