Posle članaka: LSD fontana, Jesen smederevskih jeseni, neko će pomisliti, evo još jedne donkihotovštine u nizu od strane istog autora. Međutim, ovo su sve samo ne besmislene opservacije našeg, a pogotovo smederevskog mentaliteta. Najpre postavimo hamletovsko pitanje: Da li je Smederevo večito gradilište ili sudilište?
Zato počnimo od krova. Nema gradske vlasti koja ne premeće ili koja kao vruć krompir sledećoj ne podmeće ideju o izgradnji zatvorenog bazena. Ta tema biće čista naučna fantastika dok god ove naše položare ne smeju da izađu na oči onima Gore sa svojim konkretnim elaboratom ili barem konstruktivnim predlogom. Poređenja radi, u „tem“ Somboru postoji i funkcioniše kako otvoreni bazen tako i zatvoreni. Narav im je takva da nisu gledali gore, nego su se oslonili isključivo sami na sebe. Nije slučajno da sam izabrao za primer Sombor grad, ako se uzme u obzir da su izgradili Somborsko narodno pozorište najširom podrškom žitelja iz čistog gradoljublja. Niko nije tražio poređenje sa Beogradom, ali, tako reći, ne postoji varoš u Srbiji, a da nema zatvoreni bazen, osim ove (ne zaboravimo) nekadašnje prestonice. Ako već imamo status Grada, zbog evidentno totalne nezainteresovanosti naših opštinara, onda ga treba preinačiti u priprestoničnu zabit. Po svoj prilici, nikome nije stalo do opšte koristi, nego samo do lične.
Poenta ovih kritika, cum grano salis, upravo i jeste da se ne bi oguglalo na nerad, nemar i ravnodušnost za pitanja od višeg interesa, a sve da se ispravi, i naročito ne ponovi. Za Železničku stanicu, ako je istina, već su izdvojena sredstva iz budžeta za renoviranje iste. Sve pod izgovorom da je reč o objektu od istorijskog značaja. I sve bi moglo da prođe i kod najveće naivčine, da nije proste činjenice tj. igranja sa istorijskom istinom, pošto svi znamo da je to prvo otišlo u vazduh usled Eksplozije. Postavljamo pitanje: šta se renovira? Da li ono što je nestalo ili samo kozmetike radi doterati izgled sadašnje šupe? Čak i da se restauracijom želi vratiti u prvobitno stanje, koja je svrha, kada će se u bližoj budućnosti ceo taj ambijent železničkog miljea izmestiti? (A sve zarad dugo iščekivanog prijema Tvrđave pod zaštitu UNESKO-a.) Ako ništa, odajmo im priznanje na inventivnosti i vizionarstvu, dakako.
O Tvrđavi šta sve već nisam navodio sledeći poduhvate Veleumnog plemića iz La Mancha-e, ali da ne smetnemo s uma i Tvrđavu teatar. Mnogi su pokušavali da preotmu pozorišni festival kao neku putujuću i gostujuću trupu, a zaboravljajući da je to naš originalni brend (kao i Nušićijada koju su već prisvojili u Ivanjici, iako je Brana Nušić dole tek dvared tamo obnoćio). Dokaz da je oboriv i najutvrđeniji grad, i teatar, Vida Ognjenović se okoristila i taj isti brend prodaje kao svoj u tamo nekim Čortanovcima… Ovako bismo mogli do nekog dalekog sutra mogli da nabrajamo.
Možemo o FK Sartidu, zloupotrebi (neupotrebi) Jugova, Hotela Smederevo, Grand-a, Jezave, Kraljevih vinograda i vile Obrenović, Nušićeve spomen-kuće, Doma JNA, tempirane bombe u vidu voznih cisterni… pa sve do najbolnije tačke od vitalnog značaja, a to je bolnica. Zbog čega? Koga? se ne izgradi nova bolnica?, a već je bio odobren projekat, kupljeno zemljište… i… ništa!? Osta samo pusta želja, i muka svakodnevna, kao da smo osuđeni na medicinske uslove iz prošlog veka iliti kao da smo se na boga kamenjem bacali…
Apropo Valtera, da ne bude zabune, to jeste nova u lancu ćevapdžinica (samo ovog puta kod nas), što nije nikada bilo upitno niti epohalno otkriće da je Smederevo za Ginisovu knjigu rekorda, kada je u pitanju broj kafana po glavi stanovnika, stvar je, ko što rekosmo, u suštini. Elem, (po filmu „Valter brani Sarajevo“ nazvan grill) pravi Valter nikada nije bio, u stvarnosti – partizan. To se zove falsifikat originala. Imenom i prezimenom – Vladimir Perić – jeste bio komunista pod nadimkom Valter. Ali, originalni heroj je bio, istine radi, četnički potpukovnik Žarko Todorović Valter. A, digresije radi, legendarna serija „Otpisani“ (delom snimana u Smederevu) zasnovana je na takođe preoblikovanoj istini. Te otpisane, koji su zapravo bili mladi četnički pokret u okupiranom Beogradu, lovili su kao divlje zveri Gehaimpolizzai i Nedićevci, i (paradoksalno) SKOJ-evci.
Rušenjem mitova, ali ne i mita tj. korupcije koja neiskorenjivo vlada, potrebni su ovakvi kao moja naznočnost, jer ja kao Valter, dabome, tu sam kao prvoborac za istinu i pravdu po cenu toga da mi se zabrani prilazak i poslednjoj kafani (ne zamerajući brendu koji je pravi, ali samo po pitanju kvaliteta deset ćevapa upola s lukom). Htedoh reći da nije čudno što samo kafane niču i uspevaju u ovoj učmaloj sredini. I posle se mi gradski momci pitamo što svako žensko čeljade pošto-poto nudi se na oglase, pa makar i za neku tikvu bez korena u bloku 155. Važno je samo da ima BG table. Na to se nadovezuje novi fenomen, sve češće učestao po Smederevu, a to je da mladi Smederevci iskukumavče od roditelja da im auto bude registrovan u Begišu, kao da su potomci navodnog Beograda, ili Vračarci (historical)…
Ako ne verujete vox populi-ju, to jest meni kao Valteru, onda se prihvatite vaših proverenih ćevapčića, i zaigrajte kozaračko. Možda ovo ničemu ne služi, ali i ne škodi. A što ne škodi, to može samo da koristi.
FIN
Branislav Jevtić
foto: Privatna arhiva
2 comments
Momentalno je najvažnije, pre nego što račšisti ko je bio „pravi“ Valter i da li su „otpisani“ bili četnici ili partizani, ili neko treći, da pisac insistira da se bez odlaganja na železničkoj stanici i u tvrdjavi naprave normalni klozeti, i za turiste i za razne glumce, a i za ostale posetioce tvrdjave i železničke stanice … Posle toga, mogao bi spokojno da razglaba šta god hoće … Pa i da pomene komuniste … Što da ne ? Čudi me da je njih preskočio, zar to više nije moiderno ?