Pisac Mejson Kari u svojoj novoj knjizi “Dnevni rituali” otkriva bizarne navike poznatih istorijskih osoba. Svako od navedenih u knjizi, bilo da se radi o vrhunskom naučniku poput Alberta Ajnštajna ili muzičaru poput Luja Armstronga, imao je dnevne rituale kojih su se držali kako bi bili produktivni.
U 11 primera možete pročitati možda i tajnu njihove genijalnosti. Evo primera:
Džordž Geršvin (1898-1937) – Američki kompozitor “Rapsodije u plavom”, za svojim je klavirom komponovao isključivo u pidžami ili kućnom ogrtaču. Njegov brat Ajra za njega je rekao kako nikad nije mogao da bude opušten i da je uvek nešto morao da radi.
Albert Ajnštajn (1879-1955) – Jedan od najvećih umova uopšte, živeo je povučenim životom. Nije voleo da posećuje berbera pa je zbog toga puštao kosu da mu naraste, a čarape je smatrao nepotrebnim proizvodom.
Čarls Dikens (1812-1870) – Britanski pisac, imao je jedan bizaran prohtev. Njegova radna soba morala je da bude uređena tako da se u njoj nalazila mala vaza s uvek svežim cvećem, veliki nož za sečenje papira, pozlaćeni list s figuricom zeca koji se nalazio na njemu i dva bronzana kipića debelih žaba kako vitlaju mačevima u međusobnom dvoboju.
Agata Kristi (1890-1976) – Najpoznatija svetska autorka kriminalističkih romana zapravo nikad nije posedovala radni sto. Pisala je gde joj je odgovaralo, od stola za večeru, preko polica pa do ostalih ravnih površina u stanu. Kako bi sama govorila, bilo koja površina bila je dobra za pisanje.
Truman Kapote (1924-1984) – Autor “Doručka kod Tifanija”, pisao je isključivo u krevetu i to uz kafu i cigarete. Ipak, u pepeljari je gasio samo tri opuška, a ostale je trpao u džep. Kompulsivno je zbrajao u glavi, a odbijao je i da zove brojeve ili odseda u hotelskim sobama, ukoliko su ti brojevi bili “nesrećni”.
Aleksandar Grejam Bel (1847-1922) – Izumitelj telefona bio je radoholičar koji je spavao svega tri sata na dan.
Mark Tven (1835-1910) – Otac američke literature imao je velike muke s nesanicom. Poput njegovih čuvenih likova, Toma Sojera i Haklberija Fina, i on sam je često spavao na neugodnim i neudobnim mestima. Preferirao je da spava na podu kupatila.
F. Skot Ficdžerald (1896-1940) – Autor proslavljene novele “Veliki Getsbi”, verovao je kako je alkohol nužan za kreativno pisanje. Kako je živeo u doba prohibicije u SAD, verovao je kako je čisti džin najbolji lek za manjak inspiracije, jer je delovao odmah i teško ga je bilo otkriti. Alkoholizam je bio i okidač njegove prerane smrti u četrdesetčetvrtoj godini.
Viktor Igo (1802-1885) – Pisac “Jadnika” i ''Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu'' , imao je mazohistički dnevni ritual pranja u ledenoj vodi. Ujutro bi gutao dva sirova jaja, a bradu i brkove je održavao svakodnevnim odlaskom kod brijača.
Luj Armstrong (1901-1971) – Pionir džeza i brilijantan muzičar, živeo je u pokretu. Na nastupe bi dolazio uvek dva sata unapred, a pre izlaska na binu bi umesto alkohola – pušio “gage”, odnosno “travu” kako bi se opustio.
Karl Marks (1818-1883) – Otac komunizma je tokom 34 godine, koje je proveo u Londonu, provodio mnoge dane u sobi za čitanje Britanskog muzeja između 9 sati ujutro i 19 sati navečer. Danas je ta soba izložbeni prostor.
Izvor: Dnevnik.hr