Udruženje građana „Jezava” i ove godine podseća na žrtve streljanja na reci Jezavi nakon oslobođenja Smedereva u Drugom svetskom ratu 1944. godine. Pomen je 14. novembra održan kod spomenika koji je podignut prošle godine.
Održani su opelo i parastos, a zatim se obratio Ivica Savić, predsednik Udruženja građana „Jezava”. U izjavi za naš portal, Savić podseća da se ovaj pomen održava već trideset godina.
Svake godine, već 30 godina organizujemo ovaj pomen. Ranije je to bilo pored hrasta, gde je bio samo krst, ali je, hvala Bogu, došlo do izgradnje ovog spomenika. Lično sam učestvovao u projektnom zadatku izrade spomenika za koji sam se zalagao sve ovo vreme jer sam radio konstruktivni deo. Moj pokojni kolega Ratko Gajić je radio arhitektonski deo, a Ana Lazarević je radila delove operativno oko armature. Sad smo opet na tom mestu i dolazićemo svake godine ovde da podsetimo građane – izjavio je Savić govoreći o novom mestu za pomen žrtvama ove tragedije.
Na spomeniku trenutno nedostaju imena žrtava, koja će, kako se nada naš sagovornik, jednog dana biti dodata. Poručuje da je ta tragedija bila jasna životna činjenica koja ne može da se negira i ne razume zašto neko želi da je i dalje poriče.
Nije odmah za svakog trebalo da bude smrtna kazna. A nije ni bilo krivice za veliki broj tih ljudi koji su streljani. To je bilo u najgorim mogućim uslovima, ponižavajuće za ljudski rod, noću, vezani žicom, u donjem vešu ili bez njega izvođeni ovde, streljani i bacani u reku. Čak se smatra da su sa namerom zatrpani i da je zbog toga i izgrađena fabrika koja uopšte nije morala tu da bude, jer tu su praktično kosti svih streljanih koje nikada nisu mogle da se preuzmu, vlast to tada nije dozvoljavala. Kada sam kao mladi inženjer radio na izgradnji objekata Heroj Srba, tada Želvoza, i kada je rađena kanalizaciona mreža paralelno sa ovom saobraćajnicom, pored nadvožnjaka, iskopavane su ljudske kosti koje sam lično video još 1981. godine – priseća se Savić.
Na pitanje šta bi poručio budućim generacijama, Ivica Savić podseća da su oni koji su spremni da zaborave spremni i da ponove, kao i da je ljudski i hrišćanski oprostiti, ali i ne zaboraviti na ovo. Poziva nove generacije da se okupljaju svake godine i „odaju poštu tim ljudima koji su izgubili svoje živote, koji su imali porodice, želje i ambicije da i oni požive i dožive božiju kaznu ako su je zaslužili, a ne kaznu nekih koji su se izdavali za komuniste, ali su u stvari više bili zločinci koji su doneli zlo narodu i šire od Smedereva”.
