„Grad proklete Jerine – Ilustrovana istorija Smedereva“, predstavljena je u Centru za kulturu, a razgovor sa autorskom ekipom i gostima vodio je urednik naučno – obrazovnog programa, Marko Cvetković. On je u uvodu knjigu opisao kao dragocenu posvetu našem gradu, entuzijastični zahvat koji seže kroz vekove u težnji da ih doživi i sagleda. Ovaj svojevrstan vodič kroz istoriju uz 400 ilustracija, ponikao je u porodičnoj radionici profesora geografije Miloša Dunčevića i njegovih ćerki Irine Tašić i Ive Roganović.
Oduvek sam voleo Smedevo i još uvek ga mnogo volim. Možda to nije uvek zdrava ljubav jer je možda i preterana. Rođen sam blizu tvrđave, na Jezavi i život mi je uvek bio vezan za tvrđavu i reku. Otac mi je bio kovač pa sam se odmalena sretao sa hladnim oružjem, igračke su mi čak bile noževi, sekire. Posle toga, kada sam počeo da čitam, to su bile uzbudljive knjige o junacima, vitezovima, stripovi. Nekako sam pomalo u sebi izgrađivao ideju da ću nešto da uradim što će imati veze sa tvrđavom. Skupljao sam svaki podatak koji se odnosi na Smederevo, napravio sam kolekciju raznih informacija i malo po malo počeo da crtam, skupilo se dosta radova. Usavršio sam crtanje potom pa sam i ono što je bilo staro crtao ponovo. Za ovu knjigu sam crtao neke ilustracije u nekoliko varinati i posle smo u NjuPresu birali ono što je najzgodnije. Tako se skupljao materijal za rad – kazao je Dunčević, a kasnije dodao i posebnu zahvalnost pomenutoj smederevskoj štampariji jer posao pripreme i štampe ovakvog izdanja nije bio ni malo jednostavan.
Ovo je „samo jedna“ knjiga, ali istovremeno to je čitav život. Imam 34 godine, od kada znam za sebe moj otac je ili sedeo da crta ili pisao ili nešto pregledao, čitao. Ja sam odrasla dok je on stvarao sve ovo, dok smo moja sestra i ja gledale. Naša pokojna majka je stalno brinula što on ne spava noću već crta, piše i uči, traži. Obilazio je sve okolo da razgovara sa ljudima, da sazna sve. To je oblikovalo celu našu porodicu, svo naše stvaranje. Neverovatno je kad odrastaš uz osobu koja je toliko postojana i koja je toliko uložila u nešto što voli. On nije odlagao nijednu svoju obavezu, već vreme u koje je mogao da odmara ili da radi nešto drugo. Sve je posvetio ovom delu i svaka njegova misao bila je u vezi sa Smederevom. On je ovoj knjizi dao dušu, a sestra i ja smo se trudile da ta njegova duša ima glavu i rep. Ovim svojim delom oblikovao je na smo jednu knjigu već i celu našu porodicu – kazala je koautorka Irina Tašić, master organizacionig nauka.
Rezultat je najreprezentativnije delo ovog tipa nastalo u novije vreme koje, kako je istaknuto, zaslužuje mesto pored kapitalnih izdanja Leontija Pavlovića i Ljubomira Petrovića. U nastavku događaja govorili su Marija Pikulić, profesor srpskog jezika i književnosti, Dragan Pavlović, novinar i Dobrica Jovičić, profesor istorije. Šta su kazali o knjizi i zbog čega se ona izdvaja od svih ranije objavljenih o Smederevu, pročitajte detaljnije u narednom broju časopisa za društvo, kulturu, istoriju i nauku „Fenjer“.
