Jedna posebna ulazna vrata u Smederevu: Delo su umetnika Stijovića

U centru grada često prolazimo pored ovih ulaznih vrata ne znajući da su ona delo jednog poznatog jugoslovenskog vajara. Reč je o ulazu u zgradu u ulici Kralja Petra Prvog broj 27.

Tu je kuću izgradio vinogradar Dragoslav Dragi Nešić. Njegovi potomci su ranije, o zgradi ali i vratima na njoj pričali našem sugrađaninu, istraživaču lokalne prošlosti Nikoli Tasiću Caletu.

On je pre pet godina objavio knjigu “Staro Smederevo na crtežima i u pričama”, a sada je naročito želeo da skrene pažnju upravo na pomenuta vrata.

Naime, Dragi Nešić je zgradu podigao između 1936. i 1937. godine i u njoj živeo sa suprugom i troje dece. Nacionalizacijom, deo objekta je bio dodeljen opštini.

Levo krilo u prizemlju i na spratu zgrade predstavljalo je poslovne prostorije i radni  prostor, a danas je to samo poslovni prostor (kancelarije). Na spratu centralnog dela i desnog krila je prostor za stanovanje, a u donjem delu podrumske i pomoćne radne prostorije.

Ovu lepu zgradu sazidao je stari neimar Dobrivoje Petrović. Ulazna vrata, koja i danas postoje, sačinio je poznati umetnik Risto Stijović sa motivima iz vinogradarstva.

To je učinjno i zbog toga  što je Dragi Nešić bio poznati i istaknuti vinogradarski stručnjak. Pored toga, oni su bili i lični prijatelji. Za vreme okupacije i Dragi Nešić je Stijoviću pomagao pa mu se ovaj na taj način odužio – objašnjava Nikola Tasić Cale. Vrata, dodaje, zbog njihove neobičnosti pamti od svog detinjstva s tim što su tada svakako bila u punoj lepoti. On ih na izvestan način smatra kulturnom baštinom našeg grada koja zaslužuje pažnju. Na njima je dekoracija sa motivima berača voća, poput onog po kome je smederevski kraj poznat.

Verovatno bi se i sada mogla obnoviti i dodatno zaštititi za naredne decenije kako bi i sledeće generacije mogle da vide kako izgleda rad Rista Stijovića, a s obzirom na to da su delo umetnika, možda bi ih na neki način trebalo obeležiti i tim podatkom.

Inače, Risto Stijović, rođen u Podgorici, vajar i akademik SANU, jedan je od deset naših umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960. godine. Studirao je u Beogradu od 1912. do 1914, pa u Marseju i Parizu. U Beograd se vratio 1928. Između ostalog, uradio je skulpture u kamenu na zgradi srpskih železnica u Nemanjinoj, spomeniku kulture Srbije. Preminuo je u osamdesetoj godini života 1974.