1,4K
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, na odseku za gemanistiku, te je nakon diplomiranja postala profesor nemačkog i engleskog jezika. Vrativši se u svoje Smederevo zaposlila se i radila u OŠ "Dr Jovan Cvijić", u kojoj je bila profesor Nemačkog jezika, između ostalog, i autoru ovog teksta.
Radila je i u drugim smederevskim školama, a onda je postala i profesor engleskog jezika u Gimnaziji. Profesorka Leposava Glavonić sigurno je ostala mnogim đacima (sada) starije i srednje generacije kao dobar profesor i odličan pedagog. Unosila je puno rada i energije da svojim đacima prenese svoje perfektno znanje i jednog i drugog jezika.
Profesorka Leposava je bila udata za starog i popularnog smederevca Zorana Glavonića. Stari smederevci se rado sećaju Zorana kao šefa prvog državnog servisa za radio, televizijske i druge aparate. To je bila radionica Elektronske industrije iz Niša (popularni EI-Niš), koja se 60-tih godina nalazila u prizemlju zgrade Dragija Nešića, u ulici (tada) Maršala Tita.
Leposava je ceo svoj radni vek provela radeći sa decom i omladinom. Kada je otišla u penziju još više se posvetila radu sa decom, ali sada u drugom vidu i na drugi način. Kao visoko obrazovana žena, majka i roditelj pratila je dešavanja na polju svetske, srpske i naročito smederevske populacije.
U toku svojih istraživanja uvidela je da je već duže vreme na snazi trend opadanja broja rađanja dece, kao i trend porasta umiranja odraslih ljudi, tako je odnos jednih i drugih iz pozitivnog (više se rađa, nego što umire ) otišao u negativno (manje se rađa, nego što umire) i onda je donela odluku da sve svoje slobono vreme posveti humatirnom radu na ovu temu.
Godine 2003. profesorka Glavonić dobrovoljno je poželela da pruži usluge Udruženju „Opstanak“ koje je osnovano je te godine u Beogradu. To je inače volontersko udruženje, bez ikakve materijalne i finansijske pomoći države ili neke organizacije. Ovo udruženje ima za cilj buđenje svesti o ovom gorućem problemu.
Ona je prateći svetske kretanja u populaconoj politici sazanala da je natalitet u mnogim razvijenim zemljama postao kao „nacionalna kriza“. Recimo, Japan ima najveći procenat starijeg stanovništva starosti između 65 i više u svetu, a za njim slede Italija, Portugal i Nemačka. Prema proceni UN-a, najbrži trend smanjenja stanovništva na svetu biće u srednjoj i istočnoj Evropi i u idućih nekoliko decenija, zbog iseljavanja i niske stope rađanja dece. Najugroženije zemlje su Letonija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, Poljska i Mađarska. Ni u Srbiji nije svetlija situacija. Podaci su takvi da upućuju da će broj stanovnika u Srbiji opasti na 5,5 miliona do 2041.godine, što je pad od čak 23% u odnosu na statistiku.
Obeshrabrujući su i podaci o demografskom stanju u Srbiji, jer su israživanja pokazala da će nas bela kuga 2060. godine vratiti u 1927, pošto je svake godine preko 30.000 ljudi manje! Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika, jer umre oko 100.000 ljudi, a zaplače oko 70.000 beba.
Statistika kaže da će nas ukoliko se nastavi ovim tempom, za pedeset godina biti milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših građana je 43 godine što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i svetu. Da bismo imali prostu reprodukciju nacije, potrebno je da svaka žena u fertilnom periodu u narednih deset godina ima dvoje dece. To je dosta ambiciozno jer prosečna žena u Srbiji rađa dosta manje, a sve ovo povećava i činjenica da 16.000 osoba svake godine emigrira. Statistika neumoljivo pokazuje i to da Smederevo ubrzano stari. Mladih do 24 godine ima tek nešto više od 30.000, a onih koji su ušli u šestu deceniju skoro 42.000.
Znajući sve to, Leposava Glavonić je godinama iza toga na svim mestima gde se okupljaju roditelji sa decom, bake i deke sa decom, startelji sa decom, prilazila i apelovala na podizanje i povećanje svesti o neophodnosti povećanja broja rađanja nove dece.
Udruženje „Opstanak“ za borbu protiv bele kuge i Društvo srpsko – ruskog jedinstva iz Vrnjačke Banje su 2011. godine u Vrnjačkoj banji, čak održali i Drugi nacionalni kongres o deci i natalitetu. Ovaj Kongres je trebalo da predstavlja prekretnicu u radu Udruženja „Opstanak“, jer su zaključci sa ovog skupa bili upućeni najvišim državnim institucijama Srbije, kao i dijaspori širom sveta, pa se s pravom puno i očekivalo u konkretnim akcijama na suzbijanju bele kuge. Na Kongresu je prezentovano 50 stručnih radova čiji autori, lekari, socijalni radnici, psiholozi, svako iz svog ugla razmatraju problem bele kuge sa predlozima za rešenje i publikovani su u zborniku „Srbi – narod koji nestaje“.
Kako rezulatati akcije nisu bili zadovoljavajući, tj. kako su demografski podaci bili sve negativniji, gospođa Glavonić, profesor u penziji, kao predsednik podružnice Udruženja „Opstanak “ u Smederevu, je 2014. godine u organizovanoj akciji prikupila je 3005 potpisa građana, kojima sezahtevalo od Vlade Republike Srbije da ona najzad donese „Zakon o obnavljanju stanovništva“ i o deci.
U tom zahtevu nalazilo se 10 tačaka, kojima se bliže objašnjavala potreba donošenja takvog jednog Zakona. Među značanijim tačkama zahteva bile su:
– Treba prvenstneno mlade, nezaposlene i obrazovane ljude vraćati u sela istim tempom kako su se sela ispražnjavala, a posebno materijalne naslednike, jer sela pružaju velike mogućnosti,
– Žene moraju biti adekavatno zaštićene, a ne samo formalno na papiru. Nasilništvo i siledžijstvo muškaraca mora biti adekvatno kažnjavano,
– Razvedeni roditelj, koji se stara o detetu, mora da prima odgovarajuću alimentaciju, a ne da majka preuzima sve obaveze,
– Član zakona kaže, da brak mora da se razvede na zahtev jednog bračnog druga, treba da se ukine, jer daje veliku mogućnost za zloupotrebe. Razvedeni bračni drug „svojom“ krivicom gubi pravo nasledstva po članu 22. Zakona o nasleđivanju. Krivicu je lako dokazati uz izjave lažnih svedoka, itd.
– Siromašna Srbija školuje svoje studente i stipendira ih, a oni odlaze u inostranstvo, najviše na zapad; tamo se žene i udaju, i tamo plaćaju porez. Oni bi trebali da vraćaju stipendije, a ako žele da odlaze na zapad, onda bi to trebalo da čine njihovi roditelji ili rođaci.
– Minutažu reklama na televiziji treba smanjiti i reklame prikazivati samo između emisija. Ne prekidati emisije zbog njih ! Višak minutaže od reklama treba dodeliti „Malom dnevniku“ i češće ga prikazivati. Jer, deca su kolevka sveta i ona su nevina i slataka. Deca su ukras sveta. I konačno – na mlađima svet ostaje.
– Polako nestajemo, a naši političari znaju da je demografsko stanje katastrofalno i ništa ne preduzimaju. Samo u izbornim kampanjama još može da se čuje poneko obećanje da će se raditi na natalitetu, a posle to niko ne pominje – govorila je tada Leposava Glavonić.
Polovinom novembra 2014. godine „presavila je tabak“ i obratila se čak i predsedniku države i premijeru, kao i svim ministrima u Vladi Srbije i svim političkim partijama. Predložila je konkretne mere i za uređivanje zakona. Tada je govorila da je niko od navedenih i nadležnih nije kontaktirao. Profesorka Glavonić je bila ogorčena što, kako je tvrdila, Smederevo nema adekvatnu brigu o natalitetu. Predlagala je svojevremeno da se osnuje savet za demografiju, nudila pomoć, ali ni to niko nije hteo da je čuje.
-Sve te jednokratne mere ja jednostavno zovem „male zakrpe za velike rupe”. To demorališe mlade ljude i ne podstiče ih na rađanje. Treba promeniti Zakone i treba ih primenjivati, kako bi doneli poboljšanje situacije – smatrala je profesorka.
U afirmativnom članku „Statistika krajnje uznemirujuća“ iz oktobra 2018.godine u „Našim novinama“ objavljeni su razultati istraživanja o populacionoj politici u Smederevu. Za ilustraciju, evo i nekih uznemorujućih podataka iz tog članka i izjave, koju je z ataj list dala Leposava Glavonić:
„Devedesete su, pokazuje se i na ovom primeru, početak pada. Nešto manji priraštaj zabeležen je krajem osamdesetih, ali u poslednjoj deceniji prošlog veka, ta promena postaje očiglednija."
Izvod iz tebele 3:
Godina Živorođeni Umrli Priraštaj
1991 1520 1168 352
1998 1330 1340 -10 NEGATIVNO!
1999 1279 1398 -119
„Krajnje rezignirana, poslala sam još jedan, inače poslednji dopis 2016. godine lokalnim i državnim vlastima. Naravno, niko mi ništa nije odgovorio. To je ujedno bio i kraj „Opstanka“ u Smederevu, posle više od decenije postojanja – pričala nam je Leposava Glavonić, profesor u penziji i nekadašnji predsednik smederevske podružnice „Opstanka“.
Izvod iz tebele 5:
Godina Živorođeni Umrli Priraštaj
2011 956 1491 –535
2017 867 1440 –573
Kako je dodala, "rečenica koju je ove godine izgovorio predsednik zemlje, a koja poručuje da nam je sve uzalud ako nestanemo, „Opstanak“ je izgovorio nebrojeno puta, ali je svakako dobro što se bar nešto pokrenulo u tom smeru. Dobre su sve mere koje imaju za cilj podršku porodici, pod uslovom da su sveobuhvatne i iskrene. Želim da verujem da je država ovoga puta napokon shvatila značaj te teme. Ali, bojim se samo da nije isuviše kasno za to. Srbi izumiru. Za istoriju civilizacije to nije nikakva velika stvar niti novost, tu sudbinu je već doživelo više od 30 drugih naroda"– napomenula je Leposava Glavonić.
Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, koje se značajno oslanjaju na imigraciju, zemlje sa istoka Evrope pokušavaju da reše problem prirodnim priraštajem i finansijskim podsticajima. To, međutim, ne daje očekivane rezultate ili bolje reći, daje skromne rezultate. Za revitalizaciju je potrebna dobra socijalna politika i stvaranje podsticajne infrastrukture, ulaganje više sredstava u decu i mlade, jer ako se u njih ne bude ulagalo, onda će i ekonomija biti na izdisaju.
I tako je od 1. jula 2018. i u Srbiji počela primena mera za podsticaj rađanja – za treće dete roditelji mesečno dobijaju 12.000 dinara u narednih deset godina, a za četvrto 18.000 dinara. Za prvo dete sledi jednokratna pomoć u iznosu od 100.000 dinara a za drugo 10.000 dinara mesečno u toku dve godine. Jedna od podsticajnih mera koja će početi da se primenjuje jeste i to da žene koje su rodile dete u postupku vantelesne oplodnje imaju pravo na još tri pokušaja o trošku države za rađanje drugog deteta.
Inače, Leposava je bila veliki humanista, ali i domaćin: bila je jako poštena i radna, skromna, pravedna. Jako je volela ljude, a naročito decu, kojima je posvetila čitav svoj život. Njoj je šira i uža porodica bila svetinja. Sa suprugom Zoranom izrodila je dvojucu sinova; Bojana i Dejana. Celokupno svoje slobodno vreme, kao penzionreka, posvetila volonterskom radu u Udruženju „Opstanak“.
Nažalost, plemenito Leposavino srce nije više izdržalo, jer je aktivno i puno radilo, pa je 27. jula 2019. godine – stalo.
Autor:
Nikola Tasić
SDCafe.rs
Izvor: SDCafe
