U Danu za nezaborav, kako je svojevremeno nazvan 5. jun, Smederevo odaje poštu stradalima – na dva mesta.
Prvo je Staro groblje, na kome je u avgustu 1942. godine po projektu Aleksandra Deroka, podignuta Spomen kosturnica sa zvonikom. Na pločama ispod svodova su uklesana imena nastradalih.
Ta lista, kao što je poznato, nije kompletan spisak stradalih. Bilo je veoma teško sakupiti podatke o svim poginulima, tim pre što je bilo dosta onih koji nisu iz Smedereva.
U svakom slučaju, sveštenstvo je, od tog juna 1941. pa do dana današnjeg, parastos služilo, sa ili bez podrške i prisustva građana.
Jer, komemorativni skup na prvu godišnjicu i sve do okončanja rata, održavan je pod nazivom „Zavetni dan“. Međutim, posle rata, o petojunskoj eksploziji u Smederevu se nije mnogo govorilo. Drugih komemoracija, osim parastosa na Starom groblju, nije bilo sve do početka 70-ih godina.
Pri tom, ne treba da zaboraviti da je u to doba, obojeno potpuno drugom ideologijom, bilo nemoguće parastos za nastradale služiti kao danas, odnosno, kao događaj kome bi mogao da prisustvuje veći broj ljudi.
Sada tih ograničenja nema, može da dođe svako ko poželi, ali je činjenica da se sve manje naših sugrađana i sugrađanki sabira na ovaj dan ispred Spomen kosturnice.
U samom Smederevu, osim ukoliko se izuzme poneki novinski članak, duže od tri decenije, mahom se, bar u javnosti, više ćutalo o 5. junu nego što je bilo želje da se o tome govori na bilo koji način.
Ta atmosfera se donekle promenila 1973. podizanjem spomenika “5. jun 1941.” Time je stvorena mogućnost da se bez verskih obeležja, održavaju komemoracije ovim povodom. Spomenik je rad Smederevca, vajara Selimira Jovanovića.
Na tom mestu, u 14 sati i 14 minuta, simboličnim piskom lokomotive u sećanje na prepun voz koji je dignut u vazduh usled eksplozije municije u tvrđavi tek što je krenuo sa stanice, počinje svako komemorativno okupljanje na ovaj dan.
Vence su položile delegacije Grada Smedereva, Policijske uprave, Gradskog odbora SPS-a, SUBNOR-a, Udružena ratnih vojnih invalida Smedereva svih ratova, Udruženja civilnih invalida rata, Udruženja rezervnih vojnih starešina, Udruženja potomaka ratnika 1912 – 1918 i Gimnazije Smederevo.
Okupljenima se obratila gradonačelnica podsećajući da 5.jun ostaje zapamćen kao najtragičniji dan u istoriji grada Smedereva.
Danas smo se okupili da odamo počast svim poginulim stanovnicima tadašnjeg Smedereva, maturantima smederevske Gimnazije, glumcima Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, putnicima voza, radnicima Železnice i seljanima koji su tog pazarnog dana došli u Smederevo, na pijacu.
Veliki broj izgubljenih života nas obavezuje na stalno sećanje na ovaj datum i zato se svake godine okupljamo, da evociramo sećanja na žrtve i tragediju koja nas je zadesila na samom početku Drugog svetskog rata.
Peti jun je dan tuge, opisan u potresnim svedočenjima preživelih od kojih su brojni kasnije bili angažovani i na uklanjanju ruševina. Zahvalni smo svima koji su doprineli tome da grad ponovo oživi i da se razvija.
Naš zadatak je da o svemu tome govorimo mlađim generacijama, da ih podsetimo na sve strahote koje smo doživeli tokom rata i ukažemo na to koliko je bio težak put oporavka Smedereva nakon 5. juna 1941, kazala je Jasmina Vojinović.
U programu su učestvovali Gradski ženski hor „Kir Stefan Srbin“, učenice Gimnazije Tara Stojić, Elena Karatošić i Jovana Simić, kao i đak MŠ „Kosta Manojlović“ Marija Đurđević.
Takođe, ispred Istorijskog arhiva u Smederevu, postavljena je izložba fotografija na osnovu fondova kojima raspolaže ova ustanova kada je reč o tom događaju, a sa posebnim osvrtom na rad Izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva nakon eksplozije.