Home InfoČitaoci pišu Kako je Ćirilovac postao Kovačićevo

Kako je Ćirilovac postao Kovačićevo

redakcija

– Ako tražite stare zidine, idite dalje, gore, do imanja advokata Steve, tamo ih ima više nego što je na oranici potrebno! – Poslušali smo savet razboritog čuvara vinograda i uskoro smo zaista naišli na temelje od ramskog liskunovitog škriljca i na zidove od opeka i tercijarnog krečnjaka iz Višnjice.

Feliks Kanic, Srbija – zemlja i stanovništvo, Beograd 1986. 

***

Tako se Feliks Kanic, krajem XIX veka, našao u Ćirilovcu, u potrazi za antičkom Vincejom. Došao je iz pravca Carine. Vodio se rečima Konstantina Jirečeka o tada nedavno nađenom rimskom bunaru na Carini, pa je i Vinceju prvo potražio tamo. Ali, kako je sam naveo: “S negativnim rezultatom: Vinceja nije bila na Carini – spustili smo se niz plodno polje pod voćem, kukuruzom i ostalim kulturama u neobično lepu udolinu Ćirilovac, koja se proteže od zapada prema istoku. Tamo sam u crnom humusu oranica pripremljenih za zimsku setvu našao nesumnjivo rimske opeke, odnosno komade opeka, i što smo dalje išli, bilo ih je sve više.” To se podudaralo sa slutnjom Milana Milićevića u “Kneževini Srbiji” da se rimsko naselje nalazilo u Ćirilovcu.

I danas se može doći sa Carine do Ćirilovca, odnosno naselja Kovačićevo. Ali ne kroz plodna polja, njih više nema, nego od Rimskog bunara, kroz Ulicu oslobođenja.

A može se i sa Leštara, od raskršća na kojem se spajaju ulice Petrijevska, Starca Vujadina, Kajmkčalanska  i Petrijevski potok. Krenite onom koja vam se učini najgorom za vožnju ili pešačenje. Lako ćete je prepoznati – jedna od poslednjih kaldrma u Smederevu, ali potpuno upropašćena, sa mnogo rupa i mnogo oštrih ivica granitnih kocki, koje vire i čekaju da vam upropaste đonove, štikle ili gume, bez trotoara naravno. Kada stignete do mesta gde se Kajmakčalanska uliva u Ulicu oslobođenja, naći ćete se u naselju Kovačićevo. To jest naći ćete se na njegovom početku.

Naselje Kovačićevo je jedno od najmnogoljudnijih naselja u Smederevu, pripada mesnoj zajednici Leštar, a nalazi se na prostoru između Kolarskog puta i ulice Starca Vujadina. Ovaj potes je ranije bio poznat kao Ćirilovac, pa je i potok koji protiče posred njega dobio naziv Ćirilovački. Kada je tačno došlo do promene naziva iz Ćirilovca u Kovačićevo, teško je utvrditi. Poslednjih godina skoro da se potpuno izgubilo prvobitno ime.

S obzirom na to da živim ovde, poreklo i jednog i drugog naziva me je dugo kopkalo. Bilo je očigledno da se iza Ćirilovca krio Ćirilo, a iza Kovačićevog Kovačić. Ali ko je bio Ćirilo, ko je bio Kovačić, gde ih tražiti, koga pitati, koju knjigu pročitati, kako im ući u trag… nisam imala ideju.

Nedavno je moju majku jedan taksista dovezao do kuće. Dok je naplaćivao vožnju pitao je da li je tamo, iza naše kuće, još uvek stari bunar? Na njeno čuđenje objasnio je da je mesto gde se nalazi naša kuća i naš neposredni komšiluk sada, nekada bila zemlja njegovog oca. Njegov otac je bio među onim zemljoposednicima od kojih je Stambena zadruga Smederevo početkom osamdesetih godina prošlog veka otkupila zemlju, kako bi formirala novo naselje prema spremnom urbanističkom planu. Mislim da od vremena Izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva (1941-1944) u Smederevu nije bilo planski izgrađenog naselja. Postojanje plana izgleda nije podrazumevalo i pejzažni plan nažalost, tako da je izgled fasada i dvorišta prepušten na milost i nemilost afinitetima vlasnika.

Sve u svemu nije to loše naselje – od svog početka imalo je formiranu čitavu infrastrukturu, gradski prevoz, ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom, prostora za trotoar i eventualno proširenje ulica, čime se retko koji kraj u Smederevu može pohvaliti. 

Elem, da se vratimo taksisti. Ako ste pomislili da mu je prezime Kovačić – prevarili ste se. Ne znam kako se čovek preziva, ali njegova priča me je inicirala da krenem u istraživanje prošlosti prostora na kojem se danas nalazi moja kuća i moj komšiluk.

Šta se i ko se nalazio na ovom prostoru pre rimske Vinceje, za koju se pretpostavlja da je bila ovde, ne znam. Takođe i period srednjeg veka za mene predstavlja misteriju. Možda je ova zemlja pripadala nekom manastiru. Ali da ne nagađam, vratiću se podacima do kojih sam uspela da dođem, a koji pokrivaju period od kraja XVIII veka do danas. 

Krenula sam od Doktora Leontija Pavlovića i njegovog dela. Znala sam da je on naširoko sakupljao podatke o Smederevu, pa sam pretpostavila da bi kod njega moglo biti reči i o mom naselju. Bila sam u pravu. 

Da nije onomad Dimitrije Davidović, ustavopisac prvog modernog srpskog ustava, poznatog kao Sretenjski, kupio imanje Ćirilovac, pitanje je da li bi se Ćirilovcem ikada iko bavio. Godine 1836, posle ukidanja Sretenjskog ustava, bio je primoran da napusti državnu službu i Beograd, te se odlučio za preseljenje u Smederevo. 

Gligorije Vozarović, prvi srpski izdavač i Dimitrijev rođak, 1836. godine pisao je Vuku Karadžiću u Beč, između ostalog, da se Dimitrije Davidović doselio u Smederevo i “da je kupio imanje nekog Pante Ćirića, od gospodara za 300 cesarskih dukata. Ono se sastoji iz 40 kosa livade, osam dana oranja, deset motika vinograda, sa nekoliko stotina komada šljiva i voća, sve u jednoj ogradi na mestu Ćirilovcu, a kuće u varoši na najboljem mestu.” 

Leontije Pavlović u svojoj knjizi “Dimitrije Davidović u Smederevu”, koju je 1985. godine izdao Muzej u Smederevu, pozivajući se na raznovrsne izvore, opširno analizira kupovinu imanja. Od njega saznajemo i hronološki sled vlasnika imanja.

Kao najstariji vlasnik pominje se Sali-aga u čijem je vlasništvu ova zemlja bila pre Kočine krajine (1788-1791). Posle njegove smrti imanje je dobila žena Ameta tabaka (duvandžije), pa ga je prodala Husein-agi Kesedžiću.

Posle Prvog srpskog ustanka Turci su morali da se isele, te je Kesedžić 1806. ili 1807. imanje jeftino prodao Ćirilu, koji se doselio iz Banata. Ćirila je nasledio sin Panta, koji je po ocu dobio prezime Ćirić, a narod je počeo imanje da naziva Ćirilovcem. I ovde dobijamo odgovor na prvo pitanje – ko je bio Ćirilo iz naziva Ćirilovac.

Panta Ćirić je od braće Alekse i Stojana Simića, kasnije poznatih ustavobranitelja, pozajmio 3000 groša, a kao zalog za pozajmicu dao imanje. Leontije Pavlović pominje da je čak i sam Knez Miloš bio zainteresovan za otkup ovog imanja. Posle smrti Pante Ćirića za njim je ostao neotplaćeni dug, ali je njegova žena Jela imala dozvolu Kneza da ostane da živi u kući na imanju. Sve dok Simići nisu rešili da kuću i imanje prodaju Dimitriju Davidoviću. Do čega je došlo 1836. godine.

Tako je Dimitrije Davidović poslednje godine svog života proveo u Smederevu – delom na imanju Ćirilovac, delom u kući u gradu. Umro je 1838. godine. Njegova porodica je ostala u Smederevu do 1841. godine, kada je umrla Savka, njegova ćerka. Posle Savkine smrti Ćirilovac su prodali Stevanu Kovačiću, advokatu iz Banata, i odselili se. I evo, naslućuje se odgovor na drugo pitanje – ko je bio Kovačić po kojem naselje nosi današnji naziv. Stevana je nasledio sin Milutin. Za Milutina Kovačića Leontije Pavlović kaže da je bio predsednik opštine Smederevo 1923. godine, kada je vršen katastarski premer i da je po njemu imanje ubeleženo kao Kovačićevo.

Prilikom osnivanja zemljišnjih knjiga 1932. godine uknjiženo je pravo vlasništva na zemljište u korist Kovačića Stevanovog Milutina iz Beograda, ali je 1934. upis ispravljen u korist Kovačića Milutinovog Stevana iz Beograda. Zbog čega je došlo do ove ispravke i ko su Milutin i Stevan iz upisa – otac, sin, deda… nisam uspela da utvrdim. U svakom slučaju zemlja je ostala u porodici.

Sve do stupanja na snagu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine. Poslednja promena upisana u vlasnički list je od 15. marta 1966. godine kojom se na osnovu sudskog rešenja Okružnog agrarnog suda iz marta 1946. godine uknjižuje pravo vlasništva na zemljište u korist društvene svojine.

Kasnije ova zemlja prelazi u ruke poljoprivrednog kombinata Godomin. Tamo ostaje sve do početka osamdesetih, kada je Stambena zadruga Smederevo krenula u izgradnju stambenog naselja.

Deo zemlje za izgradnju novog naselja otkupila je od privatnih lica, kao što je bio otac onog taksiste s početka priče, a drugi deo od poljoprivrednog kombinata Godomin, pa je tako nekadašnji Ćirilovac, odnosno Kovačićevo, od poljoprivrednog pretvoreno u građevinsko zemljište. 

Od nekadašnje kuće i podruma na imanju Ćirilovac nema nikakvog traga. Gledajući katastarski plan iz prvobitnog premera iz 1928/29. zaključujem da bi se ona, da postoji danas, nalazila negde u ulici Trifuna Đukića. A bašta bi bila tik uz Ćirilovački potok, otprilike paralelno sa one dve nove zgrade koje su 2011, u saradnji sa Evropskom unijom, podignute u okviru projekta socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima

Inače Ćirilovački potok je osamdesetih godina uređen retenzijom, odnosno branom. Prilikom gradnje brane nađeni su interesantni arheološki ostaci, koji bi trebalo da se nalaze u Muzeju u Smederevu.

Devedesetih godina prošlog veka nazivi Ćirilovac i Kovačićevo su se još uvek preplitali, ali danas ćete retko koga čuti da upotrebljava stari naziv. Ustalio se naziv naselje Kovačićevo, koji se odnosi na mnogo širi prostor od onoga koji je prvobitno zauzimalo imanje Kovačića, a pre njega Ćirilovac. A i današnje naselje zauzima širi prostor od onoga koji je prvobitno planiran. Što bi rekli – izgradilo se.

Međutim, ako se ode skroz do kraja, iza svih kuća, do vrha brda, može se doći do dela gde još uvek ima voćnjaka, vinograda, livada, pa i ponekog šumaraka.

 

Odande pogled puca na Dunav i na Banat kad nije oblačno. Uradim to s vremena na vreme, vodeći se onom starom Njegoševom – Ko na brdo ak' i malo stoji više vidi no onaj pod brdom.

Volim da znam gde sam, te sam eto upotrebila sve svoje raspoložive resurse kako bih to i utvrdila. Sve napisano je podložno proveri i otvoreno za dopunjavanje.

Za kraj bih da pitam i vas – da li vi znate gde se nalazite? Čija je bila zemlja po kojoj hodate, ko vam je sagradio zgradu u kojoj živite? 

Ako ne znate, a hteli biste da znate – pitajte. Možda da počnete odavde: Digitalna zbirka knjiga Narodne biblioteke u Smederevu

Ako vam se tekst svideo, možete me pronaći i na ovoj adresi: natasacvetkovic.com

Autor: Nataša Cvetković

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!