Home Info Brodovi Zlatka Pajića plove u mašti

Brodovi Zlatka Pajića plove u mašti

by redakcija

Smederevac Zlatko Pajić, inženjer vazduhoplovstva, postao vrhunski modelar. Njegova plovila krase kolekcije zaljubljenika u brodove.

Zlatko Pajić je izabrao nebo, a more i brodovi su izabrali njega. Ovaj avio-inženjer, kojeg je rat početkom devedesetih prizemljio i vratio iz Hrvatske, gde je službovao kao vojno lice, u rodno Smederevo, zaronio je u svet minijatura istorijskih brodova i velikih tajni. Umesto generala avijatičara postao je brodomodelar, a njegova ručno rađena plovila krase kolekcije zaljubljenika u brodove.

Radio je na aerodormu „Lučko“ u Zagrebu, kada je počeo rat, kao prvi i jedini elektroinženjer koji je leteo na naoružanom helikopteru „Gazela“.

– Kao jedini letač mehaničar trebalo je da otputujem na specijalizaciju u Rusiju, ali su mi sakrivena dokumenta. Prekinuo sam službu u vojsci i došao u Smederevo – priseća se naš sagovornik. – Mislio sam, lako ću naći posao. Poslao sam oko 270 molbi i svuda se me odbili…

Zlatko nije mogao da bira, jer život nije mogao da čeka. Radio je kao konobar i prodavao žetone za bilijar.

– Imaš znanje i zvanje, a niko te neće. Morao sam da smislim način kako da preživim – priča Pajić. – Otac mi je bio u mornarici, ja sam rođen pored Dunava. Prvo sam napravio čamac, pa pecaljke, mašinice.
Čamci su razbuktali strast. Za dve decenije napravio je 30 maketa brodova. Za svaki prosečno utroši od šest meseci do godinu dana. Ali na jednom radi već šest godina. To je prvi pomorski jedrenjak napravljen u Srbiji, preciznije u Smederevu pre 180 godina.

– U brodogradilištu u Dubravici kod Smedereva izgrađen je brig „Srbija“, lađa dužine 25,3 metara, širine 7,1 metar i nosivosti 250 tona. Izgradnjom je rukovodio pomorski kapetan, Grk Nikola Kefala. „Srbija“ je zaplovila 30. aprila 1833. godine pod srpskom zastavom. Sultanovim fermanom od aprila 1838. precizirano je da je zastava crveno-plavo-bele boje. Na crvenom polju stajale su četiri zvezde, a na srednjem, plavom, srpski nacionalni grb.

Tako se na plovidbama od Smedereva do Carigrada na lađi vijorila naša zastava u vreme dok Srbija još nije stekla državnost. „Srbiju“ su zamenili parobrodi, ali nijedna lađa nije mogla da se pohvali da je bila prva pod srpskom zastavom.

– Moje modele kupuju ljudi koji vole brodove, za poklon ili za sebe. Ručni rad ima cenu. Moji brodovi nemaju mašinskih i kupljenih delova, jer sve delove pravim sam – objašnjava ovaj modelar.

– Kaže se da brodomodelari rade 17 zanata: moraš da budeš stolar, šnajder, likovno nadaren, da znaš da vezuješ bar 30 vrsta brodskih čvorova. Na mojim brodovima ima po 200 do 300 čvorova, a za jedan potrebno je napraviti četiri poteza rukom.

Brod „Srbija“ je istraživački rad i kada ga završi, zaštitiće ga. Preostali su još lampa, figura na pramcu i šporet. Izložbu istorijskih modela brodova ručne izrade po originalnim projektima „Plovidba kroz istoriju“ krase i dva modela komandnog broda „Santa Marija“, kojim je Kristofer Kolumbo plovio kada je otkrio Ameriku. U svetu postoje 162 šeme broda „Santa Marija“ i sve su zvanične jer originalnog nacrta broda nema.

BRODOVI U LJUSCI
Kada se umori, pravi brodove u ljusci od oraha ili kokosa. Napravio je i dva broda u boci. Vrednost broda u boci se računa po broju čvorova, a dobar rad može da ima cenu novog automobila srednje klase.

J.Ilić

Izvor: SDCafe

Slične vesti

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!