U smederevskom Muzeju sinoć je svečano otvorena izložba “Vekovi na vodi – šajke Dunava” koju su priredili muzejski savetnik pedagog Tatjana Gačpar, brodomodelar Zlatko Pajić i viši kustos pedagog Milan Marković. Po vreloj večeri publika se ipak u većem broju odazvala pozivu na događaj, a pozdravio ju je na početku v.d. direktora Muzeja Goran Jovšić. Poručio je da na ovaj način, na Dan Dunava, Muzej želi da iskaže zahvalnost reci bez koje ovde ne bi bilo ni našeg grada kao i da tom, lepom izložbom, započnu letnji programi koji će naredna dva meseca trajati u ovoj ustanovi kulture. Potom je nastupila Adrijana Đorđević, studentkinja Muzičke akademije.
Predstavljamo vam izložbu koja je nastala kao projekat Muzeja u Smederevu realizovana uz podršku Ministarstva kulture i Grada Smedereva. Jedna važna, ali nedovoljno poznata priča iz naše prošlosti dobila je prostor koji zaslužuje. Za nas koji smo radili na izložbi ovo nije samo završetak projekta već početak razgovora sa publikom o jednom značajnom delu naše prošlosti. Dunav je oduvek bio mnogo više od reke. Bio je put koji je povezivao ljude, kulture i gradove, ali i granica na kojoj su se ukrštali interesi velikih sila. Upravo na toj reci tokom vekova ispisana je istorija šajki, neobičnih i izuzetno efikasnih ratnih brodova koji su ostavili dubok trag u vojnoj istoriji ovog prostora. Osnovna ideja izložbe bila je da kroz makete šajki, arhivsku građu, fotografije i istorijske izvore, približimo svet ovih plovila i ljudi koji su njima upravljali. Želeli smo da ispričamo priču o umeću njihovih graditelja, hrabrosti šajkaša i značaju koji su šajke imale u odbrani i životu na Dunavu od 15. do sredine 19. veka. Za ovu temu opredelili smo se jer je ona neraskidivo povezana sa istorijom Smedereva – kazala je Tatjana Gačpar.
Posle pada srpske srednjevekovne države u 15. veku i uspostavljanja dunavske granice između Ugarske i Osmanskog carstva, Smederevo je postalo jedno od najvažnijih uporišta rečne flote. Upravo zato priča o šajkama, nije samo priča o brodovima. To je priča o našem gradu, Dunavu i ljudima koji su vekovima živeli uz njega, dodala je Gačpar. Jer, iako šajke danas više ne plove Dunavom one i dalje žive u istorijskom pamćenju kao simbol veštine, istrajjnosti i prilagođavanja.
Njihova konstrukcija, brzina i pokretljivost govore o izuzetnom poznavanju reke, a njihova uloga svedoči o veremenu u kome je Dunav bio jedno od najvažnijih evropskih, vojnih i trgovačkih puteva. Izložba je nastala zahvaljujući saradnji mnogih ljudi, a osim maketa brodova, tu su dokumenta iz Muzeja Grada Beograda, Istorijskog arhiva Beograda i Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu.
U središtu ove izložbe je šajka, plovilo skromnih dimenzija ali velikog istrorijskog značaja. Šajke su vekovima imale ulogu u rečnom ratovanju, odbrani, snabdevanju i kontroli dunavskih pravaca. Zato ih ne možemo posmatrati samo kao brodove, oni su svedočanstvo vremena, načina života i ljudi koji su svoju svakodnevicu gradili uz vodu i na vodi – rekla je ovom prilikom stručni consultant, Veselinka Marković, muzejski savetnik istoričar Muzeja Vojvodine.
Zlatko Pajić je pak skrenuo pažnju na to da ovakvih, izloženih devet brodova ima još samo u bečkom arhivu te da bi ovu autentičnost valjalo iskoristiti i posetiti Muzej i ovu postavku. Izložba će trajati do 23. avgusta, ali svečano otvaranje nije jedini predviđeni program za publiku. Predavanje „Pogled sa dna – tragajući za izgubljenim plovilima“, mr Gordane Karović, biće održano u petak 10. jula, radionica „Od ideje do makete broda“, autora Zlatka Pajića, Tatjane Gačpar i Milana Markovića, biće u sredu, 15. jula, dok je radionica „Potapanje brodova“ 18. avgusta.
