U svakodnevnoj borbi za najbolji sportski rezultat,težnji da uvek damo svoj maksimum i ostavimo trag, uporno nam promiču ljudi od kojih predikciono zavisi sportska težnja naše dece, neretko i nas samih (roditelja). Pažnja koju moramo pokloniti i vaskoliko podržati one bez kojih ti prvi sportski koraci nisu toliko teški već opšte potrebni su TRENERI NAJMLAĐIH SPORTISTA!
Smislenost ma kog rada se ogleda u rezultatima delovanja i daljim aktivnostima proisteklih iz istih. Uvek je najteži početak. Krenuti, potrčati, skočiti, postići koš, dati gol,uzeti poen,biti brži, jači su univezalne sportske floskule. Kako do njih doći? Ko nas usmerava,ispravlja,vodi računa, zahteva, podržava? Na samom startu, a veoma brzo i cilju je TRENER NAJMLAĐIH SPORTISTA!
Usvojeno je mišljenje da naše sportske podmlatke treba da vode oni koji započinju svoje trenerske karijere, koji se uče, traže iskustvo i poziciju. To je pogrešno! Sa najmlađima treba da rade najiskusniji treneri, proverenih metodologija rada, zahteva, oštrog oka, izražene konciznosti, prilagodljivog stava i jasno usmerene podrške.
Kao i za bilo koji drugi poziv, i za ovaj se treba “roditi”. Svaki trener, kroz svoj rad mora proći sve uzrastne kategorije. Time dobija neophodnu stručnu-metodičku širinu, gradi sebe, usmerava i opredeljuje. U pripremi i izvođenju trenažno-takmičarskog procesa mora znati senzitivne periode razvoja dece i njihove osobenosti, motoričke varijabilnosti, anato-fizio-biološke adaptacije i gradacije. Mora biti pedagog, motivator, pokretač, Dobar Čovek, uzor i neko koga deca VOLE. On je putokaz stvaranja i prihvatanja sportskih navika kao neizostavan deo života, od najmlađih pa do najstarijih dana.
Sam rad sa najmlađima karakterno je usmeren sintetičkim procesom motoričkog učenja, obavezujuće prožet IGROM na svim nivoima. Osmeh, radost, zadovoljstvo urađenim su najbolji pokretač daljih trenažno-takmičarskih aktivnosti ali i neophodna osnova za progresiju ozbiljnijih zahteva i težnji.
Vrednovanje i pozicija trenera najmladjih mora biti pri vrhu pijedestala stručnog rada. Oni su statusno i finansijski pozicionirani u ravan sa neprikosnovenim (nedodirljivim) trenerima seniorskih selekcija. Klubovi koji svu pažnju usmeravaju ka “neprikosnovenima”, gde je rad sa početnicima “Tamo negde”, gube najvažniji korak u sportskom odrastanju i usmeravanju svojih najmlađih polaznika, budućih vodećih.
Vrednost i ozbiljnost jednog sportskog kolektiva se bazira ne samo na rezultatima Prvog tima i novcu koje ima-dobija, već i na brojnosti selekcija, deci iz svog pogona koja dođu i budu konkurentna u seniorskoj selekciji. Ukoliko je ona izražena, to je direktan pokazatelj dobro vođene i projektovane Klupske egzistencionalne strategije ali i dokazanog trenerskog opusa najmlađih kategorija.
Moramo stalno gledati u sportsku budućnost, svesni da ista nosi raznorazna pitanja, probleme i prilagođavanja. Okrenutost i prioritet pažnje na naše najmlađe sportiste, njihovom sportskom odrastanju, trenerima koji sa njima koračaju i spremaju ih za dalje sportske i životne bitke, mora biti sveopšte prepoznata perspektiva.
I CILJ!
Značaj „malih“ sportskih klubova i njihov nemerljiv doprinos razvoju sportske nacije
A.Šipetić,prof.