Poniženje i uvreda za uvredom: „Razbijanje tišine“, PATOS, Orkestar Svetlost i UL-AZ na gradskim konkursima dobili sramne iznose

Poznajete ih gotovo sve jer ih najčešće i viđate na događajima koje priređuju a koje pratite. Pa ipak, od para svih nas, jer gradski budžet pune svi građani Smedereva, dobili su uvredljive iznose. Orkestar Svetlost, Razbijanje tišine, Pozorište PATOS i UL-AZ nosioci su kulturnog života koji se u ovom gradu odvija van ustanova. Ali oni koji odluke donose, taj doprinos, njihovu iskrenu želju i rad koji je mahom iz entuzijazma, ne da nisu želeli da makar malo ohrabre, već su im, opredeljenom sićom poručili da njihov trud i učinak ni najmanje ne cene.

Srećom, građani umeju da i te kako vrednuju to što pomenuta udruženja pokušavaju da urade, ali zloupotreba novca na gradskim konkursima se nastavlja, ne poznaje ni granice ni oblasti, pa je tako, nakon sporta i medija, na red došla i kultura…

Naime, tek nedavno su objavljeni rezultati konkursa u različitim oblastima kulturnog stvaralaštva. Poziv funkcioniše kao i svi ostali – prijavljuju se učesnici kandidujući konkretne ideje i projekte koji bi trebalo da podrže sadržaje iz ove oblasti, a sve to, kako bi građanima bili dostupniji razni događaji i dešavanja mimo onoga što se ubraja u formalne gradske manifetacije za koje se sredstva već izdvajaju iz budžeta.

Kod pomenutih konkursa, reč je o šest javnih poziva. Za programe u kulturi u oblasti muzike – ukupna sredstva su bila 1,2 miliona od čega je zapravo milion dobio Gradski ženski hor Kir Stefan Srbin (po 300.000 za dva projekta) i Udruženje ljubitelja umetničkog stvaralaštva (400.000). Ostali iznosi su ponižavajući, pogotovo ako znamo da je zapravo reč o udruženjima koja zaista aktivno rade i priređuju niz programa i to za poštovaoce raznih muzičkih žanrova.

„Orkestru Svetlost“ koji je u kulturnom životu grada sveprisutan, što svojim samostalnim, što u drugim, nebrojenim programima kojima pružaju podršku svojim učešćem na ime projekta „Zvuci umetnosti“ dobio 50.000 dinara, dok je za čitavu koncertnu sezonu opredeljeno – 10.000 dinara! Svako ko iole zna nešto o njihovom radu, ostao bi u neverici zatečen ovakvom odlukom o raspodeli.

Ovaj Konkurs za kulturu obesmišljava umetnički rad. Kao udruženje koje se godinama predano bavi klasičnom muzikom i kulturnim razvojem Smedereva – i kao jedino udruženje u gradu koje se isključivo bavi klasičnom muzikom, duboko smo zatečeni načinom na koji je sproveden ovogodišnji konkurs za sufinansiranje kulturnih projekata. Bez jasnih kriterijuma, bez transparentnosti i uz očigledno favorizovanje politički bliskih udruženja, kulturna scena je svedena na podelu sredstava iza zatvorenih vrata. Projekti bez umetničke vrednosti, pa i oni bez jasno definisanih ciljeva i obrazloženja, prolaze zahvaljujući „pravim vezama“, dok se ozbiljni umetnički programi marginalizuju. Smatramo da na ovaj način konkurs ne podržava kulturu – već je urušava, poručuje za SDCafe.rs Jelena Ugrinić iz Orkestra Svetlost.  

Ništa bolje nije prošlo ni „Razbijanje tišine“. Iako se, već duže vreme iznova trude da održe alternativnu scenu u Smederevu i da našim sugrađanima omoguće brojne nastupe bendova ali i druge događaje i programe, ovim konkursom, za čitavu rok sezonu, dobili su 50.000 dinara.

Kao i prethodnih godina, sredstva su raspodeljena netransparentno, a nejasno je po kojim kriterijumima se komisija rukovodila. Uzgred, ne zna se ni ko je uopšte bio u komisijama. Želim da verujem da ta raspodela sredstava ide u prave ruke, ali jednostavno ne mogu da poverujem da udruženja iz jedne kategorije dobijaju baš istu količinu novca. Stvara se ozbiljna sumnja da li baš sva ta udruženja iz iste kategorije zaista zaslužuju isti iznos.

Čini se kao da se iste stvari ponavljaju iz godine u godinu, da se novac raspoređuje automatski, nekako iz navike, i postaje suludo ako ćemo i ove godine slegnuti ramenima i reći da je to samo loš sistem raspodele i način na koji sve funkcioniše.

Godišnje organizujemo bar 20 dešavanja, često nam dolaze umetnici izvan granica naše zemlje, a podrška koju dobijamo dovoljna je da pokrijemo možda četiri ili pet događaja. Bilo bi lepo kada bismo znali način bodovanja (ako uopšte i postoji) i zašto grad misli da je dovoljno da organizujemo samo toliko malo koncerata, književnih večeri ili tribina. Mi nekako uvek imamo plan šta i kada organizujemo i prosto je neverovatno da neko drugi dobije mnogo veću podršku “po difoltu”, bez ikakvog obrazloženja – kaže, za naš portal Miloš Necić iz BTS-a.

Takođe, na istom pozivu, po 50.000 dodeljeno je orkestru „Moravska tambura“ i „Mons Aureus Gitar festivalu“.

Idemo dalje – znamo čuvene fraze da je Smederevo grad koji „ima posebnu pozorišnu publiku, veoma ceni teatar, nema gradsko niti profesionalno pozorište ali ima amaterska kojima se ponosi“. U realnosti, iz budžeta grada čiji se rukovodioci hvale time da je narastao na preko šest milijardi, izdvojeno je, za sve projekte u oblasti pozorišne umetnosti u 2025.godini ukupno 90.000 dinara.

„Crveni cvet“ za dramski edukativni studio dobio je 30.000 dinara. Ne znamo šta je u pitanju, nismo bili u prilici da prisustvujemo bilo kakvom njihovom događaju niti se čini da su makar u javnosti poznati pa zato na dalje nećemo komentarisati, ali zato odlično znamo šta je pozorište PATOS koje u ovom gradu postoji skoro četiri decenije. E, tom i takvom PATOS-u, grad je, na ime celokupne pozorišne sezone dao 30.000 dinara.

Odluka da se PATOS-u dodeli 30.000 dinara za čitavu pozorišnu sezonu, kada gotovo obeležavamo 40 godina rada bez dana prekida, pokazuje koliko se pozorište kao umetnost i društvena vrednost ovde potiskuje. Godinama gradimo savremeno pozorište, radimo s decom i mladima, predstavljamo Smederevo širom sveta, dovodimo svet u Smederevo, ali se to sistematski zanemaruje.

Ovakav odnos prema umetnosti nije samo lokalni problem, već deo šireg obrasca koji dolazi s nacionalnog nivoa poslednjih 10 i više godina. Konkursi moraju postati transparentni, sa jasnim kriterijumima i kredibilnim komisijama. Studentski protesti pokazuju da postoji energija za promenu čitave paradigme, a kulturna politika mora biti njen deo, jer seže direktno u tkivo celokupnog nezdravog sistema. Tek tada će ovaj grad shvatiti šta ima, i naučiti da ceni pozorište poput PATOS-a, umesto da ga vređa ovakvim sramotnim odlukama – smatra Dušan Vulić iz pozorišta PATOS. Dodajmo ovde i informaciju da je preostalih 30.000 opredeljeno za Kulturni centar Talas i predstavu “Izumrli predmeti”.

Na pozivu za likovnu, primenjenu, vizuelnu umetnost, dizajn i arhitekturu, učestvovao je samo UL-AZ. Pa čak i to nije bilo dovoljno da im se omogući pristojna podrška za rad. Za čak tri projekta, ukupno im je pripalo 50.000 dinara. Po 10.000 za projekte „Slikom i dušom“ i „Karavan grafike“ i 30.000 za projekat „Od crteža do otiska“.

 „Slikom i dušom“ je projekat koji je prepoznao potrebu naših najstarijih sugrađana ne samo za kreativnim izražavanjem i druženjem, već i vežbom finih motoričkih sposobnosti koje su potrebne za umetničku praksu. Pre nego što smo uopšte aplicirali sa tim projektom, čitali smo istraživanja koja pokazuju da čak i minimalno vreme nedeljno koje najstariji provedu radeći neku umetničku praksu, bilo da je to crtanje, slikanje ili vajanje, doprinosi boljem kvalitetu života, kako u vidu očuvanja fine motorike tako i u smislu socijalne interakcije.

Za drugi projekat „Grafički karavan“, hteli smo da upoznamo decu seoskih osnovnih škola sa grafikom i grafičkim tehnikama. Kompleksnost izrade grafike, uglavnom podrazumeva da je deca ne obrađuju uopšte ni u osnovnoj ni u srednjoj školi. To doprinosi činjenici da većina učenika nisu upoznati sa grafikom kao likovnom tehnikom. Ovaj projekat zamišljen je tako da prevaziđe sve ove prepreke i pokaže da je aplikacija grafike prilično široka i dosta kreativna jer „negativ“ koji se napravi na ploči određenog materijala može da se prenese na papir, odeću, druge tekstilne materijale, zid…

Najviše, 30.000 dinara, grad je dodelio projektu „Od crteža do otiska“ koji se opet tiče grafike. Zamišljen kao video prikaz izrade grafike u skoro svim tehnikama, gde bi po jedan umetnik iz udruženja ili neki od gostiju koje smo planirali demonstrirao izradu dela u jednoj od grafičkih tehnika (linorez, linogravura, suva igla, bakropis, bakrorez, akvatinta, mecotinta, itd.) što bi se detaljno snimilo i služilo bi kao edukacija za sve koje interesuje šta je grafika i kako izgleda stvaranje jednog dela, a zavisno od tehnike, svaki postupak izrade, od samog skiciranja do štampe, je apsolutno drugačiji.

Prilikom pisanja projetka i samog konkurisanja, cilj je bio da svaki od njih bude okrenut ka zajednici. Serijal koji je posvećen grafici bio bi dostupan na digitalnim platformama širom sveta i doprineo bi kako prikazivanju svih mogućnosti koje grafika pruža, tako i stvaralaštva lokalnih umetnika, pa i samog Smedereva. Ovaj serijal, bio bi naš mali doprinos već utemeljenoj tradiciji koju je stvorila Kolonija grafike. Zbog sume novca koju je grad dodelio, kako bi uopšte izveli bilo koji od navedenih projekata, aktivnosti moramo da svedemo na apsolutni minimum.

Po 10.000 dinara nije dovoljno ni za materijal kako bi uopšte mogli da održimo aktivnosti, to je izuzimajući dodatne izdatke kao što su putni troškovi, marketing samih aktivnosti kao i  hranu i piće koji su obavezni u ovakvim situacijama. Cinkane i bakarne ploče koje su potrebne za duboku štampu, čak i malih dimenzija su prilično skupe, zatim su tu i grafičke boje, kiseline, noževi… 30.000 nije dovoljno za materijal ni za četvrtinu tehnika koje smo planirali, tako da sam obim projekta u startu moramo da smanjimo kako ga ispunili.

Nismo očekivali da će nam grad dodeliti neku basnosnovnu cifru, međutim 10.000 dinara za projekte gde su ciljne grupe penzioneri i deca od 4. do 8. razreda je prilično poražavajuća, kao i to da već drugu godinu za redom, za konkurs koji koji je prilično obiman (likovna, primenjena i vizuelna umetnosti, arhitektura i dizajn) se samo UL-AZ i prijavljuje.

Na kraju, dolazimo do zaključka da ma koliko se mi trudili, zbog nedovoljne finansijske podrške projekti će biti svedeni na minimum. Taj gubitak nije samo gubitak našeg udruženja, već i kulturne scene u Smederevu, kao i zajednice koja neće videti benefite koji su bili osnovni cilj svih ovih projekata – kaže Una Đorđević iz udruženja UL – AZ.   

Na ostalim konkursima – ništa novo. U oblasti književnosti gde je ukupna suma bila 3,6 miliona kajmak je pokupila “Smederevska pesnička jesen” kojoj pripada 3,2 miliona. Ostatak je raspoređen na još čak 12 mesta pri čemu iznosi variraju od tričavih 10.000 do 100.000 po opet ne baš jasnoj formuli raspodele. Ali ne morate biti čitalac, za čitanje između redova ovakvih odluka, dovoljno je poznavanje nekih drugih, a ne književnih prilika u gradu…

Konkurs za projekte u oblasti ostalih izvođenja kulturnih sadržaja i programa nije ništa drugo do prilika da se “kroz papire” provuku iznosi za aktive i udruženja žena iz grada i sela za šta je opredeljeno 2,2 miliona podeljenih na 27 učesnika konkursa.

Baš kao što je i konkurs u oblasti igre, iako namenjen klasičnom baletu, savremenoj i narodnoj igri, pre svega prilika da se pomognu folklorna i kulturno – umetnička društva pa je njih 23 podelilo nešto preko šest miliona. Za većinu, to su premala, ujedno i jedina sredstva na raspolaganju tokom cele godine. Naravno, i ovde je na delu upitan kriterijum.