Home InfoEkologija Zagađenje vazduha-stvarnost ili mit?

Zagađenje vazduha-stvarnost ili mit?

redakcija1

U javnosti se poslednjih par godina sve više pojavljuje tema zagađenja vazduha. Mnogi slepo prate informacije koje čuju, verujući da je uticaj na zdravlje poguban, dok jedan deo javnosti smatra da ovo mišljenje nije osnovano, i da situacija sa kvalitetom vazduha nije ništa gora nego prethodnih godina. Da bismo formirali sopstveno mišljenje, neophodno je da se informišemo o činjenicama, i prosudimo sami. Istina je da je tema zagađenja vazduha veoma široka i ne može joj se prići ni sa jedne strane, ali ukoliko želimo da znamo šta se zaista dešava i da li je neophodno da reagujemo, moramo saznati više o tome.

Kako znamo da je vazduh uopšte zagađen?
Za praćenje kvaliteta vazduha nadležna je Republika Srbija, koja ima razvijene sisteme monitoringa (merenja zagađujućih materija). Dakle, podaci o zagađenju nisu neosnovani, jer iza njih stoji ozbiljan sistem praćenja koji je u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine. Ovakvi merači, kojih, istini za volju, nema dovoljno u Srbiji da pokriju sva područja, mere različite čestice za koje se zna da su opasne po zdravlje ljudi, i na osnovu koncentracije ovih materija, formira ocenu kvaliteta vazduha. Sve ovo može se lako proveriti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, koja u tom pogledu revnosno obavlja svoj posao, mereći koncentraciju čestica po kubnom metru.

 

Šta su PM čestice?
PM je skraćenica od engleskog particular metters, a u odnosu na to da li je njihov prečnik 10 ili 2.5 mikrometara, zovemo ih pm10 ili pm2.5. To su zapravo praškaste materije koje se, iako nevidljive golim okom, nalaze u vazduhu. Prevedeno na narodski jezik, mogle bi se nazvati „sitnom čađi u vazduhu“. Iako ih ne vidimo, udišemo ih, što stvara stalnu mehaničku presiju našim unutrašnjim organima, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija proglasila ove čestice jednim od uzročnika kancera respiratornih organa.

 

Kako pm čestice utiču na naše zdravlje?
Važno je da razumemo da su pm čestice tako male, da ih skoro ni jedna maska ne može zadržati. Ulaze u krvotok, putem koga mogu završiti u bilo kom našem organu. Pomenuti repetitivni mehanički udar na naše respiratorne organe može biti izuzetno opasan po disajne puteve, naročito ako smo često i dugo izloženi udisanju ovih čestica. Zato preporuke uglavnom i glase ne se ne preporučuje „duže zadržavanje“ na zagađenom vazduhu. Osim mehaničkog “udara“ na disajne puteve, pm čestice mogu biti uzročnici i drugih oboljenja iz razloga što se za njih lako vezuju druge mnogo opasnije zagađujuće materije kojih ima u vazduhu. Ove druge materije ne bismo udisali u tolikoj meri da nema toliko pm čestica, za koje se oni vezuju i ulaze u naš organizam. Sveukupno, one su posebno opasne po hronične bolesnike (oboljenja srca, dijabetes), kao i po osetljive grupe stanovništva – decu i starije osobe. Njihovo dejstvo za neke grupacije je direktno, ali se mora razumeti da one utiču i na zdrave ljude indirektno, remeteći njihovo zdravlje.

 

Koliko zagađenje šteti našoj deci?
Veličina pm čestice njena je ključna osobina s kojom se ne možemo izboriti. Tako sitna, ona prodire u krvotok i u organe, sa svim štetnim materijama koje sa sobom nosi. Ovakav proces poguban je za decu koja su u razvoju i čija je „propustljivost“ mnogo veća, a potencijal odbrane manji. Izuzetno opasne pm čestice mogu biti i po bebe u prenatalnom periodu, odnosno po trudnice, u čiji krvotok dospevaju. Preterana izloženost zagađenju vazduha i opasnim materijama stoga može dovesti do usporavanja rasta i razvoja organizma, kao i do raznih bolesti i poremećaja kod dece.

 

Od zagađenja se umire
Prema izveštaju instituta Batut, rađenom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, izračunat je uticaj zagađenja vazduha na ljude za mnoge gradove Srbije, na osnovu zvaničnih podataka sa merača za period od nekoliko godina. Izračunavanja su vršena softverski, uzimajući u obzir koncentracije zagađujućih materija i gustinu naseljenosti stanovništva. U ovom izveštaju grad Smederevo je obeležen kao jedna od crnih tačaka, kao mesto gde godišnje od direktnih posledica zagađenja umre prosečno 223 ljudi.

 

Da li se uopšte možemo zaštiti?
Ključna stavka u odnosu prema aerozagađenju je da ne budemo dugo izloženi direktnom uticaju. Dakle, treba svesti kretanje na minimun u trenucima velike zagađenosti. Da bismo ipak znali kad je to, potrebno je da pratimo šta kažu zvanični smederevski merači. To možemo učiniti putem sajta Agencije za zaštitu životne sredine, putem neke od aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha (AirVisual, AirCare), ili putem gradskog LED ekrana na nekom javnom mestu, koji će informisati građane u svakom trenutku o kvalitetu vazduha koji udišu.

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!