Marija Narandžić, umetnica iz Smedereva, krajem okotobra bila je, rame uz rame sa brojnim drugim učesnicima iz svih krajeva sveta na prestižnom Milano Jewelry Week-u, a u okviru Artistar Jewels sekcije (umetnički deo učesnika). Bila je to prilika da predstavi komade iz kolekcije „Faces“, koja je nastala kao reuzultat njenog istraživanja i promišljanja o putu samospoznaje – kroz susrete sa različitim ljudima.
Kolekcija „Faces“ predstavlja duboko introspektivno delo koje se bavi složenim procesom samospoznaje kroz prizmu interpersonalnih odnosa. Ova dela odražavaju slojevitost ljudske prirode, težinu susreta koji oblikuju našu unutrašnjost, težinu odnosa koji nas testiraju i u krajnjem ishodu, transformišu. Lica nisu samo estetski prikazi, već simbolične reprezentacije karakteristika i emocionalnih stanja ljudi koji su ostavili značajan utisak na autora.
Odvajanje od lepote postaje vodeći koncept ove kolekcije, usled želje da se naglasi šok, strah i neprijatnost nastali u interakciji sa novim i nepoznatim ljudima.
Kontrast između mekoće i snage u bakru odražava unutrašnji proces preobražaja koji autor vidi kao nužan put ka istinskom samopoznavanju, blagosti i mekoći proizišlim iz unutrašnje čvrstine. Kolekcija „Faces“ može se analizirati kao suptilni narativ o ljudskim stanjima, predstavljen kroz vizuelni jezik nakita. Svaki komad služi kao fragment veće priče o samospoznaji i susretima.
Kroz ovu kolekciju, autor ne samo da istražuje granice nakita kao umetničkog medija, već i ulazi u duboku analizu međuljudskih odnosa, individualnosti i procesa lične transformacije. „Faces“ stoga postaje, ne samo izazivanje konvencionalnih percepcija, već i filozofski komentar o svetu, individuama koje ga čine i njihovim drastičnim razlikama – navodi se u opisu ove kolekcije kao najbolje obrazloženje za izbor iste na prikazivanju ove manifestacije.
Marija je rođena u Boru 1993. godine, masterirala na odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2019.godine, a od tada živi i radi u Smederevu. Nakitom se bavi od 2010. godine, a izradom nakita od metala od 2013.
Ja sam oduvek volela da pravim stvari, sa pet sam naučila da vezem, sa deset da heklam, u nekom momentu sam počela da heklam nakit i da ga prodajem. Onda sam prešla na glinu, pa na žicu, bakar. Negde, usput, ni sama ne znam kako, pojavila se potreba da to prestane da bude komercijala, da više ne pravim stvari koje ću da prodajem već one koje će biti umetnička dela. Krenula sam prvu kolekciju, uhvatila sam neku nit po tome šta je u tom momentu bilo dominantno u mom životu. Bila je to dualnost, koju sam onda tražila oko sebe i u sebi i odjednom sam tu dualnost videla svuda. To sam onda i kroz nakit izrazila kroz razne kontraste, u tehnici, materijalu, bojama. Ta kolekcija je imala četiri godine izložbe i onda je došao trenutak da nastane nova. Tako je nastao “Faces”, druga, zaokružena celina mog stvaralaštva – kaže, za SDCafe.rs Marija Narandžić.
I zaista, veoma je interesantan taj njen, od uobičajene prakse suprotan put. Jer, dok mnogi stvaraoci počinju rad u nameri da stvore proizvod za prodaju, ona je iz komercijane kreativnosti otišla u drugom pravcu, ka umetnosti.
Trenutno je situacija drugačija, ali sam ja od nakita i te kako živela, imala sam zaradu veću nego što je moja mama inženjer imala platu. Ali ne pravim sada više da prodajem, već da izlažem. Da gradim ozbiljnjiji umetnički brend i moje cene su sada ogromne. Uglavnom taj nakit kupuju ljudi iz inostranstva i to nakon što kolekcija zavši sve izložbe, tek onda dolazi u obzir da je prodam, pre toga ne želim jer se jako dugo pravi. Ja kolekciju samo promišljam dve godine, i isto toliko je posle pravim, i zato ne želim da budem u tom pravim – prodajem svetu. Ali kada sam se bavila time da, bilo je lako živeti od toga ako znaš marketing i prodaju. Ja trenutno radim kao edukator za druge rukotovrce, učim ih kako da prodaju svoje rukotovrine, kako da uozbilje svoj hobi do nekog nivoa biznisa, posle to samo krene. Problem je što većina tome pristupa kao hobiju i onda ide predubeđenje da to niko ne ceni, da ne može da živi od toga. Nije da niko ne ceni nego ti ne znaš da prezentuješ sebe i svoj rad. To želim sada da pomognem rukotvorcima da shvate, da bi živeli od toga – dodaje Marija.
U Milanu je, kako dodaje, bilo sjajno. Ljudi sa cele planete, iz država gotovo svih, za neke nismo ni čuli. Bezbroj imena, brendova, izlagača.
Fenomenalan je događaj, to je veliko kao Fashion Week, samo za nakit. To isto što je Paris ili Milano Fashion Week za modu, to je Jewelry u Milanu. Bilo mi je fascinantno da vidim koliko neki stvaraoci ubacuju svoju kulturu u to što rade, tačno se vidi kod nekih odakle dolaze.
Za mene, ovo je prekretnica, ovo je najviše gde možeš da stigneš sa nakitom. Kada su me primili, rekla sam sebi da ne znam šta ću dalje da sanjam, ovo mi je bio san i mislila sam da ću posle 40. godine da ga ostvarim, jer spora sam i prihvatila sam to kao svoj ritam, baš se nisam nadala da ću sa 32 biti tamo. Ne znam šta bi bilo sledeće na listi želja, možda da neki dizajner hoće moj nakit na Paris Fashion Weeku. Videćemo šta će biti, ali meni su sada sva vrata otvorena bilo gde za izložbu. Jer sada, kada u mom CV-iju vidiš to za Milano, sve je jasno. U tom smeru sada i idem dalje po Evropi, prijavila sam se za Minhen Jewelry Week čekam rezultate… – napominje naša sagovornica. Za tu priliku konkurisala je radom prateći zahteve konkursa što je podrazumevalo da napravi nakit koji će pokriti čitavo lice pa je njeno ostvarenje “dvostrano” – s jedne strane lica je metal, s druge žica.
Inače, kako kaže, u Srbiji su je na preko 20 mesta odbili kada je reč o ovakvim događajima za 2025. I kada je delovalo da će ova godina “samo proći”, dogodio se Milano. Na pitanje šta bi, prema njenim pretpostavkama mogao da bude razlog za to što kolekcija “Faces” nije bila dobrodošla kod nas, Marija pretpostavlja da je uzrok u tome što kada ju je pravila, ona nije ni želela da stvori nešto privlačno očima šireg auditorijuma. Naprotiv.
Možda je ova kolekcija malo više ekscentrična, nije toliko pitka, dosta je i ružna ja sam insistirala na tome, nije mi lepota bila cilj već da ljudi osete to ružno, ono što sam ja osećala u momentima kada sam to stvarala. Ništa tu nije lepo ni uzvišeno, već je ružno. Nisam uspela da bude baš odvratno, ali je uglavnom neprijatno kada gledaš taj nakit.
Kolekcija je nastala nakon što sam ja mislila da nemam više ništa u sebi i da bi trebalo da prestanem da se bavim umetnošću. Ja stvaram iz bola i očaja, ne stvaram iz lepog, nikada. Ne znam šta da stvorim kad sam srećna. I sada imam problem. Srećna sam već dve godine. Mužu sam u šali rekla da je to to, da zbog njega sad više ne mogu da stvaram, ali našla sam način da osmislim kolekciju, tako srećna. Biće rđa i šljokice i predstavljaće mene i njega, i mene pre i posle njega. To će biti zanimljivo. Sve u kontrastima – poručuje Marija. Svakako, vredi sačekati da i to vidimo.
SDCafe.rs