Susret je počeo kako red i nalaže – nakon okupljanja domaćina u prostorijama Mesne zajednice, razgovaralo se na njivama i u voćnjacima. Tu su, nakon uvida u trenutno stanje useva i zasada, poljoprivrednici mogli da čuju savete stručnjaka iz prve ruke.
Prvo odredište bilo je gazdinstvo Zdravkovića. Oni se bave ratarstvom pa su nas u dvorištu dočekali puni ambari kukuruza i žita. Jer, rod je prošle godine bio dobar.
Dragoslav Zdravković je nadomak stupanja u sedmu deceniju, ali još uvek aktivno radi kao poljoprivrednik. Pomažu i mlađi članovi porodice, naravno.
Mi radimo ratarstvo na oko 26 hektara, kukuruz i žito. Voće smo do sada radili, ali smo se na dalje opredelili samo za ovo. Zadovoljan sam proizvodnjom, semenom, rodom sve je to idealno.
Problema ima zbog toga što su veliki troškovi proizvodnje, a otkupna cena minimalna. Imam tri ili četiri vagona žita, šest kukuruza. Videćemo kako će biti ove godine. Malo ćemo da smanjimo možda površine, ali mora da se radi, proizvodnja mora da se nastavi – priča nam Dragoslav.
Njemu i mnogim drugim ratarima veoma je važna stručna pomoć.
Dragoslav je među uglednijim i većim proizvođačima u selu. On godinama koristi naše proizvode i zato smo se ovde okupili, važno nam je da čujemo njegovo mišljenje, da li je zadovoljan.
Naše je da odradimo što je do nas, da posadimo kvalitetno seme, kvalitetno pođubrimo, da njiva bude čista i da imamo što bolji prinos.
Na žalost, ove godine cena nije najbolja, prethodnih je bila nešto bolja. Nismo zadovoljni time, ali se nadamo da će se to promeniti i da ćemo svi, kako se to kaže, zadovoljno trljati ruke. Trudimo se da zajedno na stručan način pomognemo ratarima da ostvare zaradu – kazao je Marko Gluvčanin, predstavnik smenske kuće Pionir (Corteva).
Kakva je trenutna situacija u njivama pod pšenicom videli smo, potom, na primeru parcele Gazdinstva Živanić.
Pošli smo u obilazak pšenice Gorana Živanića, da vidimo šta možemo da očekujemo.Pšenica je za sada u dobrom kondicionom stanju, urađena je prva prihrana azotnim đubrivom. Ono što smo mogli da primetimo je da su korovi već prisutni.
To znači da ćemo, ako vremenski uslovi ostanu ovakvi, za dvadesetak dana, najdalje mesec, ući u period zaštite i suzbijanja korova.
Ovo treba uraditi na vreme, dok je korov još mali kako nam ne bi napravio velike gubitke u prinosu, a i kako bi ga lakše eliminisali. Potrebni su herbicidi za širokolisne korove, uz dodatak fungicida kako bi sprečili bolesti na usevima zbog velikih padavina. U tom periodu radimo i prihranu pšenice preko lista. Obavezan je i insekticid protiv štetočina na parcelama. Dakle, tako uspešno ulazimo u prvi deo sezone i nadamo se najboljem prinosu – preporučuje Mladen Đorđević iz stručne služba za pesticide Agromarketa.
Kako je objasnio, promene klimatskih uslova kod nas prave problem jer omogućavaju da štetočine prezime. Nema ranih mrazeva u oktobru i novembru, pretopla je zima, pa će ranije i štetočine da se pojave.
Zato se ratarima preporučuje da ne čekaju kod pšenice list zastavičar, kako su oni navikli jer je definitivno to predalek period za pravu zaštitu.
Same su biljke zbog kasnije setve manje, pšenica je u fazi bokorenja, dosta je mekša, ima miševa i već imamo gubitke. Tu ne možemo da utičemo, pa čekamo period u kome ćemo svojim radom moći da popravimo stanje – objašnjava Đorđević.
Proizvođač Goran Živanić takođe je zadovoljan: Na hektar i po uzgajamo pšenicu, za sada sam zadovoljan. Usevi su u dobrom stanju. Potrebno je tu mnogo rada i truda, ali kada se sve završi i okonča žetva, a ambari napune, osećaj je prelep.
Voćar Božidar Kravić ima na više parcela stabla trešnje različite starosti od 12 do svega dve godine. U tom novom zasadu trešanja, koji smo obišli u nastavku ovog susreta, ima tri hektara.
Ukupno imam 3000 stabala, a na ovoj parceli 1200. Hteo sam da uvedem neke novine, drugačiji sistem obrade, na metar i po je ovde rasad. Tu je i sistem za navodnjavanje. Očekujem da će i rod biti dobar. Ove su trešnje stare svega dve godine, a već prve su rodile. Pun rod dostižu oko pete.
Zadovoljan sam, imam obezbeđen otkup. Ne može svake godine da bude isto. Ta trešnja se nešto prodaje ovde, većina ide na inostrano tržite. Uslovi jesu rigorozni, ali trudimo se da ih ispoštujemo. Kalibar od 28 do 32, ne sme da bude ništa ispucalo. Problem jedini imam da obezbedim radnu snagu za berbu. Ali, snalazimo se – kaže Kravić.
Njegov zasad dobio je sve pohvale nakon uvida stručnjaka.
Ovo je jedan dobar zasad, odrađeno je ovde sve 100% profesionalno. Ono što nam sledi od daljih tretmana, vegetacija počinje, obavljena je rezidba i nakon toga je preporuka da se promeni bakarni preparat. To je potrebno da bi se svi ti rezovi dezinfikovali, a grane zaštitile od infekcije.
Posle je faza cvetanja, i u martu, možda i u aprilu kao što je bilo prošle godine, očekujemo nepovoljne uslove, kasne prolećne mrazeve. Tu se u fazi belih balona pred cvetanje uz tretman protiv monilije, preporučuje i biostimulator. On treba cvet da zaštiti od izmrzavanja, a dodatak elementarnog bora će podstaći samu oplodnju cvetova – savetuje Miloš Todorović, master poljoprivrede, iz službe za ishranu i zaštitu bilja Agromarket.
Usledio je veliki skup poljoprivrednika koji je jedinstveni tog tipa kod nas i kome se odazvao veliki broj učesnika i gostiju iz raznih mesta. Organizator, Goran Živanić, podsetio je na početke ovih okupljanja koji su u međuvremenu postali tradicija duga jednu deceniju.
Pre deset godina okupili smo se sa ciljem da se edukujemo i bolje pripremimo za predstojeću setvenu sezonu. Prvo nas je bila nekolicina ratara i isto toliko voćara iz Landola.
Tada smo prvo sklopili saradnju sa Mladenom Đorđevićem i Markom Gluvačaninom, oni su od početka uz nas. Do donašanjeg dana, ostali su nam pre svega prijatelji, a isto tako i dobri saradnici.
Kasnije su naša okupljanja privlačila sve više ljudi, širio se krug učesnika. Pomagali su nam PSSS Smederevo, lokalna samouprava, sadašnja gradonačelnica Jasmina Vojinović.
Sada slavimo ljubilej. Uspeli smo da iz jedne male, seoske organizacije prerastemo u veliku družinu i u svečanoj sali održimo ovu agro tribinu za 200 zvanica iz sfere ratarstva i voćarstva iz Podunavskog okruga.
Imamo dosta gostiju iz drugih mesta i zbog toga nam je drago. Želja nam je da u budućnosti prerastemo u udruženje poljoprivrednika. Cilj bi bila edukacija poljoprivrednih proizvođača i što bolja prezentacija naših proizvoda – poručio je Živanić.
Usledilo je nekoliko stručnih prezentacija na aktuelne teme u poljoprivredi. Proizvođačima se obratio i Goran Pavlović, član Gradskog veća i direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Smederevo.
Inicijative mesnih zajednica i grupa ljudi koji imaju interes da nešto novo saznaju, to je nešto što se uklapa u poljoprivrednu politiku lokalne samouprave, a takođe je i u vezi sa agrarnom politikom Ministarstva poljoprivrede.
Ovo je prilika da naši poljoprivrednici dobiju informacije, da čuju na koji način lokalna samouprava namerava da pomogne u narednom periodu. Takođe i Ministarstvo koje ove godine ima najveći budžet, a za koji se smatra da će dodatno da postakne i stabilizuje poljoprivrednu proizvodnju što se tiče kvaliteta i kvanititeta.
Naravno da je to težak i dugoročan posao. U poljoprivredi je stalno potrebno neko ulaganje i u znanje, i u veštine i u primenu novih tehnologija. Jedna od tema susreta je i usklađivanje sa promenom klime. Klimatske promene su evidentne u poslednjih dvadesetak godina naročito, mada su anomalije zabeležene još pre 50 godina.
Ali je defnitivno potrebno da mi, kao stanovništvo planete, usporimo te procese, a u međuvremenu da se prilagodimo novonastalim uslovima, novim sortama, tehnikama, obezbeđivanjem kvalitetnog zemljišta i očuvanjem njegove plodnosti, organskim đubrivima i načinom obrade i nizom drugih mera koje mogu pomoći poljoprivrednim proizvođačima – kazao je Pavlović koji je predstavio platformu eagrar i govorio o podsticajima u poljoprivredi.
Marko Gluvčanin predstavio je nove hibride kukuruza i suncokreta, Mladen Đorđević je dao savete o zaštiti voćarskih i ratarskih kultura. Predrag Umičević iz kompanije Land Friend govorio je o primeni organskih đubriva, a savetodavac PSSS Miladin Vitorović o testiranju prskalica.
Takođe, skupu je, u ime Grada, prisustvovala Milena Jovanović koordinator za smederevska udruženja žena, sveštenik Boban Ristić i još mnogo pojedinaca i predstavnika drugih organizacija. Voditelj programa bio je glumac Aleksandar Kojić, inače Landolac.
Saradnicima su na kraju uručene i zahvalnice za podršku tokom minulih deset godina. Do sledećeg susreta, okupljeni su se pozdravili uz uobičajene međusobne želje da godina pred nama bude rodna i berićetna.
SDCafe.rs