Home Info Memorandum, dum, dum…

Memorandum, dum, dum…

redakcija

Srbija je tokom poslednjih meseci prošlogodišnje izborne kampanje verovatno bila svetski šampion po broju potpisanih memoranduma sa stranim „biznismenima” o ulaganjima milijardi evra u našu privredu. Svedoci smo bili svakodnevnih snimaka iz vlade ili Predsedništva Srbije, o otvaranju nove rafinerije u Smederevu, čeličane koja će zaposliti hiljadu ljudi u Šapcu, tehnoloških parkova za 20.000 stručnjaka kod Inđije, vetroparkova najvećih u Evropi i da ne nabrajamo dalje.

Podsetimo na izjavu Božidara Đelića da na granici čeka dve milijarde evra koje će ući u zemlju kada oni pobede. A pošto nisu pobedili sada saznajemo pravu istinu o „memorandumima” i to od bivšeg ministra Olivera Dulića, koji ironično saopštava da je njegovo ministarstvo „potpisalo memorandum sa firmom ’Sekjurim ekviti partners’, o ulaganju 1,7 milijardi evra u izgradnju vetroparka u Srbiji, koji je „neobavnjezujući”.

On se danas čudi zašto je sadašnja vlada potpisala ugovor s tom firmom kad se zna da ona nema bonitet, što prevedeno na srpski znači da ta firma nigde nije gradila vetroparkove, da nema novac, i da se, kako saznajemo, radi o ofšor kompaniji sa jednog egzotičnog ostrva.

Za Dulića i dalje ostaje pitanje zašto ih je javno primio ako je sve to znao ili je u toku predizborne kampanje sve dozvoljeno, a naročito obmanjivanje javnosti.

Nije ni čudo što Beogradom i dalje kruži vic da je svako ko je govorio engleski jezik a prolazio Nemanjinom ulicom mogao da svrati u vladu i potpiše memorandum. Da nije tužno bilo bi smešno, jer računi stižu na naplatu, a s njima i advokati pomenutih „kompanija” koje prete Srbiji međunarodnim sudovima i traže desetine miliona evra nadoknade za neispunjene obaveze.

Predizborna prevara veka svakako je izgradnja tehnološkog parka na ledini kod Inđije, u kome bi radilo 20.000 stručnjaka. Slikali su se na toj ledini mesecima pokrajinski i republički političari snavodnim ulagačem iz Indije, obećavali kule i gradove, postavljali kamenetemeljce, najavljivali fazno otvaranje fabrika kakve Evropa nije videla. Danas, na toj ledini, i dalje uspešno raste – korov. Memorandumski repovi vuku se mnogim gradovima Srbije, a iz Nemanjine ulice u Beogradu nema odgovora kako i kojim putevima „belosvetski biznismeni” stižu u vladu.

Šta rade državni službenici, da li koriste računare, imaju li internet, da li ikome uopšte padne na um da proveri „bonitet firme” pre nego što ugoste posetioce sa šarenim kravatama, finim manirima i vizitkartama?

Kako neko može stići do ministra i pred kamere a da se ne zna ko mu je veza i ko su posrednici u propalim poslovima koji obilato pune njihove džepove a nanose ogromnu štetu ugledu Srbije?

Vlast po svaku cenu, izgleda nema cenu, ili ima. Platićemo je svi zajedno.

Radmilo Kljajić

Izvor: Politika

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!