Već dugo razmišljam kako da započnem svoj prvi Sd Cafe blog. Toliko stvari, dešavanja, akcije-reakcije, inspiracije, škakljivih tema, provokativnih komentara, iritantnih dešavanja, jednostavno nema početka. Ne postoji start, verujem da cilj ni ne znamo šta je, a usput svi kotrljamo ovako ili onako, ko kako ume, ko kako zna ili oseća. Verujem da se svi dobro sećate „Munja“ i one priče o Aždaji koja živi iza 7 mora, 7 gora, planina,… i svako jutro se upita „j*** te gde ja živim?“.
E, nekako se osećam onako Aždajski, da ne kažem da razumem tu, gore pomenutu, Aždaju. Neću da hejtujem, samo govorim o svakodnevici. Nestao poznati svetski golfer Gospodin Kapetan Dragan, čovek rešio da se ne odazove sudu. Sigurno konta golfer, kad može Mladić, mogu i ja- ako ništa drugo mršaviji je i lakše mu je da se skriva. Dok se ljudi po Srbiji dave u mutnim vodama doma svoga, najveći srpski biznismeni, sinovi srpske nacije (Miroslav Mišković, Milan Beko, Miodrag Kostić, Toplica Spasojević i drugi) nude patriotsku pomoć Državi Srbiji, bez ikakve nadoknade. Rodoljubi. Za to vreme, na stadionima se menjaju uloge. Tribine postaju gladijatorska polja, a dešavanja na terenima izgovori paljenja, pucanja, ubijanja. Šta je sledeće? Povećanje PDV-a? Možda, najniži je u regionu – kako reče ministarka. Šarići…a ne to je već bajato, prošlo je 10-tak dana. A da, sad je aktuelna Keruša Mila, koja je za par dana uspela da postane popularnija od Milana Stankovića (to je onaj mali, crni, tršavi što ga Srbija šalje na eurosong). Mila ima i svoj devizni račun za priloge- samo se nadam da Katarina Rebrača ne izdaje priznanice o izvršenoj uplati.
A u Aranđelovcu Toma primenjuje Matkovićevu taktiku, umesto Matkovićevog pasulja, krompira ili luka, plećke ili kolenice, Toma aranđelovčanima daje kravu, ovcu, džakče đubriva, lekarski pregled… (skočio standard). A priroda, samo ćuti i poslamtra. Malo se uskomeša i puć-puruć,očas posla nema letenja do daljnjeg. Oblačić vulkanske prašine malo- pomalo, pa iznad cele Evrope. Hmm… kad smo preživeli ptičiji grip, svinjski grip, raspad slobodnih radikala, Brisa Tatona i ko zna šta sve još, izguraćemo i ovu vulkansku prašinu. O našim lokalnim temama neću da trošim ovaj virtuelni papir (bar ovaj put). Neću da pominjem, unakažene ulice ili ako vam je lakše smederevske katakombe, neću reč (ovaj put) reći o rafineriji Smederevo, neću pominjati prljavštinu, nekulturu, primitivizam… Neću da hejtujem! Ima vremena. Mogu reći, respect za: Nušićeve dane, sve osmehe, sva nadanja i guranja napred, respect za Inter i rušenje mita o Barseloni, respect za dedu koji poklanja kuću za obdanište, respect za Vas koji ovo čitate i za one koji hoće bolje, više i lepše. Dosta više! Laku noć.
Autor: Z