Nije bilo boljeg načina da se započne ovaj neobični, glumački pohod u sela. Aleksandar Kojić, glumac i rodom Landolac, došao je na zanimljivu ideju, a meštani tog sela su odlučili ne samo da ga podrže, već i da daju sve od sebe kako bi mu pomogli i zajedno priredili veče za pamćenje.
Aleksandar je, shvativši da se u našim selima pozorišni ili bilo koji drugi programi iz sfere kulture (osim tradicije i folklora) retko ili gotovo nikada ne održavaju, odlučio da pokrene manifestaciju „U pohod na sela“. I da pred našom publikom izvodi predstavu „Led“ Radoša Bajića koja je, Kojiću ujedno bila i diplomska monodrama jer mu se još na početku studiranja neobično dopala. Tu njegovu plemenitu nameru Landolci su udruženim snagama nadogradili i priredili veče kakvo se tu ne pamti u skorije vreme.
U programu su nastupila deca iz KUD-a Kolarac, osnovci iz Landola, pevala je Đurđa Jevtić iz Selevca, a veče nije moglo da prođe ni bez zdravice Radisava Lukića iz Mihajlovca. Velikom broju okupljenih meštana obratio se i sveštenik Boban Ristić poželevši Aleksandru sreću, a Landolcima još mnogo prilika da se sabiraju. Potom smo, iz takta srpskog kola prešli u melodije salse jer su događaj želeli da upotpune i članovi grupe Urban Core, škole plesa. I ma kako sve te stvari bile različite, to se ovde sjajno uklopilo – ničeg ni suvišnog, ni nedovoljnog.
Vrhunac večeri svakako je bilo Aleksandrovo izvođenje predstave „Led“. Da li zbog toga što govori o životu običnog čoveka na selu, činjenici da je i glumac dete sela pa te muke odlično poznaje ili stoga što je publika svedočila sudbini sličnoj onima koje su i sami upoznali, tek i ovde je, najprostije rečeno sve bilo baš kako treba i na svom mestu. Aleksandar – odličan! I to u monodrami koja je posebo zahtevna jer je sve samo na toj, jednoj osobi na sceni. Ali, tih sat vremena je proletelo dok je on bio Milivoje, momak iz avlije sa kojim se život poigrao na više načina pa je rano spoznao patnju, tugu, sreću, ljubav koju imaš pa onda više nemaš… I selo nikada nije mogao da ostavi jer je život, za njega, smo tu. Bilo uz sunce ili uz led iz oblaka koji i daju i uzimaju onome ko od njih i zemlje živi.
Igraće Aleksandar sigurno na nebrojenim scenama, ali ovo veče, na daskama pod vedrim landolskim nebom, pamtiće do kraja života zasigurno.
Presrećan sam, ovo je, slobodno mogu da kažem bilo moje najbolje izvođenje do sada. Srećan sam što sam imao priliku i šansu da odavde krenem „U pohod na sela“, jednu veliku kulturnu akciju koja će, nadam se tek zaživeti. Drago mi je što se ovoliki broj ljudi odazvao ne samo iz mog, već i drugih sela i grada i nadam se da je ovo početak jedne lepe manifetacije, potrudiću se da to ostvarim.
Svi smo svedoci da poslednjih nekoliko godina je sve manje ludi na selu. Ta monodrama nam upravo govori zašto je tako, propadaju sela. Razmislio sam i shvatio koliko smo se kao ljudi udaljili. Generalno, a tek u periodu pre i nakon korone, u mom selu se recimo ništa nije desilo poslednjih 15 godina. Imali smo ranije fudbalske turnire, sada se ni to ne dešava. Tako sam došao na ideju, zašto ne bih ne samo u mom, već u selima širom Srbije, pokrenuo neka kulturnu akciju jer nam je i kultura „o koncu“, a znam da su ljudi sa sela i te kako željni kulture, predstava, muzike, bilo kakvog dešavanja. Moram da se zahvalim svima koji su mi pomogli – kazao je Aleksandar u razgovoru za SDCafe nakon predstave.
Nama je, u gledalištu, delovalo da smo na pravom mestu u pravo vreme i da je predstava lepša nego što bi bila u bilo kom pozorištu ili domu kulture.
Da, ne znam da li je to zbog samog sela, ambijenta koji smo stvorili ovom autentičnom pozoricom, mislim da je to sve razlog. Nadam se da su se ljudi vratili par koraka unazad, da su stali na kratko i da će nakon ove predstave razmisliti ko su, kakvi su i gde žele da idu i stignu. Jer predstava nam govori i o tome, da se vratimo svojim korenima, počecima. Pozvao bih sva sela da mi otvore vrata i prime ovu predstavu i mene jer zaista mislim da je to jedan značajan i lep događaj – dodaje Aleksandar.
Odmah nakon Landola zakazan je bio nastup u Frankfurtu, dok će 27. juna „Led“ igrati u Rabrovu, naredne večeri u Miloševcu, a 29. juna eto Kojića u Radincu. Radinčani, nemojte propustiti priliku da uživate, a mi ćemo čitaoce na dalje obaveštavati o nastavku ove akcije u smederevskim selima.
U nastavku pogledajte deo atmosfere sa ove večeri koja je u Landolu završena kolom meštana i šta smo sve to zabeležili kamerom:
Dođite: Aleksandar Kojić pred sugrađanima igra predstavu „Led“
1 comment
Lepa vest u ova teska vremena.Svaka čast na energiji i colji da se Srpskom selu izmeni svakodnevica..