Home InfoEkologija Radinac, Vranovo i Ralja biće (ponovo) dobra mesta za život!

Radinac, Vranovo i Ralja biće (ponovo) dobra mesta za život!

by Redakcija

Ako bismo po strani ostavili ono što je tekovina novijeg doba – naslage prašine, zatrovan vazduh i nepregledne planinčine šljake, Radinac, Vranovo i Ralja lepa su mesta u središtu smederevskog kraja – tu su njive, oranice, povrtnjaci, reke… Sve to, kao da iznova, ovih dana na terenu otkrivaju i aktivisti Pokreta Tvrđava dok, čekajući vesti od Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu po pitanju podnete krivične prijave za zagađenje, sa meštanima uveliko rade na nastavku kampanje „Podizanje prašine“. I svaki susret se završi zaključkom – živimo na podneblju koje ima sve bogom dane lepote. Ali…
Od trenutka kada je na prostoru ova tri smederevska, moravska sela, izgrađena železara, čitav kraj kao da je izgubio pređašnju istoriju i tradiciju – kao da se na tom mestu, baš zbog tih mnogobrojnih prednosti (plodno zemljište, blizina vode, geografski položaj) nije, vekovima ranije odvijao život. Kao da istorija počinje tek od 70-ih godina prošlog veka… Kao da nisu prvo bila sela pa tek mnogo, mnogo kasnije železara. Kao da su tu višak i uljezi ljudi, a ne fabrički dimnjaci.
Nisu se ljudi doselili pored fabrike, nego im je neko usred sela stavio fabriku. Možda to nije tako izgledalo u početku, možda su kuće i čeličana bili udaljeniji, odvojeni, ali rasli su zajedno – rasla je železara, širila su i naselja sve dok se industrija i domovi nisu potpuno približili jedni drugima.

Okrutno je i neljudski, danas, na apele meštana, odgovarati kritikama i bez imalo empatije. Koji god da su razlozi za to što žive tik uz železaru to nikome i ničemu ne daje za pravo da ih svakodnevno zatrpava naslagama prašine teških metala i česticama koje izazivaju nebrojene bolesti.

„Sedmi rejon“ je samo prvi pojas na udaru zagađenja. Svako ko misli da se tu završava problem ili ne želi da prizna istinu ili je mnogo naivan. Dotrajalo i bušno postrojenje koje decenijama vapi za obnovom i ulaganjem, poslednjih godina je gaženo do maksimuma – svi smo čitali o rekordnim tonama i tonama, sumama, izvozu. Ulaganja u zaštitu životne sredine, ako ih je i bilo, očigledno nisu ni prineti potrebama. Stručnjaci fakulteta fizičkih nauka su „čestice iz železare u Smederevu uhvatili u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu“!

Dakle, daleko od toga da je prolem „samo“ sedmi rejon. „Samo“ Radinac, Vranovo, Ralja. Kada bi se iselili svi koji su dokazano izloženi industrijskom zagađenju u Smederevu, morala bi, iste sekunde, da se iseli bar polovina od 100 000 ljudi. Prašina, možda, u većoj meri ne dopire van ova tri sela ali zagađen vazduh ne poznaje granice, ne možete ga zaustaviti, ograditi, obuzdati – on je svuda. On je u nama. U zemljištu. U vodi. U svemu što živi i diše.
Smederevo sa železarom živi. I treba. Ali ne po ovoj ceni. Preskup je trenutno profit jedne kompanije – košta nas mnogo života i uništene prirode koja je do te mere kontaminirana da će ko zna koliko još vode proteći Dunavom dok se arsen, kadmijum, olovo, nikl ne isperu iz naših njiva. I pluća. Naravno da sve može drugačije, naravno i da na drugim mestima širom sveta rade železare i naravno da nisu toliki zagađivači.

Sve što Pokret Tvrđava uporno ponavlja jeste da ovo nije borba „protiv“ železare već „za“ naše zdravlje i živote. Sve je više naših sugrađana i sugrađanki koji shvataju da iza priče, koja se uporno i namerno postavlja pogrešno, prozivanjem i vređanjem aktivista a ignorisanjem ili umanjivanjem problema, zapravo stoji vrlo jednostavno rešenje – odrešite kesu i uložite u zaštitu radnika i okoline. Ali ozbiljno i sveobuhvatno!

Hoćemo samo ono što nam zakoni i Ustav naše zemlje garantuju – da živimo bez straha od disanja. Hoćemo da ti milioni, ako su ikada zaista uloženi u ekologiju, pokažu samo jednu stvar – zagađenje koje je u granicama predviđenih normi. Ništa manje i ništa više od toga.

Kada dođe dan u kome jutro neće započeti tako što će Milići i Stojanovići prvo satima sirćetom brisati naslage prašine, kada dođe dan da Vasići ponovo imaju svoje jagode, da se Nikolići ne bude zatrpani „s neba i sa zemlje“ i da Pavlovići mogu da popiju kafu u bašti bez smrada kojekatvih jedinjenja, e tada će njihovi i naši Radinac, Vranovo, Ralja ponovo biti ono što su bili još od doba Rimljana – lepa mesta za život.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Podizanje prašine 2“ koji Pokret Tvrđava realizuje uz podršku organizacije CRTA i partnera. Stavovi izneti u tekstu predstavljaju isključivo stavove Pokreta Tvrđava.
#gradjaniimajumoć

Slične vesti

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!