Sedište Srpskog sovjeta bilo je i u Smederevu

U jednoj od ulica u samom centru Smedereva, radio je, tokom prvih ustaničkih godina, Praviteljstvujušči sovjet. Osim postavljene table u ulici koja je po tome i dobila naziv, nekih drugih tragova nema.

Ne zna se sa sigurnošću u kojoj od tadašnjih kuća na ovom mestu je to bilo, već samo da je reč o ovoj ulici (nekoliko desetina metara niže je kuća Branislava Nušića).

Praviteljstvujušči sovjet serbski osnovan je kao organ vlasti u ustaničkoj Srbiji. Imao je izvršnu i zakonodavnu vlast i danas se smatra prethodnicom vlade.

Ipak, dokle god je taj savet postojao, Karađorđe je svoju vlast postavljao iznad Sovjeta.

Sovjet je osnovan na Skupštini u Borku, u avgustu 1805.godine. Prvi predsednik bio je prota Mateja Nenadović. Sedište je najpre bilo u manastirima Voljavča i Bogovađe, a kada je krajem te godine oslobođeno Smederevo, tu je i premešten.

Upravo zato se često može čuti da je time, začetak moderne srpske državnosti bio tamo gde je padom Smedereva kao prestonice, vekovima ranije ona prekinuta.

Izvorno, ideja Božidara Grujića koji je i radio na uspostavljanju Sovjeta bila je, da se među predstavnicima izabranim iz svih 12 nahija Smederevskog sandžaka, odredi šest popečitelja (ministara).

Oni bi bili zaduženi za različite oblasti (vojska, finansije, pravda, prosveta i crkva, inostrani i unutrašnji poslovi), a popečitelji su uvedeni tek 1811.

Predsednici i članovi su se često menjali. Tačan sastav poznat je tek iz kasnijih godina, a u vreme dok je Sovjet u Smederevu radio (krajem 1805.) tu su kako se pretpostavlja bili Matija Nenadović, Jakov Nenadović, Janko Katić, Milenko Stojković, Luka Lazarević i Milan Obrenović.

Po oslobođenju Beograda 1807. Sovjet je premešten tamo.