Već izvesno vreme, brojni građani se našoj redakciji svakodnevno obraćaju deleći iskustva i probleme u vezi sa autobuskim prevozom. Javili su nam se, između ostalog iz Kolara, Mihajlovca, Lipa, Vrbovca, Dobrog Dola i svi navode slične situacije – autobusa nema ali nemate ni koga da pitate da li će i kada doći sledeći, telefonske linije koje su nekada tome služile više nisu u funkciji, već mesecima ni nekadašnji deo za informacije na glavnoj stanici ne radi. Poneko se snađe na drugi način, a ostali su u velikom problemu. Tvrde da ovog meseca Lasta ne daje mesečne ni markice što je zapravo i logična posledica svega već pomenutog. U to da se praktično sve do samog polaska na neku liniju predviđenu redom vožnje, ne zna ide li ili ne, uverili smo se i mi, na licu mesta. To bukvalno zavisi od toga da li u tom momentu postoji vozilo na raspolaganju ili ne. Tako se red vožnje prekraja dan za dan, sat za sat… Polasci se „spajaju“ tako što, u nekim pravcima, autobus krene između dva predviđena termina. Oni koji na glavnoj stanici pitaju šta se događa, da li je umeđuvremenu možda napravljen neki novi red vožnje koji im je promakao ili su na snazi neke izmene, letnji režim ili kakav god drugi red vožnje, samo pod uslovom da bude važeći, dobiju odgovor da bi „Lasta“ najviše volela da ima dovoljan broj vozila za sve ali da nažalost nije tako. I da se unapred ništa ne zna. Naravno, svi su nervozni, ljuti, besni, ogorčeni. Ipak je 21. vek. Od šuškanja u busu o tome da će Smederevo dobiti besplatan prevoz do ovoga kako (ne)funkcioniše danas, prošlo je svega tri ili četiri meseca.
U takvim okolnostima nemoguće je dobiti zvaničan podatak, činjenicu, informaciju koju će neko javno da izgovori. Ako grešimo, evo neka bude da i ovim putem, još jednom pozivamo bilo koga nadležnog da se oglasi i objasni koji je plan nadalje. I kako to već biva, kada nema zvaničnih informacija, ostaju samo pretpostavke i ono što se nezvanično može načuti.
Naime, priča se među Smederevcima o tome da je „zapelo“ na relaciji između „Laste“ i rukovostva grada. Najpre, podsećamo da je nakon što je „Strela“ (koja je prethodno kupila još neke autoprevozničke firme u okruženju) postala vlasnik većinskog udela „Laste“, održana sednica Skupštine Grada na kojoj je u fokusu bila upravo tačka koja se odnosi na poveravanje usluga javnog prevoza privatnom partneru. Inače, organozovanje nesmetanog i funkcionalnog javnog prevoza je zakonska dužnost lokalne samouprave koja, da bi je ispunila, ima dve mogućnosti – ili da u svom, javnom vlasništvu ima takvo preduzeće ili da to obezbedi kroz rad privatnika. Koji sad pak navodno traži finansijsku konstrukciju od tri evra po pređenom kilometru. Sasvim moguće jer Beograd privatnom prevozniku, za „besplatan“ prevoz građana, za kilometar plaća 285 dinara, a javnom, odnosno GSP-u 578 dinara jer tu ulaze i ostali troškovi (finansiranje vozila, infrastrukture…)
Već smo pisali o tome da ideja o javno privatnom partnerstvu za gradski prevoz u Smederevu nije nova – 2018. je usvojen čak detaljan plan o tome kako bi trebalo da izgleda ovako organizovan javni prevoz i ujedno, kako bi se videlo koliki bi bili troškovi za predviđenih 60 linija (20 gradskih i 40 prigradskih) sa ukupnom dužinom 842 kilometra i kakve kapacitete (najmanje 43 autobusa od čega 10 zglobnih i 10 solo) izabrani prevoznik treba da ima. I tu se polako bližimo onome što bi mogao da bude uzrok. Naime, taj nacrt od pre osam godina, navodi da je za te sve linije, godišnje potrebno da „Lasta“ pređe 2.222.568 kilometara. Ako grad treba da ih plati po ceni od tri evra, to bi značilo da oko 12% ukupnog budžeta treba da izdvoji samo za tu jednu stavku. Godišnje je reč o oko 780 miliona, mesečno o oko 65 miliona. Za naše prilike, to je najprostije rečeno – nemoguće. Ovde podsećamo građane da iz smederevskog budžeta, kada se opredele redovni iznosi za sve što je na godišnjem nivou potrebno, za bilo kakve druge stvari mimo toga, ne ostane više od oko 330 miliona. Dakle, sve i da se prepolovi dva miliona kilometara za prevoz, da se revirida lista i dvostruko smanji broj polazaka i da pritom više nigde drugde, niko, ne dobije ni dinar, opet nema dovoljno para. Postoji možda i opcija da građani eventualno plaćaju pola cene, a ostatak grad (što su opet građani, ali iz zajedničke kase), međutim tu dolazimo do drugog problema (da li će privatniku biti isplativo ukoliko autobusi ne budu uvek puni) ali o tome ćemo ukoliko se ukaže realna potreba. Za sada je sve na podugačkom štapu. Stiče se utisak da je prelazak Laste u većinski privatno vlasništvo, bio interesantan samo zbog “besplatnog” javnog prevoza i da, kada toga nema, onda ili neće biti prevoza nikakvog ili će izgledati ovako.
Odlukom većine Smederevo pokreće postupak javno – privatnog partnerstva za prevoz
U prvom planu – smederevski javni prevoz: 17. marta Skupština