Olimpijsko selo – Smederevo?

Ne treba mešati privatne i državne bazene, ali i to je pod upitnikom, jer pitanje je da li bi i jedan postojao da nije bilo kakve veze između vlasnika i države. Ali, ovde se bavimo isključivo javnim objektima pod državnom upravom (takođe, ne uzev u obzir i banje). Zato nećemo pomenuti Veliku Planu, kao najbližu destinaciju koja ima što ovde nema. Najbliži bazen te vrste je u Pančevu. Beogradska kupališta suvišno je pominjati. Nekom Ipanema nekom ima-pa-nema. U Vojvodini nema ko nema.

Eto na slovo S: Sombor, prekrasan ima. A s ove strane Dunava, ako negde i nema već im je odobren projekat i samo što se nije počelo s radovima. Ako ćemo u komšiluk zagledati, eto ga prvi Požarevac, a da nam bude još teže, tu je i Kostolac. Dakle, varošice od ni petnaest hiljada duša imaju ili samo što nemaju hale, a ovaj grad od skoro sto pedeset hiljada nema ni izbetoniranu jamu pod ceradom. Na toliko stanovnika, što iz grada, što iz okolnih sela, za tolike potrebe malo je čak i taj hipotetički jedan (što se najbolje oseća u prenaseljenom Beogradu, gde plivati na miru možete jedino ako dođete prvi u šest izjutra). Kao i tamo, i ovde bi bili termini prebukirani. Stvorio bi se vaterpolo klub, plivački centar, školske aktivnosti, i naravno posebni termini za građanstvo. O pozitivnom delovanju plivanja tek ne treba trošiti reči. Dolazili bi sportisti, rekreativci, rekonvalescenti, i staro i mlado, pa i pomodari i voajeri. Dolazili bi na pripreme mnogi sa strane. Reprezentacija bi gostovala rado. Deca bi još jedan razlog imala da se odmame od ulice i njenog sve goreg uticaja. Turistička ponuda bi bila obogaćena. Ovako ispada da je Beograd srpski Olimp, a Smederevo samo usputna stanica ili spavaonica.

Naravno da je zatvoreni bazen sam po sebi neisplativ, ali kako je Tašmajdanu tako je i Kostolcu. Država je neophodna kao učesnik budžeta. Neko će se dosetiti i činjenice da smo ukinuli samodoprinos, i da je to ono malo što nedostaje u tom puzzle-u. Neko će reći jednostavno, da ih jednostavno baš briga. Neko bi, opet, rekao da gradske vlasti samo iznose novac za Beograd, u nekom obliku harača. A neko tamo bi rekao da su svi isti kao siroti mali hrčki, ne smeju da provire iz sigurne rupe, a kamoli da zucnu i zatraže od nadležnih organa, u grozničavom strahu da ih se neko ne seti, postroji i podvikne npr.: Ko to talasa? Nemoj da ga nema!, ili: Sedi di si jer i zato nisi… Međutim, i to ne prolazi. Ako se finansiraju mega skupi fudbalski stadioni za odavno mrtve varošice, zašto je neumesno bar upitati GORE za ovaj slučaj.

Valjda je logično ići i gledati na stvari po nekim kriterijumima prioriteta. Otkud to da je susedni triput manji i zahtevniji Požarevac s lakoćom izdejstvovao projekat zatvorenog bazena, pa uskoro i realizaciju? Otkud gradu poznatom po Slobi Miloševiću, Zabeli, Dijani Hrkalović… još i epitet Univerzitetskog. O Zavodu za javno zdravlje, čiji su oni epicentar, a kom pripada Smederevo, da ne lamentiramo. Da li pije vodu ta priča: ma, lako je Smederevcima, oni su maltene prigradsko naselje prestonici? Nipošto. Čak ni Vrčin to nije. To je obično selo nalik bilo kom pomoravskom. Smederevo je rang Napulja u odnosu na Rim, i to u svakom smislu.

Vređa inteligenciju i onaj ofrljni razlog, da nema gde, već je bilo zamišljeno (verovatno kao lična zaostavština gradonačelnika tj. spomenik samom ili samoj sebi), potez kod bivšeg restorana Marina i Ribarskog naselja. Kao da ne postoji drenaža i hidroizolacija (ili je možda prepreka saglasnost divljeg naselja). Čitav taj deo industrijske zone, pa Godomin, pa Carina, Papazovac… Neki će se naći pametnjaković čisto da nešto i on rekne: A, što nije u samom centru? Pa, dragoviću moj, o tome je trebalo razmišljati još pre sto godina. A, drugo, nigde i nije u samom centru bazen. Pančevo, Sombor… (pa i beogradski su bili pravljeni tada po obodima centra), svugde je potreban prevoz. Gradski prevoz postoji, ali ne i za gospodu očigledno. Ako svaka četvoročlana porodica ima četiri automobila čisto iz snobovštine, nek potroši malo goriva i do periferije. Ali, svakako da Smederevo koje je razuđeno da razuđenije ne može biti ima na desetine pogodnih lokacija za taj objekat. (Naravno, gde još nije rasprodata zemlja što belosvetskim dobronamernim investitorima što domaćim špiclovima.)

Ako je Jugovo jedno od tih bermudskih trouglova, zašto ne bi zatvoreni bazen bio na onoj pustari između poslednje tarabe onih avlija odonud gledano i bezbedne udaljenosti od gasnih tankera gledano iz pravca grada? Biciklom se stiže, europski, ne? Zatim upotpunjava prazan prostor između urbanog dela, Sartidovog stadiona i nadalje vikend naselja. Time bi se nekako kompletirao taj vodeni kompleks. Jugovo je otišlo, svi znamo kako i kome, ali samo zemljište, ne i vazduh, a posebno voda. Tu vodu za koju se tvrdi da je i lekovita, koje pravo zemaljsko, nebesko i ono iz podzemlja, moglo bi da spreči vlasti da je crpi? Nijedno. Kanali pobogu, cevi se razvuku i sprovedu do priključka, i eto termalne vode prirodno tople, koja se ne bi hladila kao u otvorenom bazenu, već bi bila ko u trezoru.

Ako i za ovo ima pridika, ako i dalje niko ne sme da šušne i potraži sredstva koja lete na sve strane dok mi ni muholovkom da manemo, onda se zapanjimo jer i za to nismo. Uz logorsku vatru, tek priče radi, da se zgrejemo, svak neka truća šta mu je po volji. Samo da niko nije rekao da nije bilo parcele za ovaj objekat. Jer kad se gradi nešto poput autoputa ili već, rezidenti se iseljavaju tako što im se refundira. Drvo se od hiljadu godina iščupa iz korena. Podmetne se požar, oups (error), ko na Veslačkom, oups (mea culpa), po savamalskom scenariju, oups (autocorrect), odnosno raščisti se teren (pod sumnjivim okolnostima doduše). (Ovo poslednje – režija briši; eventualno može da posluži uz logorsku vatru, ali samo kao krimi žanr.)

Ali nije zgoreg pomenuti i slučaj Doma kulture. Naime, arhitekta je bila Milica Šterić. Na mestu današnjeg Centra za kulturu bilo je nekoliko starih trošnih kuća od kojih se izdvajala upravo njena tj. njene bogate predratne porodice. Sećanje na tu kuću gubi se eksproprijacijom tj. vlasnicima tih objekata i parcela omogućen je drugi smeštaj, uglavnom po odabranim stanovima. Smederevcima nije potrebna logorska vatra, oni časkom potpale neku priču. Elem, priča kruži da je Šterićka  bila toliko gnevna zbog tog rešenja komunističkog režima, da je namerno projektujući, osvete radi, nastojala da napravi ruglo usred grada, i otud onakav krov kao da je Kristijan Golubović macolom tukao po restlovima pleha od oluka za limarima, i tako nastala maketa. Neki su čak prenosili s kolena na koleno da je to bio projekat za Tivat, s tim što je tamo odbijen zbog nedostatka novca. Te, otud toliko beskorisnog prostora, staklenih površina, zbog kojih zimi treba toplana samo tog apstraktnog monstruma da ugreje, dok leti ne bi pomogli ni svi erkondišni iz Katara.

Taj i takav Pompidu centar priliči Novom sadu, Nišu, Kragujevcu… No to se samo tako čini dokonim popovima, jer jedina opaska može se odnositi samo na opštinski nemar, koji je generacijama kadrirao spisak zaposlenih, a posebno kreativni deo. Zato, opšta zapuštenost nije od presudnog značaja, već neiskorišćenost svih kapaciteta. Umesto što zvrje pojedine prostorije prazne, mogle su se aktivirati razne kreativne radionice, zatim bibliotečka kafić-čitaonica, itd.

Toliko o mentalitetu, koji taman pomisliš da je dokučiv, da mu se zna kraj ili bar na momenat zapne, eto ti vraga. Tako i na primeru zatvorenog bazena, ili će grad konačno dobiti parno kupatilo, ili će se nastaviti sa pranjem para, i prodavcima pare, koje ne opra ni najbolji spa ni hiperbarična komora.

Branislav Jevtić