Par dana nisam gledao domaće televizijske programe, nisam čitao domaću štampu, nisam posećivao domaće sajtove i odmorio sam se. Odmorio sam se od lažnih obećanja, lažnih osmeha, lažnih reči i pogleda, lažnih nada, lažnog rukovanja, lažnih poklona, lažnih bilborda i zastava. Od laži sam se odmorio. Vratih se, i brže no što sam verovao uvukoste me nazad, taj vaš mulj koji vonja na laži. Zatrpavate smo lažima. Davimo se u lažima. Gušite nas, lopatama nas zatrpavate lažima kao grobari sveže humke. Odlično vam ide.
Ne možemo da se izborimo pa gutamo laži kao guske hranu. Otvorimo usta a vi trpate svoje laži i trpate. Jedemo ih. Jedemo i gušimo se. Ali gutamo. Gutamo pa se tripujemo da je ok, strahujemo da taj gorak ukus vaših izbljuvaka može da bude još i gori, jer uvek može gore! Onda se kao drogirani, prepustimo halucinacijama da će biti bolje i da laži nisu laži već istina koja samo što došla nije.
Ne verujem vam! Nikome!
Ne mogu verovati vama koji ste lagali, krali, pretili, ubijali, družili se sa kriminalcima, primali mito, upropastili moj grad, upropastili moju zemlju, oterali moje ljude, pravili ratove, pljačkali, silovali, palili i rušili, vama koji otimate i grabite za sebe a za gladnu i bolesnu decu nemate, vama koji prikupljate poene na tugama i nesrećama ubogih ljudi, vama koji kupujete diplome a svoju decu školujete u inistranstvu od našeg novca, vama koji pljujete jedni po drugima a onda stvarate koalicije zarad vaših gmaznih guzica. Kako mogu da vam verujem kad ste nas svi izdali i prodali, kad ste nas svi bar jednom slagali!
Kako da vam verujem? I da hoću ne mogu!
Ne mogu da zaboravim šta ste pričali, šta ste radili, kom se bogu molili, za kakve se ideale borili pre par godina, meseci ili dana.
Nikome od vas sa spiska ne verujem! Ne verujem ni spisku!
Žao mi je nas jer imamo vas, a srećan sam zbog sebe jer nemate mene!
Foto: Paul Kipping / National Geographic
Autor: Z