Već duže vreme se našoj redakciji obraćaju građani iznoseći pritužbe na ovu temu. Buka u gradu, pogotovo u večernjim ili noćnim letnjim satima, a naročito vikendom, ponekad predstavlja izazov i za živce najstrpljivijih. Najpre, da podsetimo na jednu stvar i da u startu presečemo stanovište poput onog „šta ćete u centru ako vam smeta buka“. Današnji centar, odnosno sadašnje ulice Kralja Petra I, Karađorđeva i Kneza Mihaila postoje veoma dugo – živelo se tu pre više od 100 godina. Kafići i ostali ugostiteljski objekti su oni koji su tu „došli“. Treba li svi ljudi koji danas tu žive da se isele? Ili je možda ipak malo logičnije da se nadležni više uključe u problematiku i tako obezbede mir i onima koji znaju da ga tokom dana i večeri sigurno neće imati jer su u centru, ali se nadaju da će u tri sata izjutra moći da spavaju…
U ovoj su priči dva različita, a na izvestan način slična problema jer ih povezuje problem građana koji se žale na buku, posle ponoći. U prvom jedan naš tridesetogodišnji sugrađanin, skreće pažnju na svoje iskustvo s obzirom na to da živi u Knez Mihailovoj, pored velike pekare jednog poznatog lanca u zemlji koja radi čitavu noć.
Svi znaju kakva je ovo ulica i koliko je prometna oduvek bila ali s obzirom da su se neke stvari vidno i dodatno pogoršale u prethodnih deset ili petnaest godina, živeti u njoj je postalo nepodnošljivo, naročito u letnjoj sezoni. Buka i broj ljudi koji navraćaju i cirkulišu oko ove pekare je oduvek bila konstantna pojava i problem, a tiče se toga da narod (uglavnom mlađa populacija ali i stariji) bez ikakvog osećaja i svesti da oko njih ljudi stanuju i generalno spavaju u kasne sate, urlaju, skupljaju se, galame, razbijaju, tuku se često i tako dalje. I to sve pod prozor vašeg stana ili kuće. Pekara služi kao svratište i praktično “after parti”, to jest poslednja stanica pred odlazak kući skoro svakoga ko je to veče izašao u grad, bio to vikend ili u toku radne nedelje. Svačega se možete nagledati i naslušati ako živite do ulice i ukoliko i malo obratite pažnju, a inače ne možete a da ne čujete buku oko vas – kaže ovaj naš sugrađanin u svom obraćanju redakciji SDCafea. Kako dodaje, više puta je, u dilemi da li buka možda samo njemu smeta, o tome razgovarao i sa komšijama, a ispostavilo se da i oni takođe imaju isti problem i na znaju kako da se izbore. Najgore je sada, tokom letnjih meseci.
Sezona odmora, pa još raspust… Prozori se moraju otvoriti, a onda ne možeš ni oka da sklopiš od buke i svega što se dešava napolju. Dežurne službe ne rade svoj posao niti ih zanima šta se dešava u kasne sate, u najstrožem delu centra grada gde bi noću najviše trebalo da obilaze i proveravaju ko narašuva javni red i mir u vreme kada treba i mora da bude tišina. Svako ko želi, može nesmetano da pravi haos bez ikakvih posledica. Smatram da to nije i ne treba da nam bude normalno – poručuje ovaj Smederevac koji nas je kontaktirao smatrajući da se mora skrenuti pažnja na problem o kome se inače ni ne govori mnogo. I naravno da nikome ne smeta sama pekara ili to što neko u dva sata ujutru uđe po pitu ili pecivo, ali smeta kada na ispred, na ulici u gluvo doba muzika do maksimuma trešti sa telefona ili iz automobila, lete flaše ili se baš tu “svode računi” kroz rasprave, prepirke i svađe…
Nastavak priče nas vodi u drugi kraj centra, u jednu od zgrada uz omiljeno šetalište u ulici Kralja Petra I. Tamo, “u zoni gde caruju kafići”, živi sugrađanka koja nas povremeno obaveštava o svojim pokušajima da dopre do Komunalne milicije. Sve u svemu, izazovno ume da bude i živeti na glavnoj smederevskoj štrafti iz raznih razloga – javne površine leti okupiraju bašte neretko i mimo propisa, pojedini kafići prave žurke što složićete se nije isto kao kada neko svrati na kafu ili piće, česta su prekoračenja radnog vremena ali i intenzitet muzike. Ujedno se dešavaju i svirke uživo što već u najavi znači problem. Ali njeno iskustvo se posebno zanimljivo pre svega zato što joj je na primer, na pritužbu koju je iznela na događaj od početka juna, inspekcija odgovorila da je u aprilu izlazila na teren i uočila nepravilnosti (duže radno vreme, 30 gostiju u obijektu i muziku uživo) i zbog toga izdala prekršajne naloge. Ovo upućuje na više stvari. Najpre taj ton između redova koji podrazumeva da oni neće ponovo izaći na teren jer su već bili dva meseca ranije?! Drugi poražavajući zaključak je taj da iz ovog sleda događaja mi zapravo shvatamo da to što je inspekcija već bila i konstatovala prekršaj u aprilu, ne samo da nije imalo uticaja već se u kafiću, u junu nastavila praksa kao i pre toga. Očigledno su kazne simbolične, svakako znato manje od zarade do koje se dolazi kršenjem propisa i nauštrb kršenja tuđeg prava na mir i noćni odmor. Dolazimo da zaključka da čak i kada inspekcija i komunalna milicija, izađe na teren mimo uobičajenog radnog vremena (njihovo radno vreme je tek posebna priča ali o tom potom) epilog izostaje. Njena reakcija je takođe bila izraz neverice i negodovanje uz poruku da smatra da bi nadležni trebalo petkom i vikendom da se redovno i posebno pozabave ovim pitanjem i nadzorom rada ugostiteljskih objekata, umesto da čeka reakcija građana. Puca muzika usred stambene zone nakon 22 sata, a nigde komunalne milicije ni inspekcije, kao ni svih ostalih. Radite li vi nešto u ovom gradu? – pitala ih je.
Posle svega iznetog, ostaje glavno pitanje s početka teksta – imaju li građani kome da prijave buku, a da to ima nekog efekta? Što se tiče rada kafića, to je isključivo u domenu inspekcijskih službi, dok bi se, za prvi problem koji smo izneli, valjalo obratiti policiji čiji pripadnici svakako dežuraju 24 sata i sigurno će odreagovati na svaku pritužbu koja se odnosi na narušavanje javnog reda i mira, a većina od stvari koje je naš sugrađanin naveo baš to i jesu.