Smederevci, Nikola Marinković Žaki i Nikola Tasić Cale bili su drugovi od 1953. godine. Tada su pohađali školu „Jovan Jovanović Zmaj“. Učiteljica im je bila Desanka Simić, nastavnica fiskulture Gordana Manojlović, a direkrorka škole bila je Mira Jovanović.
1953./54. godina I razred u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ Žaki-treći od učiteljice-levo, Cale do učiteljice-levo
Kasnije su bili đaci škole „Dr Jovan Cvijić“ – razredni starešina bila im je Vukica Sokolov, a direktor škole Mile Bijelić.
1960. godina, VIII razred u OŠ „Dr Jovan Cvijić“ Žaki-čuči treći s leva, Cale-stoji četvrti s leva
Oni su, objašnjava Cale, prva posleratna generacija đaka. To znači da su: Sami pisali domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igraju; dečaci su se igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš; imali su roditelje uz sebe kao i njihove roditelje (babu i dedu); pili iz iste flaše i davali griz užine svakom ko želi; kući iz igre dolazili tek s prvim mrakom; kod prijatelja su nenajavljeni dolazili čak i kada ih ima desetak u grupi; roditelji su bili autoritet, kako vlastiti tako i roditelji njihovih drugara; deca su svakoga pozdravljala u prolazu, ustajala u autobusu da sednu stariji i pomagala im u raznim situacijama; „To je generacija koja je naučila da se snalazi u svako doba i u raznim uslovima, čitavom svojom snagom. Generacija koja je učena da voli svoju zemlju“ – kaže Cale. A mi dodajemo: Generacija koja je ovu zemlju postavila na noge posle najvećeg ratnog razaranja.
Žaki i Cale su ostali dobri drugovi i u srednjim školama.
Pomno smo pratili sport, a najviše smo voleli fudbal i bili svedoci perioda velikog uspeha tog sporta. Žaki je pohađao Ekonomsku školu, igrao je dobro fudbal i bio registrovan za FK „Trgovački“. Ja sam pohađao Tehničku šlolu, igrao solidno fudbal i bio registrovan za FK „Budućnost“. Obojica smo leti išli na plažu na Adi, šetalli se po smederevskom korzou, odlazili na igranke sa živom muzikom, gledali lepe Smederevke i pričali o svemu. Najviše ipak o fudbalu – seća se Cale.
Smederevski studenti na Fontani; Stoje: Nikola Marinković Žaki, Slobodan Buljak Mikica i Predrag Lalić Lala; Sede: Nikola Tasić Cale i Tomislav Stojadinović Toma
Godina 1965. je prekretnica kada iz rodnog Smedereva, Žaki i Cale odlaze na studije u Beograd. Marinković je odabrao ekonomiju, a Tasić mašinstvo. Nekoliko studenata iz Smedereva stanovalo je na Novom Beogrdu, u Studentskom gradu. Među njima smo bili Žaki i ja. Nismo bili cimeri, ali smo stanovali u trećem bloku Studentskog grada, koji je imao četiri bloka. Zanimljivo je da su tada u prvom bloku bili inostrani studenti (Skup nesvrstanih zemalja), a da su u četvrtom bloku stanovale isključivo studentkinje. Svaki od blokova imao je oko 2000 stanara! – dodaje Žaki.
Po završetku studija u Beogradu Žakijevi i Caletovi putevi ponovo su vodili u istom smeru – zaposlili su se u Novoj železari, pošto su bili stipendisti. Žaki je, kao ekonomista, radio u Komercijali, odnosno u Nabavci. Bio je zadužen da po dostavljenim spiskovima (specifikacija) nalazi i nabavlja rezevne delove za mnoge pogone u fabrici, od Aglomeracije do Hladne valjaonice, sa svim drugim pogonima (Visoka peć, Energana, Čeličana, Topla valjaonica, Saobraćaj i transport…). Cale, kao inženjer, radio je na izgradnji novih pogona (Kapitalna), zatim na Preventivnom održavanju tih pogona, a onda i na modernizaciji i rekontrukciji tih pogona.
U tom dužem vremenu života i rada, bilo je jako dobre saradnje među nama i zajedničkih nastupa. Ja sam ispostavljao potrebe za rezervnim delovima, a Žaki je kontaktirao firme i poručivao te delove. Bilo je često potrebno da zajedno putujemo u te kompanije, radi usaglašavanja tehničkih parametara i sično. Baš smo se dobro slagali i u tom poslu! – pamti Cale.
Nekako u tom periodu, Žaki se posebno zainteresovo za košarku. Ušao je u te vode i počeo da ispisuje ono što će postati istorija ovog sporta u našem gradu. Toliko mu se košarka uvukla u srce, da je upisivao razne kurseve i obuke. Bio je u kontaktu sa mnogim poznatim košarkaškim trenerima, selektorima, pa je tako stigao da bude u neposrednoj vezi i sa čuvenim, proslavljenim trenerom i selektorom, Rankom Žeravicom! Pošto je mnogo izazova uspešno savladao, stekao je takva znanja i licencu da se posvetio i trenerskom poslu. Naročito se istakao kao trener i vođa mlađim kategorijama košarakaša, od pionira do kadeta.
Da bi mu se nekako odužili za taj, neizbrisiv trag, njegova porodica i košarkaši su posle 2001. godine i njegove prerane smrti, počeli da organizuju memorijalni košarkaški turnir „Nikola Marinkvić Žaki“. Njegov prijatelj Cale, ne propušta taj događaj pa je i ove godine bio na tribinama u sećanje na svog drugara iz najranijeg životnog doba.
