Naš narod (ako uopšte smem da se usudim da upotrebim to NAŠ, jer definitivno ja nisam oni) ima kratko pamćenje. Toliko kratko da već sutra zaborave ono što ih je juče iznerviralo, razjarilo, razočaralo, ili zabolelo… Nepravda bledi…možda ne bledi ali se ovde brzo zatrpava, zataškava, ćušne pod tepih, pa se tepih zaključa u ostavu a ulaz se zabetonira. I pojeo vuk magarca. Solidarnost, saosećajnost- arhaizmi izmrli još u doba jure u prvim etapama kvazi- socijalizma. Nekako kada niste akteri nekog užasnog događaja nemate predstavu koliko taj događaja jeste užasan. Onda je i logično da gore pomenuti arhaizmi mogu da se nadju još samo u Vujakliji.
Naime, vraćam se je tako pre par dana iz bratske nam Gore Crne, i u Podgorici čekam voz u 22 i 10. Malo pre nego naiđe kompozicija od 7 vagano prosečne starosti 40 godina , pojavljuje se 20-tak starijih maloletnika, sa upaljenim bakljama, onako- nikad jači, i urlaju neke navijačke pesme. Ustvari nisu neke- partizanove, grobarske ili sta ti ja znam kako ih zovu… prevrću kante sa smećem, milicije nigde. Cool. Pomislim deca došla da isparadiraju i to je to. Naiđe voz, udjem u vagon 444, spavaća kola, ležaj 13. Kao i uvek zabodem spavanje odmah… Buka. Dranje. “Udri ga, ustani pičko, daj baklju, sad…!” Voz stoji. Stanica Mojkovac. Ni manje države ni više stanica! Izađem na hodnik, a tamo nova verzija Mojkovačke bitke. Levo (lijevo) 20-tak crno-belih, partizanovaca, grobara ili kako god, a desno toliko crveno-belih, delija, cigana ili kako god… baklje, štangle, kamenje leti, pucaju stakla na vozu… Policije nigde… “Crna Goro crna li si bez imalo bijela”… Vratim se u kupe, udjem u krevet 13 I vratim se spavanju. Šta ću! Koliko Brankica Stanković mora da postoji? Da svaki grad, selo, naselje ima po jednu? Ili da se ljudima utuvi u glavu da boja majice, kože, čarapa, kačketa, očiju ništa ne znače? Da to da li navijam za ove ili one nema veze sa tim da li sam dobar ili loš čovek? Da li moram da se pazim i šta jedem? Da li pijem pivo ono ili ovo? Jer možda to ovim drugima nije po volji? BOLEST! Vratim se u našu lepu domovinu i kao i svaka zamlata krenem po sajtovima da čitam vesti…Uff, odustanem vrlo brzo. Odem na facebook.
A tamooooo… havarija. “Ko ne navija za partizan je izdajnik“, „popušite svi koji navijate za druge klubove”, “pravi srbi navijaju za Duška”…I šta ti ja znam sve… Šta bre vi znate o srBstvu? Šta znate o patriotizmu I rodoljublju? Učite istoriju na facu I myspac-u. Pun mi je, slinavaca I balavaca koji se kite cvećem koje ne miriše…prave idole od kanti za smeće… A da obećao sam da neću da hejtujem. Ne idem više na utakmice. Razlog znate. Ne vodim ni sestrića, jbg. rodio se u pogrešno vreme. Ne zanima me ni derbi, ni ništa… Kad kupim pištolj I 2 grama kokaina možda I rešim da odem. Koliko još ruku, nogu, rebara, I lobanja mora da pukne, koliko ljudi jos mora da pogine pa da I mi nenormalni možemo da odemo da gledamo fudbal? Kad će to da bude? Ko zna, možda nikad… p.s. Danas je derbi. Bože, samo da niko ne pogine!
Autor: Z