Šta kažu lekari o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje Smederevaca?

Nemamo često prilike da prisustvujemo susretu više lekara koji razgovaraju o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje stanovništva i iznose lična iskustva iz svakodnevnog rada.

Upravo takav događaj priređen je nedavno u Aktivističkom centru Grad gde je organizacija ProTok21, uz prof. dr Draganu Jovanović i diplomiranog meteorologa Milenka Jovanovića, okupila smederevske doktore Dragana Rudinca, Branislava Todorovića, Marka Radoševića i Jelenu Došlić.

U prvom planu je bio razgovor o štetnim posledicama zagađenja vazduha i predlozima za unapređenje mera Plana kvaliteta vazduha. Dokument je usvojen pre četiri godine, ali najvećim delom nije realizovan. I da jeste, bilo bi upitno u kojoj meri bi uticao na poboljšanje zdravlja jer tog segmenta praktično ni nema među merama.

SZO je na osnovu izveštaja zdravstvenih ustanova, procenila da se godišnje, u Smederevu, prerano okončaju 223 života.

Govoreći o tome koji bolesti najčešće sreće kod stanovnika dr Dragan Rudinac, pulmolog, kazao je da se nakon brojnih ispitivanja jasno zna da postoji direktna veza između povećanja koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu i povećanja oboljevanja.

Pri tom, mi ne merimo sve što treba. Ne merimo čestice od jednog mikrona, a one prolaze i „šetaju“ po organizmu, zatim kancerogene čestice, dioksine i furane.

Kao posledica toga se dešava da su sva ova oboljenja u značajnom porastu, ja ću da se zadržim na astmi i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća.

Po statistici bi u našem gradu trebalo da bude od 10. 000 do 15.000 obolelih. To je velika populacija. Sve ove čestice značajno povećavaju hronična oboljenja. Najgori su oktobar i novembar. Počinje hladno vreme, grejna sezona, magle i virusi. To se završava teškim problemima, hospitalizacijama, bolovanjima, pumpicama, infuzijama…

Nemamo dovoljno stručnog kadra, mogućnosti ni znanja da se borimo na pravi način. Mislim da se borimo pogrešno i da zbog toga loše i prolazimo – kazao je dr Rudinac. On smatra da bi, uz to što se podrazumeva da postoje „mere na dugom štapu“ na koje građani ne mogu da utiču, svakako trebalo da odmah makar radimo na ublažavanju štete.

A to znači – kada je vazduh zagađen skloniti najosetljivije grupe – decu, trudnice i starijie. Ko ima rodbinu na selu, decu tokom raspusta treba da pošalje tamo, a prečišćivači vazduha u zatvorenom takođe mogu da pomognu.

I ovoga puta pažnju je skrenuo na zagađenje ambijentalnog vazduha duvanskim dimom jer se tako izaziva 80% hroničnih bolesti, a kod nas je pušenje dozvoljeno na svakom koraku.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije, nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine i čovek koji je tokom višedecenijskog rada bio angažovan na postavljanju svih mernih stanica po državi, smatra da bilo kakva predložena mera nema svrhe ukoliko je donosioci odluka neće sprovoditi.

Ono što je nekada davno, još od vremena kada sam postavljao stanice u Smederevu bilo jasno, to je da se ne reaguje. Samo političari su ti koji moraju da reaguju. To što građani skreću pažnju je u redu, ali nije dovoljno.

Posle 14 godina i dalje nema adekvatne reakcije. To je kao kada bi vama, lekarima, svaki dan, mesec dana, dolazio pacijent sa temperaturom, a vi mu kažete samo da ide kući. 

Gde da ode 100 000 ljudi iz Smedereva? Da se skloni od nečega što je obaveza države da smanji? Planovi za poboljšanje kvaliteta vazduha su svi slični i čitava hijerarhija u državi će omogućiti da se donese ono što neće dati rezultat, što ostaje samo na papiru.

Kada će biti bolji vazduh u Smederevu – to je jedino što vas treba da interesuje. Ko će da da koliko para, koliko šta košta, to vas ne treba da zanima, već samo čistiji vazduh.

Situacija je jasna, nema tu nekih tajni. Ako na primer imate 20.000 ložišta, merljivo bolji vazduh kod vas će biti kad ih smanjite na 10.000. Od 12 kotlarnica javnog grejanja koje imate, samo su jedna ili dve na gas, ostale na mazut. Pa šta se čekalo 14 godina? To nije bilo dovoljno vremena? – istakao je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u Smederevu treba da budu drugačije koncipirane. Da ih ima manje ali da se odnose na ključne uzroke zagađanja i da pri tom svaka od njih bude merljiva, sa jasno postavljenim rokom i ciljem koji mora da se ostvari.

Onkolog Branislav Todorović podseća da se rizik od karcinoma pluća uvećava sa izloženošću zagađenju koje utiče na razvoj malignih bolesti.

Ono što običan čovek treba da zna, povećano zagađenje vazduha znači i veći rizik od karcinoma pluća. Drugi karcinom koji je u vezi sa zagađenjem je rak mokraćne bešike za šta ima konkretnih statističkih dokaza da od toga ljudi koji žive u prekomerno zagađenim područjima više oboljevaju.

Sa druge strane, drago mi je da onkološke bolesti ipak nisu najviše izražene posledice aerozagađenja, jer je u oko 80% slučajeva tu reč o kardiovaskularnim i pulmološkim bolestima.

No, problem je što su oni karcinomi koji se javljaju kao posledica aerozagađenja vrlo teški za lečenje. Posebno u zdravstvenom sistemu kao što je naš koji snage ne usmerava na prevenciju i rano otkrivanje bolesti već i dalje u izuzetno visokom procentu imamo karcinome otkrivene u poodmaklom stadijumu.

Verujem da mi treba da spustimo priču na taj, naš nivo, dakle, šta da uradimo da bude manje asmatričara, hroničnih bolesnika, karcionoma. To treba da nam bude glavni cilj – smatra Todorović. Skrenuo je pažnju i na to da pomenuti Plan kvaliteta vazduha za Smederevo kao opšti cilj ima „poboljšanje kvaliteta vazduha u nivou disajnih organa“ lokalnog stanovništva što je sjajno, ali iza toga sledi 10 specifičnih ciljeva i nijedan se ne odnosi na zdravlje.

Ljudi mogu bolje da rade, institucije mogu bolje da rade i mi doktori isto možemo bolje da radimo. Ponekad zaboravimo da je potrebno da i van posla međusobno razgovaramo na ovu temu, da se obraćamo javnosti, da pričamo laicima o tome ali i da tražimo da nešto bude preduzeto – poručuje Todorović.

Da u medicini, pored simptomatske postoji i prognostička terapija kojom se tok bolesti može promeniti, podsetio je dr Marko Radošević aludirajući na činjenicu da se, po ovom pitanju svi mi sada bavimo lečenjem posledica umesto da se uhvatimo u koštac sa uzrokom.

Zaista postoji veza između zdravlja i aerozagađenja koje je sada prepoznato kao treći faktor za kardiovaskularne bolesti.

Gde je naša šansa? Slažem se da bez države ne može ništa da krene. Ali i mi kao lekari moramo ljude nekako da upozorimo, da im povećamo svest pa makar i toliko da ide rigorozno poruka da se u nekom periodu uopšte ne izlazi napolje.

Da ne govorimo o tome da fizičke aktivnosti nikako tada ne bi trebalo da imamo. Ovde pored Silosa gomila mladih ljudi intenzivno vežba, dosta njih džogira i u tvrđavi kada je nivo vazduha izuzetno zagađen.

Apsolutno postoji veza između kardiovaslularnih oboljenja i aerozagađenja, princip je vrlo prost i deluje tako da pospešuje procese arteroskleroze kod pacijenata koji ih nemaju, a kod hroničnih pacijenta je jasna stvar da usled nemogućnosti snabdevanja čistim i potrošnje zagađenog vazduha, oni ulaze u srčane aritmije, akutne koronarne sindrome i akutne srčane slabosti.

Ne treba da se prepustimo, treba da jačamo svest, da se dogovorimo sa kolegama kako da to ostvarimo. Ako treba i po školama da idemo i đacima držimo predavanja jer veliki je broj dece sa akutnim respiratornim oboljenjima – napominje kardiolog i internista Marko Radošević.

Dr Dragana Jovanović pulmolog skrenula je pažnju na novija istraživanja, da neki delovi zagađujućih čestica dospevaju u krvotok i zadržavaju se u organizmu. Ostaju trajno u mozgu i uzrokuju oboljenja raznih organa.

Ono što bih htela da naglasim, kardiopulmonalne prerane smrti, kao faktor rizika na dnevnom niovu, povećavaju se za svako povećanje zagađenja.

Kod dnevne koncentracije od 25 mikrograma po metru u odnosu na 125 mikrograma koliko je gornja dozvoljena granica, taj rizik od kardiopulmonalne smrti se povećava za 0,4 do 2 %.

A vi ste, recimo nedavno imali vrednost od oko 380, pa se lako može izračunati da ste tih dana imali ogromno povećanje rizika od smrti bilo od kardioloških ili pulmoloških bolesti.

Kako na dalje dodaje mi smo prvi u svetu po broju karcinoma na osnovu višestrukih rizika poput aerozagađenja i drugih štetnih navika. Dokazano je da to nije samo prosta suma rizika, rizik od pušenja plus rizik od aerozagađenja, naprotiv, to je nekoliko puta više.

U Smederevu nije povećana incidencija u odnosu na druge aglomeracije kada je reč o oboljevanju od raka, ali je jako velika smrtnost od malignih bolesti. Ako posmatrate javno zdravlje, ovo je kontaminiran lokalitet i trebalo bi da podleže nekim drugim, posebnim planovima kao što je to recimo za Bor ili Novi Pazar.

Loklana samouprava bi mogla da finansira učestalije preglede zbog faktora rizika u smislu malignih, kardioloških i pulmoloških bolesti.

Na primer, da umesto na četiri godine, sistematski pregledi idu na godinu dana. Pogotovo kad znate da, a i to je dokazano, karcinom pluća izaziva genetske promene. Aerozagađenje ne samo da ga pospešuje nego je i ono samo dovoljno da ga izazove, kao i karcinom dojke i to je jedna od najnovijih stvari koje su otkrivene.

Imate decu koja su od rođenja izložena zagađenju. Znate li da je šest puta povećana mogućnost da dobiju astmu, da imaju teže respiratorne infekcije, zapaljenja uha i slično? Pluća se razvijaju do 25. ali najviše do devete, a oni već rastu u situaciji da im se slabije razviju pluća.

Kao još jedna mera, trebalo bi da bude upozoravanje građana, kada da ne budu napolju, da ne izvode decu. Pa i da kupovinom prečišćivača loklana samouprava pomogne – kazala je dr Jovanović.

Dr Jelena Došlić je po obrazovanju specijalista higijene sa medicinskom ekologijom, ali razlog zbog koga nikada taj posao nije radila u Domu zdravlja, kao ustanovi primarne zdravstvene zaštite gde je i zaposlena, (već je u Službi socijalne medicine sa informatikom) mogao bi ujedno da pruži uvid u još jedno ograničenje koje komplikuje problem javnog zdravlja usled zagađenja.

Čini mi se da smo mi jedni okrug koji nema svoj Zavod za javno zdravlje i jedan od glavnih problema javnog zdravlja je nedovoljno prisustvo odnosno angažovanje požarevačkog Zavoda na našem terenu. Bila je priča pre desetak godina i tad smo očekivali da će Zavod i kod nas da proradi.

To se nije dogodilo. Mi se, onim što je moja specijalizacija ne bavimo uopšte jer to organizaciono ne pripada Domu zdravlja. Tu vrstu evidencije, stope oboljevanja i slično, vodi Zavod za javno zdravlje u Požarevcu. Ali, kada govorimo o evidenciji, u poslednje vreme imamo i taj problem da je ukidanjem papirne forme prijavljivanja, teže imati i evidenciju o prijavama bolesti. Ne možemo da vršimo monitoring – rekla je dr Došlić.

Dr Rudinac skrenuo je pažnju i na sve ostale potencijalne rizike poput neodgovarajuće zaštite od inustrijskog zagađenja, transporta TNG-a kao tempirane bombe u centru grada, utovara i istovara rude i sirovina na istom mestu usled čega se razleže prašina, pa je zaključak da bi i te stvari trebalo da budu deo nekih budućih mera za zatitu zdravlja stanovništva.  

Ono što bi svakako što pre trebalo uraditi jeste da se osmisli način da se stanovništvo, kada je zagađenje povećano, obaveštava da se ne preporučuju fizičke aktivnosti, provetravanje prostorija, a možda bi hronične bolesnike trebalo savetovati da obavezno tada nose posebne maske za zaštitu od zagađenja (ima ih inače sa respiratorom ili ventilima).

Još jedan predlog biće obavezno formiranje Zdravstvenog saveta kao posebne strukture koji grad sa tako izraženim zagađenjem mora da ima, a koji bi se redovno bavio svim pitanjima javnog zdravlja.

Foto: SDCafe.rs/ProTok21

Ovu inicijativu koju organizacije Pro.Tok21 podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovodi Beogradska otvorenaškola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).