Svi pamtimo svoje prve sportske korake, klubove, okruženja, trenere koji su nam bili uzor i podstrek za naša dalja stremljenja! Iste veličamo ili kudimo ali su nam (priznali mi to ili ne) dali nemerljiv doprinos ukazivanju pravaca budućih aktivnosti i očekivanja.
Učenje prvih koraka, trčanja, zaleta, bacanja su bazični (osnovni) segment razvoja motoričke funkcionalnosti viših nivoa. Ako ih preskočimo, korak smo iza svih ostalih, koji možda i nisu sportski talentovani kao mi! A mi to svakako jesmo!
Anuliranjem (preskakanjem) značaja prve stepenice u razvoju svakog sportiste (učenika, rekreativca…) nepobitno nas vodi ka sportskoj laici, kojoj ne smemo biti okrenuti. Prethodne generacije nam to neće oprostiti!
„Mali“ sportski klubovi svoja bivstvovanja, delovanja (preživljavanja) baziraju na entuzijazmu sopstvenih kadrova i njihovih sposobnosti da polaznike usmere ka najvažnijem: Sportskom odrastanju i navici bavljenja sportom – njenom refleksijom na svakodnevni život! Ima li šta važnije ? Koliko smo spremni da to prihvatimo?
Kao odvojiti „Male“ od „Velikih“ klubova, kada znamo da jedni bez drugih ne mogu. Veličanje pomenutih u oba pravca nije dobro i vodi rezultanti u kome nema pobednika. Time gube naša i svakolika deca kojoj je uskraćeno pravo da se bave onim što vole!
„Mali“ klubovi ne „rade“ za „Velike“! Pravac „Vellikih“ treba da bude podrška „Malima“! Njihovom radu i doprinosu razvoju jedne sportske individue! U takvoj interakciji, imamo sveopštu smislenost rada na obe strane.
Prisvajanja, otimanja, nepoštovanja, nipodoštavanja nikada nisu recept dobre saradnje između ova dva subjekta. Odnose moramo izgrađivati kroz pomoć, razgovor, opštim razumevanjem potreba i nadanja onih drugih, satisfakcijom i nagradom delovanja! Obezbeđivanje uslova rada (treniranja), pomoć u rekvizitima (opremi), stručna dvosmerna observacija su bazična potreba i conditio sine qua non (uslovi bez kojih se ne može)!
Značaj „Velikih“ uvek mora biti okrenut ka podršci i poštovanju „Malih“! Smisao i značaj rada „Malih“ je nemerljiv i ukoliko ga adekvatno ne vrednujemo, gubimo nit koju ne smemo izgubiti. Veliki su oni koji znaju koliko im “Mali” znače!
I to jasno iskazuju! Uvek!
Sportski napredak jednog pokolenja ma kog nivoa (školski, amaterski, profesionalni, rekreativni) mora biti rezultatski (motoričko-zdravstveno) gradacioni. Ukoliko ga nema, svi smo podbacili. I toga moramo biti svesni.
Naglašenost sportsko-rekreativnih benefita je uvek prisutna i prihvaćena. Generacijski prenošene navike su princip od koga ne smemo odustati.Što životno naučimo, utiče na one koje dolaze. Svesnost takvih relacija vodi ka dobrobiti svih,a najviše naše dece!
”Mali” nisu “Mali”, ”Veliki” nisu “Veliki”, već su svi ZNAČAJNI i POTREBNI!
Izađimo iz kalupa i budimo svesni svakodnevnih MALIH koraka koje sprovodimo i koji menjaju puteve drugih!
Puteve koje na taj način pravimo uvek će biti VELIKI!
Pratimo se i dozvolimo sebi boljitak!
A.Šipetić,prof.
sdcafe.rs