Home InfoHronika Nemamo šta da jedemo!

Nemamo šta da jedemo!

redakcija

Nesreća nikad ne dolazi sama.
– U ovom kućerku živimo nas troje, samo ja radim i sa 18.500 dinara
mesečno izdržavam brata invalida Lazara (22), sestru Živanu (25), koja
ne može da radi jer mora da brine o njemu, i sebe. Bilo je dana kad
nismo imali ni za hranu. Došli smo s Kosova 1999, već posle tri godine
nam je od raka umro otac, a godinu dana za njim je otišla i majka.
Lazara je sa 18 godina pokosio pijani vozač, a nedavno sam i sam
doživeo tešku saobraćajnu nesreću, kad je na mene naleteo auto na radnom
mestu, dok sam izbacivao šut – počinje svoju mučnu životnu priču Žarko
Ristić (27).

Njih troje žive u trošnom kućerku, koji su 2003. kupili u selu Ralja
kod Smedereva. Sobica s klimavim stolom i šporetom na drva, u kojoj
provode veći deo dana, dve spavaće sobe tri sa tri i kupatilo bez
vodokotlića i lavaboa, s kadom s koje su otpale pločice. Imali su mnogo
planova i želja, ali su im dve teške saobraćajne nesreće zauvek
promenile život.

 

– Brat mi je bio u komi dva i po meseca! Imao je povrede kičme, težu
povredu glave, a obe noge su mu bile polomljene. Danas gubi ravnotežu i
pada, teško priča i zaboravlja – kaže Žarko i nastavlja:

 

– Taj čovek koji je pokosio Lazara imao je u krvi više od tri promila
alkohola. Napravio je od njega invalida, a dobio je zatvorsku kaznu od
tri godine i osam meseci. O Lazaru sad brine Živana.

 

Žarkova primanja kao fizikalca u „Mostogradnji“ pokrivala su troškove
najosnovnijih namirnica i računa za struju, mesečno je zarađivao od
23.000 do 27.000 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati, a onda je
doživeo tešku saobraćajnu nesreću.

 

– Moj kolega je na mestu ostao mrtav, a ja sam dobio unutrašnje
krvarenje i morali su da mi izvade slezinu. Sad sam na bolovanju, pa
primam 65 odsto od plate – kaže Žarko.

Izvor: Glas javnosti

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!