Letnja pozorišna radionica pravljenja i oživljavanja maštovitih likova za osnovce trajala je tokom prethodne sedmice. Bila je besplatna, a organizovalo ju je pozorište PATOS pod čijim su okriljem u nedelju, u završnici ovogodišnje Art četvrti, polaznici izveli i performans. Ukratko, oni su naučili kako da lutkama, maskama i prikazima koje su stvarali na radionici „Monstrum Lab“ daju glas i pokret i time ih ožive na sceni uz pomoć mašte. Epilog je odgovor na ranije postavljeno pitanje o tome šta se dogodi kada deci damo prostor da izmisle svoja čudovišta, njihove karaktere i naravi – nastane čitav svet potpuno različitih imaginarnih likova, baš poput ovog koji smo i mi zabeležili.
Usledio je muzički program koji je organizovao “Orkestar Svetlost”. U Etno – bašti nastupio je kamerni sastav Chamber Souls, koji čine Jelena Šarenac na flauti, Ružica Gojković na klaviru i Ognjen Grčak na gitari.
Iste večeri izloženi su radovi nastali na radionici stripa za decu i mlade koje je vodila Jelena Vitorović, a na kojima su oni mogli da steknu osnovna znanja i otkriju put nastanka stripa od početne ideje do završene table. Takođe, Ma(te)rija, odnosno Marija Vitorović je Smederevce različitih generacija tokom Art četvrti okupljala na radionicama heklanja. Kako kaže, to njeno interesovanje nije nastalo iz porodične tradicije već ličnih afiniteta.
Mi smo u okviru Art četvrti imali dve radionice, bilo je dosta posećeno, došle su između ostalih i majke sa decom starosti 12 ili 13 godina. Jako fino je prošlo. Ja sam se za heklanje sama zainteresovala, kratko sam išla u školicu heklanja u Beogradu. Privuklo me je zbog toga što me interesuju svi ručni radovi, takođe bih volela da se ručni zanat održi u našem društvu i svakodnevici. Tako sam počela sa radionicama sa namerom da posle iz toga nastane i klub heklanja kako bi se to proširilo. Deci se svidelo i ženama uglavnom, mada su i muški dosta talentovani ali nema njihovih prijava za sada – kaže Marija u razgovoru za SDCafe.rs. Heklanje traži strpljenje i veštinu, dodaje ona i objašnjava da se zbog toga neretko odustaje već na početku: Sitno je dosta, pa traži upornost ali većina nastavi. Bilo je dosta i mladih devojaka. Nije teško jer stalno ponavljamo iste bodove, a ja sam zadovoljna i ponosna na njih i to šta su sve tako brzo naučili na samo dve radionice. Ukupno je bilo oko 20 polaznika. Zahvalna sam PATOS-u na prilici da radim to, baš nam je bilo divno i planiram da se takva druženja nastave. Od septembra u PATOS-u imamo nove radionice – poručuje Marija. Svako ko želi moći će da im se priključi. Za sada je plan da se ovde okupljaju na otvorenom sve dok im vreme to bude dozvolilo, a kako jesen bude odmicala preći će u zatvoren prostor pa ko hoće da se oproba i nešto ovakvo stvori svojim rukama, imaće priliku.
Iste večeri je i Marko Cvetković, koga smo kao urednika naučno obrazovnog programa CZK nebrojeno puta slušali kako predstavlja tuđa ostvarenja, odlučio da sa sugrađanima podeli nešto od svog stvaralaštva, a o tome na našem portalu uskoro posebno i opširnije.