Smederevske nargile i ostali lebarnici

Smederevska elita ne može ni u proleće da upali automobil, jerbo su se vratile devedesete, kada se na crpku tj. na crevce iliti cug izvlačila čorba (bilo benzin, nafta ili miks).

Čudna sorta, neki zalutali Francuz bi rekao, pogotovo kada bi čuo gospodu lipljansku kada pred svaku psovku koriste, pravilno, pravopisni član, ko na primeru: La bemu dete…

Kad smo već u devedesetim, kako da se ne podsetim svog jataka, koji je važio za rakijaša najteže kategorije. Na crpku, krišom, iz podruma nekadašnjeg mog, na cug izvlačio sam čisto belu rakiju, da bih sa njim u potaji pio. No, ne lezi vraže, toliko je bila jaka (da ne uvlačimo u priču Hajduk Veljka i Sibinjanin Janka), taj moj pobra, dvared je knedle gutao i triput se krstio pre negoli se za tu rakiju latio. Zvali smo je Plava guja, jerbo nije bila ni naizgled bela tj. prozirna, već plavkaste nijanse. Posle druge knedle, imao je običaj da sune lečke u tacnu i kresne upaljačem, i barem ovlaš oprlji plafon…

Kad smo već kod njega, greota bi bilo ne pomenuti i njegov harem. A gde je harem tu je i Muharem. Elem, u šupi mu uletelo neko avlijanče i zavrza zadnju nogu u spiralu zarđale armiračke žice. Muharem mu je radio oko bašte nešto, i kada je čuo zavijanje iz šupe, i shvatio da kučencetu nema spasa, pozvao je mog jarana. Uh, rekoše u jedan glas. Treba amputirati nogu. Aj, ti Muhareme, i onako si bezdušan. Na te reči, skoči Muharem, ko da nikad kokoški glavu nije otfikario. Drž, ne daj, on uteče. Osta sam moj jaran, ali, i po kile Plave guje. Ne odole, no svu nadušak ispi, satarom manu, i sec!, rešen problem. I, evo sada ništa mu ne fali, malo zanosi u levu stranu, ali dobro, kakav je bio moj jaran, sad se može reći da je i nekako u vinklu…

Naizgled mirnodopski tip, imao je prgavu narav. Daću samo jedan primer, a to su dva. U Istambulu pazario je najlepšu jaknu koja se ikada furala na korzou. Đavolja koža, boje trave nekošene na Plavincu, softna ko devojačka njedra bujna… Ali edipovac, ko što beše, dade mati svojoj da je plakne. A, Turci em trgovci, zavadiše sina i mati, kad je ono izvadila iz veš-mašine, i onako krtu ko njegovu jetru predade mu, a on jadan, u sebi ciknu umal ne preskiknu. O njegovoj jetri, ili tačnije jetrenoj pašteti, nemamo se zašta ni on, a nekmoli mi uhvatiti. Ta hrpa od jakne što je ostala, uz malo jači stisak bi se pretvorila u prah. Da ne kažem u tri crte da je ušmrkne. Ali, jedna mu zvezda nad prazninom osta (što bi rekao jedan semenkar iz Niša), i zvala se Omorika (po Pančiću, nadasve čuvenom). Tu mu je zafalio onaj francuski član, jer, kada god su izlazili u špacir po fensi lokalima, jedno joj je samo prekonosirao. Ali, prvo da razjasnimo njihovu vezu. Svima poznati su topla braća, kao i mokra. Provincija, kakva je svugde, ne prašta nikome, a pogotovo kada usnime (muško-ženski) par. Odmah ih izetiketiraju, ili kao seksualne partnere ili kao brata i sestru. Badava je on objašnjavao malograđanštini da su oni samo mokri brat i sestra, kada to prevazilazi okvire njihove inteligencije. Još jedno pojašnjenje, a koje se odnosi na ono fensi. Niko to od njih nije koristio, a da ne mora. Oboje su bili  dovoljno prosvećeni, i trudili se da kojekude izbegavaju tuđizme i žargonizme. Ali, kako? Evo, primera radi, izbeći selfi. Jok, hajde da se samoslikujemo…

No, povratak u prošlost: šta joj je prekonosirao? Samo, i samo, da ne gleda u druge muškarčiće, preko njegovog ramena. Gledaj, zvrji, govorio bi, i levo i desno, daj mu papirče sa brojem telefona, ma šljepni ga po guzi, samo, i samo nemoj preko mojega ramena. A, Zašto? Pa, zato što je on odavde, i dobro poznaje naš mentalitet. I, zna, da oni ne gledaju nju, kao Nju, već nju, zbog njega. Njima je bitno da te ponize u smislu da su bolji od tebe, i to im je najveći gušt. Gledajući u njih, ona je njega poništavala, i, ko će ih znati, šta su sve u tim trenucima mogli pomisliti. Možda toša, soća, možda impotentan… svejedno, oni su samo na dobitku, pa, i to privremenom, ali toga je samo on bio svestan, jerbo njoj kad okice zacakle, zvezde ko da su umakle. Ona je uspela, al za malo, da spali tog našeg Đordana Bruna, hoteći da bude centar pažnje gde god bila i sa njim pila. Iako mnogi misle da mu je ona došla glave, grdno se varaju.

Godinama ranije, sam je sebi pravio špansku kragnu. Nadomak mu kuće beše jedan kokošarnik. Što ne znači da su mu kokoške uopšte smetale, njima kapa dole. Međutim, kokot iliti pevac nije kukurikao ko i svi normalni (zna se u koje doba), nego 24h, kako udahne tako njače ko magarci, da prosti njihov rod, kad ih obadi pod rep ujedaju. Nečije bubne opne to mogu i svariti i oguglati, ali ne i njegove. Zato je pravio špansku kragnu tako što je glavu držao između dva jastuka, kao blagu utehu. Ali, iz te avlije dopirao je svakodnevno zadah prženih, kuvanih ili već, jajaca, na šta on, ko i svi normalni, mnogo pre, ne bi imao primedbe, e da mu nije preselo sve u vezi pernate živine…

E, onda, kad mu se smučilo sve, i pilad i sudba kleta; i mokra sestra što svima daje (a njemu obećaje), gledajući tutorijale, preseko je u sebi i odlučio: „A, što ne bi? Kad selfelacio mogu sam sebi!“ I tu dolazimo do gorkog svršetka. Samozadovoljavanje, iliti autoerotic; joga bato!, što da plaćam, reče on u sebi; izučio je sve fore i frcokle iz Kama Sutre, da bi na kraju skončao, ni ne ostvarivši svoj vlažni san, jerbo se čulo, odnekud iz vratnog pršljena, čak do Ribarske Banje samo: Krc!!!

Branislav Jevtić