Home InfoDruštvo Bogate istorijske priče nikad ne izlaze iz mode

Bogate istorijske priče nikad ne izlaze iz mode

Redakcija

Mnoge turističke destinacije u Srbiji svoju ponudu razvile su kreiranjem savremenih sadržaja poput akva-parkova, zoološkog vrta, novoosnovanih muzeja, novih manifestacija. Na taj način, ova mesta uspela su da nadomeste ne tako bogat kulturno-istorijski sadržaj. Sa druge strane, za gradove koji se mogu pohvaliti bogatom istorijskom pričom uglavnom je karakteristično da ovaj potencijal ne koriste u potpunosti, ili svoj turistički razvoj zasnivaju samo na njemu.

Prva asocijacija na Smederevo, za mnoge koji ne žive u njemu, jeste – tvrđava. Ovo monumentalno zdanje koji nam je ostavljeno na korišćenje najpoznatiji je simbol našeg grada. Nemi moćni spomenik na obali Dunava odiše pričama ne samo njegovih prvih stanovnika, porodice i plemstva despota Đurđa Brnakovića, već i svih onih koji su u tvrđavi živeli posle njih.

Pre izgradnje tvrđave u 15. veku, Smederevo je bilo naseobina koja se nije tako često pominjla. Velelepni sjaj srednjovekovne srpske države poslednji put zasijao je baš u našem gradu. Poslednja prestonica Srbije, pre pada pod tursku vlast, bila je zdanje najviših standarda onoga vremena. Raskoš i lepota ove srednjovekovne lepotice – Smederevske tvrđave – i danas intrigira turiste i posetioce, a duh srednjeg veka i viteštva jedan su od veoma popularnih turističkih trendova u svetu. Mogu li se priče koje Smederevsku tvrđavu čine mnogo većom i važnijom od golih zodova kojima nas ona svakodnevno fascinira, učiniti živim i aktuelnim, kako bi privukle i zadržale još veći broj posetilaca?

Sa druge strane, krug turske vladavine, započet padom Smedereva 1459. završava se opet u Smederevu, koje postaje prva prestonica nove srpske države! Bogata i važna istorijska dešavanja u Smederevu s početka 19. veka, kao i dinamični 19. vek koji je obeležio dolazak porodice Obrnenović i formiranje ozbiljnog građanskog društva – to su priče pred kojima ni jedan posetilac Smedereva ne bi ostao ravnodušan. Samo šetnja Trgom republike, čije centralne građevine svedoče o onom što je bilo, ili poseta Karađorđevog duda, Vile Obrenovića, Ulice Kralja Petra, starog porduma Godomina, i tako dalje, uz lepo ispričanu priču našem gostu-turisti, sigurno bi donele novi doživljaj Smedereva. Koristimo li nasleđe koje imamo na pravi način?

Osim što burna istorija našeg grada, na koju možemo biti ponosni, predstavlja pre svega uporište našeg smederevskog identiteta, ona je tako plodna da nam lako može poslužiti za privlačenje novih posetilaca i razvoj turizma. Naš grad čak i ne mora da se dovija kojim sadržajem da privuče posetiioce. Nemi spomenici istorije čekaju da na pravi način odgovore na zahteve novog vremena i predstave se turistima 21. veka na jeziku savremenog doba.

 

Izrada ovog teksta omogućena je u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj dokumenta isključivo je odgovornost organizacije Pro.Tok21 i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD ili BOŠ-a.

 

Foto: Pro.Tok21 / 123rf.com

1 komentara
0

Slične vesti

1 komentara

NIKOLA TASIĆ CALE 24.09.2021 - 10:58

Bravo za objavljeni tekst o našem Smederevu! Bravo za Gorana Jovšića, i Snežanu Cvetković i njihove priče o Smederevu, kao turističkom potencijalu. Dobro bi bilo da još neki Smederevci napišu neke svoje priče o našem dvostruko prestonom gradu Srbije. Despot Đurađ Branković je Smederevo izgradio za prestoni grad na ušću 2 reke – Dunava i Jezave. Velika je šteta učinjena gradu, eko sistemu i turističkom potencijalu – zatrpavanjem reke Jezave. I ja sam pisao o Smederevu i o Smederevcima u mojim člancima (na SDCafe.rs) i u knjigama.
Evo ovih dana objavljena je moja nova knjiga „Sedam brda Smedereva“.

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!