Home Info Grand

Grand

redakcija

GRAND kafana bila je kroz decenije nulta tačka društvenog života Smedereva. Institucija u kojoj se delom razvijalo moderno društvo. Danas ima malo od onog značaja i šarma koje je imala još pre osam decenija, kada su u njoj muzicirali koncert majstori na klaviru i svirale harfe, a gradska elita krojila status i imidž Smedereva.

GRAND hotel zaista je bio “grande” još u vreme kada je izgrađen 1927. godine u okviru zgrade Opštinskog doma. Sem gostiju, uvek je imao na ishrani mesečno i više desetina tzv. pretplatnika, to su bile porodice profesora, sudija, advokata koje su  koristile svakodnevno usluge kuhinje "Granda". Po hranu su slali poslugu. 
U kuhinji osoblje – kao na filmu. Glavni kuvar nosio je belu kapu, belu kecelju, belo odelo. Dugo godina je glavna kuvarica bila gospođa Papa, Jevrejka teška oko 130 kilograma, te je njena težina bila i odlična reklama za kuhinju! 
Svi konobari su bili školovani ugostitelji. Mnogi od njih su preko leta radili u Beogradu – u Kolarcu! Među njima i poznati Mile grof, koga je školovao predratni „Privrednik" čuveno humano društvo. 
Na spratu je bilo 18 spavaćih soba.  Bašta restorana je posebno uređena postavljanjem fontane kojom dominira skulptura „Kupačica“, rad akademskog vajara Aleksandra Zarina.

Hotelska muzika bila je posebna atrakcija. Leti na podijumu na terasi, a zimi unutra. Klavir je bio obavezan. Muzičari su uglavnom bili koncert majstori. Dva leta je svirao i orkestar Perice Pažina čiju su muzičku grupu činile njegove svastike Čehinje. Bile su atrakcija: mlade, lepe, zgodne, kulturne, a uz to vrsne muzičarke. Svirale su na violini, flauti, klarinetu, harmonici, pa čak i harfi. Zamislite taj prizor…

U „Grandu“ su prikazani prvi filmovi, a 1929. godine postojala je elitna, zasebna bioskopska sala u kojoj je bilo 100 mesta za stolovima. Prvi je u Smederevu počeo da prikazuje zvučne filmove 1932. godine. Ovde su se organizovale zabave koje svojom otmenošću nisu zaostajale za predratnim zabavama u beogradskom Aero ili Džokej klubu!

Među prvim zakupcima hotela bio je Aleksandar Kramer a početkom 30-tih godina njega je zamenio Simeon Elijas – Jevrejin. Smederevci su ga zvali Sima Solunac! Pod njegovom upravom „Grand“ je stekao visoki ugostiteljski renome.
 „Grand“ je posle oslobođenja nacionalizovan i odmah mu je promenjeno ime u „Sutjeska“, a ubrzo je dobio ime „Moskva“ koje je zadržao do 1948. godine, kada mu je vraćeno staro ime. 
Krajem 50-tih godina 20. veka celokupno ugostiteljstvo Smedereva je preuzelo preduzeće “Jedinstvo” u okviru kog je poslovao i “Grand”. Već 60-tih godina hotel više nije radio jer su hotelske sobe pretvorene u kancelarije. Restoran je zadržao elitni ugostiteljski renome sve do izgradnje novog hotela "Smederevo". 

Krajem 20. veka održavanje objekata “Granda” je bilo sve lošije i opštinska uprava, kao vlasnik objekta, uskratila je UP “Jedinstvo” dalje korišćenje, i dugo nije nađen novi zakupac. Postojale su namere za njegovu prenamenu, ali opštinska uprava nije želela da se izgubi tradicionalno ugostiteljsko obeležje grada. 
Objekat je ostao zatvoren sve do 2003. kada ga je u zakup preuzela “Ishrana” a 2004. godine „Perper Grand” koji je radio do 2011.godine.
Skoro dve godine objekat je, zbog sudskog spora grada i zakupca,  koji je  ostavio ogromne dugove, bio pod ključem. Uz objašnjenje da tako želi da poboljša uslove školovanja i funkcionisanja lokalne zajednice, pre godinu dana,  grad je „Grand“ dao na korišćenje  Ekonomsko trgovinskoj školi za obavljanje prakse učenika srodnih smerova.

 

Zaslužuje li ovaj brend nešto više? 
Mnogi misle tako, ali oni nemaju moć odlučivanja. Oni koji odlučuju, misle da je „Grand“ pravo mesto za učeničku praksu. Nesumnjivo, deci je potrebna praktična nastava, ali možda za nju postoji pogodnije mesto, dok bi elitna gradska kafana  mogla dobiti novu dušu i status vredan njene istorije.

Ima onih koji smatraju da nam nedostaje i nova naučna grana- kafanologija- koja bi se bavila fenomenom ove srpske institucije za razvoj društva, i koja bi mogla da odgovori na pitanje kako se srpska kafana, u kojoj je često krojena sudbina građana, ali i države, svirali umetnici na klaviru i harfi, pretvorila u mesto gde, čast izuzecima, caruje malograđanština a kulise su joj treš muzika, alkohol i polugole gošće i pevaljke.

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!