Home Info U Tvrđavu ugrađuju kamen kao iz 15. veka

U Tvrđavu ugrađuju kamen kao iz 15. veka

redakcija

Oko hiljadu kubika kamena treba da bude ugrađeno u Jezavski bedem Smederevske tvrđave, čija je obnova započela ovih dana. Kamen, čak pet različitih vrsta, dovozi se iz okoline Ljiga i Mionice, pošto je utvrđeno da je po strukturi i sastavu najsličniji onom koji su drveni neimari ugradili u Tvrđavu u 15. veku.

Pošto je tokom proleća obnovljena kula 7, restauratori su krenuli dalje pa je na red došao deo Jezavskog bedema u dužini od 62 metra i toliko u ovom ciklusu i u ovoj građevinskoj sezoni, samo i može da se završi.- Opeka je sasvim posebna, mnogo uža od ove standardne, kakva se danas pravi. I kamen je različitih boja, od žute, koja preovlađuje, preko crvene, sve do nekog plavičastog, pa treba sve to uklopiti, onako kako su to oni radili pre 600 godina – na trideset i nešto stepeni pod šlemom priča majstor Željko Pecelj.

– Radovi su zahtevni, svaki izvađeni, ali i novostavljeni kamen se obrađuje i registruje kako bi novi zid bio što sličniji autentičnom. Srednjovekovni zidari su koristili pet vrsta kamena – toliko sada vraćaju i restauratori. Da bi bedem dobio izgled što približniji negdašnjem, za spoljni, posetiocima vidljivi deo koristi se originalni kamen, izvađen iz sredine nekadašnjeg zida. Jedino cigle, koje su Đurđevi i Jerinini majstori koristili, ne mogu da budu baš iste; one koje su tu originalno ugrađene donete su sa ruševina rimskih građevina iz okoline. U 15. veku zidari baš nisu mnogo marili za istorijsko blago i očuvanje arheoloških lokaliteta – kaže Veroljub Ranković, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Planirana je kompletna obnova bedema prema sačuvanim ostacima, od kule 5 do kule 7, sa originalnim materijalom i u originalnoj tehnici izrade, do autentične visine – 10 metara. Ipak, od visine još je veći problem širina. Zub vremena je učinio svoje pa je tako bedem, koji je nekad imao širinu od četiri metra u završnom delu, sada na pojedinim delovima širok tek šezdesetak centimetara.

 

– Sve to mora da se popuni kamenom kako bi se ponovo ustanovila staza na vrhu bedema, koju su nekada koristili stražari, a sada će biti namenjena i dostupna posetiocima. Ovo što se sada radi na jezavskoj strani je prva faza. Ostatak bedema, do Malog grada i deo nad kanalom, sačekaće narednu građevinsku sezonu. Mnogo će biti skuplja, kada na red dođe, u neka srećnija vremena, obnova Varoškog bedema. Za ovaj deo Tvrđave, koji je najviše stradao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, prema projektu neophodno je najmanje pet i po miliona evra – ističe Ranković.

 

Kompletna sredstva su obezbeđena, Ministarstvo kulture je za ovaj projekat izdvojilo 17 miliona dinara, a radovi bi trebalo da budu okončani u roku od 90 dana.

 

Zidana četvrt veka
Smederevska tvrđava je, kako stručnjaci kažu, poslednje veliko ostvarenje srpske vojne arhitekture, koje se prostire na 11 hektara. Podignuta je na ušću reke Jezave u Dunav s namerom da bude prestonica, tvrđava koja će odoleti turskim napadima, ali i utvrđeni dvor despota Đurđa Brankovića. Zidana je dugo, uz velike napore, od 1428. do 1453. Legenda kaže da je Smederevo Jerina, Đurđeva žena, sazidala tako što je terala narod na kuluk, čak su i trudnice morale da nose teško kamenje, navodno su graditelji u malter, da bi bio čvršći i trajniji, stavljali jaja, pa u Srbiji godinama niko nije jaje pojeo.

Izvor: Blic

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!