Od 1. oktobra, do 15. decembra, 2842 popisivača imaju zadatak da registruju stanje u ovoj oblasti.
Tačnije, ciljevi su da se, između ostalog, stekne uvid u to šta karakteriše poljoprivredu Srbije i da se pribave podaci kako bi naredne mere agrane politike bile adekvatnije.
Zbog toga će biti popisana porodična gazdinstva, privatna društva, zemljoradničke zadruge i ostale organizacije i preduzetnici koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Popisom će biti obuhvaćeni i oni koji su registrovani u drugoj delatnosti ali delimično takođe obavljaju agrarnu proizvodnju.
I ovaj, kao i popis stanovništva od prošle godine, sprovodi Republički zavod za statistiku, a u okviru projekta pretpristupnih fondova EU, što znači da oba popisa, Evropska unija finansira sa 55,17% ukupnih sredstava.
Inače, prethodni popis poljoprivrede je urađen 2012. i bio je prvi nakon 1960. godine kada je zabeleženo stanje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Ukoliko uzmemo u obzir da je taj popis bio pre više od šest decenija, kao i da se odnosio na sasvim drugačiji kontekst društva i ekonomije, jasno je da mi danas zapravo i nemamo parametre za upoređivanje sa onim što se smatra “zlatnim dobom” srpske poljoprivrede.
S druge strane, period između ovog i prošlog popisa od pre 11 godina, bio je prilično buran za srpsku poljoprivredu. Ostaje da vidimo da li će se to pokazati i kroz statističke podatke i poređenja.
