Nakon sinoćnjeg dočeka studenata i građana iz Petrovca na Mlavi, večeras su na istom mestu dočekani studenti iz Niša koji su juče, 28. oktobra, krenuli u biciklističku turu kako bi 1. novembra bili na komemorativnom skupu povodom godišnjice pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Biciklisti su kod Centra za kulturu stigli oko 19 časova. Atmosfera na dočeku bila je uobičajena za ovakve prilike – radosni gosti i domaćini, crveni tepih, baklje i posluženje. “Mi okrećemo pedale, ali nas pokrećete vi” – glasila je jedna od poruka tokom kratkog obraćanja predstavnika studenata. Posle glavnog dela dočeka, biciklisti su, kao i prethodno šetači, smešteni u domove naših sugrađana i sugrađanki.
Jedan student Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu podelio je svoje utiske i iskustvo sa nama.
SDCafe.rs: Kako vam je protekla tura do sada?
Student: Do sada je tura protekla veoma lako, bar meni. Meni je ovo, recimo, druga duža tura. Vozio sam oko bio nekih 100km – tura jug oko Niša kada smo zvali. Ovo mi je prvi put da vozim bicikl nakon dva pešačenja. Mogu da kažem da je znatno lakše. Prvog dana su bile dve teške uzbrdice do Ražnja. Nakon Ražnja je već lakša uzbrdica. Danas je bilo malo teže. Neki delovi puta su imali loše urađen asfalt. Jedan deo je imao vrlo ogreban asfalt. Biciklisti koji su krenuli sa uskim gumama su baš nastradali.
Ispostavilo se da je student sa kojim smo razgovarali pešačio i sa šetačima koji su dočekani u Smederevu 12. marta.
Student: Ovaj doček je prelep, kao i prošli. Sviđa mi se masovnost ljudi koja je izašla. Domaćini su se baš potrudili što se tiče spremanja hrane, posluženja, muzike. Oseća se ta lepa atmosfera. Vraća se malo taj duh koji se možda malo zagubio tokom leta, ali osećam se lepo kako sam se osećao i u martu kad sam pešačio za Beograd.
SDCafe.rs: Mislite li da podižete svest u narodu svojim poduhvatima (šetnjama i biciklističkim turama)?
Student: Da. Ja mislim da su jedan od najboljih vida protesta koje smo mi imali ove godine sva ta pešačenja. Podignu se ljudima moral i duh. Sećam se kada sam ulazio u Beograd, svaka druga osoba je plakala od sreće kada su videli nas kako dolazimo. Isto je i sada ovako. Možda je tad bila ta neka poenta da agitujemo manja mesta koja su nama usput do konačnih destinacija. Rekao bih da je sad malo više poenta da vratimo taj protestni duh u Srbiju, da ljudi opet izađu na ulicu.
SDCafe.rs: I kratko za kraj – da li očekujete promene od 1. novembra?
Student: Nisam siguran kako bih odgovorio. Ovo je ipak komemorativni skup, nadam se bez provokacija. Videćemo.
