Opšte udruženje preduzetnika ove godine obeležava tri jubileja, među kojima je i 200 godina zanatstva u našem gradu.
U susret velikoj svečanosti koja će biti u novembru, priređena je izložba u saradnji sa Istorijskim arhivom, „Od zanatskih esnafa do udruženja preduzetnika“.
Ukratko, dat je kratak istorijat razvoja zanata i trgovine u Smederevu, a evidnetno je da je sa njihovim rastom, „raslo“ i Smederevo u kome su i za koje su radili.
Prvi pano postavke vraća nas u treću deceniju 19. veka. Da bi uveo red među zanatlijama, Knez Miloš je 1823. godine izdao prvu naredbu o osnivanju i popisu esnafa.
Njom je izričito naređeno da nikakav zanatlija osim njegovog zanata, drugi zanat preduzeti ne smedne, trgovac ne zanimati se svakom trgovinom, jednom rečju, da se esnafi među majstorima, trgovcima i pričima zavedu.
Kako se dalje navodi, jedan od prvih koji se u nekom dokumentu pominje, (godina, na žalost za sada nije poznata) bio je Kasapski esnaf. Godine 1829. osnovan je Ćurčijski, 1838. Abadžijski, a 1840. Mehandžijsko – kafansko – hlebarski esnaf sa 20 članova.
U nastavku izložbe, saznaćete da je 1882. osnovano Opšte zanatlijsko radeničko društvo za pomoć bolesti, iznemoglosti i smrti.
Društvo se nalazilo u centru varoši na Kalemegdanu, na mestu današnje Zubne ambulante u zgradi koju su društvu ostavili dobrotvori Dimitrije J. Dragović terzija i njegova supruga Hristina Dragović. Iste godine osnovano je i Zanatlijsko pevačko društvo Đurađ Branković.
Zanatlijski esnaf grada Smedereva nastao je 1912. godine spajanjem zanatlijskog i trgovačkog esnafa. Smederevska zanatska kreditna zadruga osnovana je 1925.
Tu je i „Deset zlatnih pravila“ – poslovni kodeks Udruženja srpskih zanatlija iz 1911.godine. među pravilima su i ova:
Ne počinji zanat na svoju ruku dok ga nisi dobro ispekao, usavršio u dobrim radionicama jer će ti se neznanje u ovome tek pokazati i osvetiće ti se.
Drži čestit i dobar alat u radionici jer i narodna poslovica dobro kaže „Bez alata nema zanata“. Kao što mlin ne može sa malo vode dobro mleti, tako ni zanatlija ne može sa slabim i rđavim alatom svoje rukotvorine brzo i vešto izrađivati.
Budi učtiv i prijatan prema mušterijama. Učtivost i dobro ponašanje među ljudima često više doprinose napretku zanatlije nego njegovi proizvodi.
Godine 1926. zalaganjem smederevskih zanatlija, podignut je spomenik ratnicima palim u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. Autor figure srpskog ratnika je, kako se navodi, izvesni Lučić. Ime mu nije zabeleženo. Spomenik je svečano otkriven na dan ujedinjenja, 1. decembra. „Bila je ovo prva velika zadužbina smederevskih zanatlija – zadužbina kulturi sećanja“.
Slede panoi koji dočaravaju period izmeđa dva rata, a prikazani su članci iz novina, fotografije, razglednice, vesti, obaveštenja, oglasi.
„Posle velike petojunske tragedije, 1942.godine, trebalo je obnoviti razoreno Smederevo. Zanatlije ne samo da su učestvovale u obnovi porušenih kuća i ustanova već su na placu, na uglu ulica Kralja Petra Prvog i Đure Jakšića, kupljenom još 1934.godine, počeli izgradnju svoje druge velike zadužbine – Zanatskog doma“.
Na poslednjem panou je podsećanje na to da su od 2003. godine, smedervske zanatlije, trgovci i ugostitelji organizovani u zajedničko, Opšte udruženje preduzetnika Smedereva.
