Rasprava o budžetu: Dan mrmota, teatar apsurda ili supersonični proboj?

Višesatna je, uobičajeno, bila rasprava na 11. sednici Skupštine Grada o finansijskim pitanjima. Podsećamo, sa oko 5,5 milijardi, predviđen je rebalans gradskog budžeta na 6,185, a osim toga na dnevnom redu su bili i završni račun za 2024. kao i izveštaj o reviziji tog računa.

Kako je saopštio Slaviša Stošić, član GV za finansije i izvestilac po ovoj tački, vrednost imovine kojom upravlja grad je 20 milijardi, a kapital grada na dan 31.12. 2024. je bio 22,4 miliarde dinara. Ostvarenje prihoda u odnosu na plan u prošloj godini bilo je, sa prenetim sredstvima 109%, bez njih 93%, dok su rashodi realizovani sa 92,5%.

Kada je o izveštaju revizorske kuće reč, ocena je pozitivna znači da su revizoru prikazani finansisjki izveštaji istiniti i da objektivno prikazuju stanje imovine, obaveza, novčanih tokova, prihoda i rashoda i da su rađeni u skladu sa zakoniskim propisima.

Za prvi ovogodišnji rebalans, dve su stvari bile ključne. Očekuju se dodatna sredstva. Stepen ostvarenja prihoda za prvih pet meseci ukazuje trend rasta. Dominantni su porezi na dobit, kapitalne dobitke i dohodak sa porezom na zarade kao najzastupljenijim. Ovde se očekuje 140 miliona više u odnosu na prvu projekciju (tri milijarde i 393 miliona). Veća su i očekivanja od naplate poreza na imovinu i da će biti 27 miliona više u odnosu na prvi nacrt (ukupno 654,8 miliona). Dodatna namenska sredstva od viših nivoa vlasti za konkretne projekte su takođe tu, 381 milion za vakuumsku kanalizaciju u Industrijskoj zoni. U okviru programa energetske efikasnosti gde građani mogu da konkurišu za pet mera, biće dodatnih 39 miliona jer je interesovanje veliko. Dodatna su i sredstva za Predškolsku ustanovu 54 miliona, kao i 12,8 za socijalnu politiku.

Konkretne promene na strani rashoda predstavili su članovi Gradskog veća, svako za svoju oblast nadležnosti. Nemanja Ivošević, zadužen za socijalnu zaštitu kazao je da u toj sferi nema većih izmena osim umanjenja od sedam miliona, a na osnovu projekcije Crvenog krsta Smederevo da im, do kraja godine, za narodnu kuhinju neće biti potrebno preko 30 miliona iako je prvobitno izdvojeno više. Ujedno, sa 1,8 miliona povećana su sredstva za pomoć parovima u procesu vantelesne oplodnje.

Jovan Vidojević (resor infrastrukture i vanrednih situacija) kazao je da tu ima uvećanja, pa se sada ova oblast finansira sa približno 5% ukupnog budžeta dok je ranije to bilo u nivou od 3,7%. Kod usluga po ugovoru su dve promene od 1,2 miliona. Izrada stručnog mišljenja o zatečenom stanju konstrukcije nadvožnjaka koštala je 823.000, dok je plaćanje PDV-a za strugani asfalt JP Putevi Srbije iznosilo 390.000. Dodata su sredstva na semaforsku signalizaciju (osam miliona) i za funkcionsanje zimske službe koju obavlja JP Zelenilo i groblja (15 miliona). Pozicija sa najvećim sredstvima se odnosi na zgrade i građevinske objekte. Uz, za 70 miliona uvećana, ukupna sredstva sada iznose 191 milion. Reč je o održavanju, rekonstrukciji i sanaciji ulica na teritoriji grada koja je poverena JP Parking servis. Urađen je projekat za rekonstrukciju Karađorđeve (1,25 miliona), dok je 462. 000 potrebno za uklanjanje dotrajale i postavljanje nove ograde i stepeništa na nadovožnjaku.

Stefan Jovičić, član Veća za saobraćaj ukazao je na povećanje od sedam milion za preventivno promotivne aktivnosti u saradnji sa MUP-om i Agencijom za bezbednost saobraćaja, kao i na  izradu projekta za poboljšanje bezbednosti saobraćaja na raskrsnici ulica Jadranska i 16. oktobra i opremanje semaforske signalizacije na raskrsnici Šalinačke i Đure Salaja.

Snežana Ranković (urbanizam i komunalne delatnosti) skrenula je pažnju na planiranje 2,5 miliona kod upravljanja građevinskim zemljištem. U okviru programa komunalne delatnosti predviđeno je 918 miliona – povećanje od 374 miliona. Za održavanje groblja i pogrebne usluge uvećanje je 8,6 miliona iz razloga nabavke parcele za proširenje groblja. Kod vodonabdevanja uvećanje je 366 miliona za izgradnju kanalizacije u Industrijskoj zoni, dok je kod upravljanja  otpadnim vodama smanjenje od 17 miliona usled “slabe realizacije sa JKP Vodovd za atmosfersku i mešovitu kanalizaciju”.

Aleksandra Mitić (resor prosvete i kulture) objasnila je da se povećanje za razvoj kulture najviše ogleda u povećanju zarada zaposlenih u ustanovama kulture. Tu je i preko pet miliona dodatnih za projekte Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture koje finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. To su popravka i adaptacija crkve u Vrbovcu, sanacija spomenika seljaku parizanskom saradniku u Lunjevačkoj šumi i izrada nove spomen ploče na zgradi Zadružnog doma u Lunjevcu. Takođe, biće potrebna sredstva za zarade u predškolskom obrazovanju koje su uvećane 11%.

Aleksandra Mijatović, resor mesnih zajednica, kazala je da se za  funkcionisanje mesnih zajednica opredeljuje 47 miliona, kao i da će biti nastavljen trend ulaganja i uvođenje nekategorisanih i atarskih puteva čime se povećava kvalitet života. U toku je prikupljanje predloga po prioritetima kako bi se utvrdila dinamika. Radiće se i na unapređenju komunalnih delatnosti kroz sakupljanje kabastog otpada.

Dragan Đorđević iz resora sporta i omladine rekao je da je taj program uvećan za oko 12 miliona, a reč je o novoj travi za stadion. U planu je postavljanje veštačke podloge na manjim terenima, urađen je i košarkaški teren (povećanje od 2,7 miliona). Sportskoj hali je opredeljeno još četiri miliona za redovne aktivnosti (ukupno 39), a Sportskom centru šest miliona (troškovi za klizalište i rad, stolica za OSI postavljena na bazenu). Centar je takođe renovirao teretanu i salu za borilačke sportove.

Kod poljoprivrede nema promena, rekao je Goran Pavlović, program podrške su bili dobro isplanirani i ostvaruju se u visokom procentu, ove godine je to 83 miliona.

A onda je otvoren pretres.

Nikola Beronja (SSP) je skrenuo pažnju na deficit od 700 miliona, pitao gde je većnik za privredu koga nikada nema na zasedanjima ali i šta je to kapitalno urađeno u Smederevu u poslednje vreme. Nespehom smatra predstavljanje priče o kanalizaciji kao uspehu u 21. veku. Osvrnuo se i na problem odnošenja smeća iz sela, kazao da je lepo što stadion ima veštačku travu, ali da nije normalno da ona košta preko milion evra i da je postavlja grad koji čitavu poljoprivredu i na hiljade gazdinstava u Smederevu, pomaže manjom sumom nego što košta ta trava.

Miodrag Stamenković (POKS) smatra das u svi resori podbacili i bez ovog rebalansa. Posebno je istakao požar na Carini jer je više puta skretao pažnju na potencjali problem zbog zapuštene ciglane, u čijoj blizini živi, ali ništa nije preduzeto.

Jelena Ugrinić (SSP) poručila je da “umetnički hleb” jede već 20 godina i da ne stoji deklarativno zalaganje za klasičnu umetnost jer je Smederevo nema i ne podržava. Mladi umetnici odlaze, od povećanja zarade će koristi imati oni koji stvarno rade ali i oni koji su samo na papiru zaposleni u ustanovama kulture.

Dragana Cvetković (DS) je rebalans nazvala manifestacijom populzima, listom želja, krpljenjem rupa bez odgovornosti i trunke iskrenosti. Pitala je koliko ima planiranih, a nikada realizovanih projekata, kako nabavka kancelarijskog nameštaja i umetničkih slika za Gradsku upravu može da bude kapitalni projekat i kako je nastao deficit.

Dragana Glišić je, između ostalog ukazala na to da i dalje nema sredstava za izbore u mesnim zajednicama što znači da ih neće ni biti, ali se srećom, ljudi sada sami organizuju i sređuju svoja mesta.

Nebojša Jovanović je akcenat stavio na pitanje završetka transfer stanice. Godina početka je trebalo da bude 2019, a završetka tog projekta 2023. Kasnilo se mnogo, a ukupna vrednost je u međuvremenu sa 50 porasla na preko 360 miliona. Nerealizovano je 205 miliona, od čega je za ovu godinu, tokom prošle bio planiran 41 milion, ali sada toga više nema pa on pita šta se s tim u vezi dogodilo.

Aca Cvetanović (Budimo Smederevo) smatra da gotovo ništa nije urađeno na smanjenuu zagađenja vazduha, povećanju zelelih površina, a te teme i dalje se ne pominju. Uz puteve kao iz 17. veka kad padne kiša, nedostatak investicija u bolji životni standard, sve je presipanje iz šupljeg u prazno. Na podizanju turističkog potencijala grada sa ogromnim kulturnim nasleđem ništa se veće nije uradilo, a isti problem se godinama ponavljaju. Šta je sa marinom, takođe je pitao uz konstataciju da je budžet nikad veći, a stanje u gradu nikad gore.

Radoslav Milivojević (SSP) ponovo je govorio o velikim problemima sa kojima se suočavaju meštani Skobalja i Osipaonice jer komasacija se otegla unedogled, sedam godina, a nadležni kao da ne shvataju koliko je to važno.

Ivan Sovtić (Bog – porodica – Smederevo) izjavio je da smo ovim rebalansom “dostigli hipersoničnu Orešnik granicu” jer smo, prvi put prešli budžet od preko 50 miliona evra.  Mada, kako je dodao, u poređenju sa drugim gradovima to je nešto manje. Kruševac ima budžet preko sedam milijardi, Čačak je prošle imao preko osam, a pre deset dana Novi Sad je usvojio rebalans sa cifrom od 49 milijardi. Kako tri puta veći grad ima osam puta veći budžet? Potrebna je decantralizacija, smatra on. Dodaje da razume da mega projekte ne možemo sami, ali da mu nije jasno zašto do sada nismo uradili neke manje, a značajne za građane poput javne garaže kod bolnice, obnovu zubne ambulante i kružne tokove na kritičnim lokacijama.

Za Aleksandra Milisavljevića (SSP) je svaka priča o budžetu preživljavanje iznova iste stvari kao u filmu “Dan mrmota”. Sistem je isti u svim gradovima, budžet se donosi u decembru, a tokom godine se pegla. Javnosti nije poznato ko uopšte određuje prioritete i da li se određuju ovde ili dolaze kao instrukcije sa strane. Svako od nas pripada nekom naselju, a oni koji odluke donose treba da se zapitaju šta su, konkretno, učinili za svoje komšije.

Miloratka Bojović (Novi DSS) smatra da je dobro što je budžet uvećan, ali je katastrofalno planiran. Kako dodaje, stabilna politička većina obično je preduslov za sprovođenje mega projekata koji bi ostavili traga, ali to skupštinskoj većini već duže vreme ne polazi za rukom u našem gradu. S obzirom na to da budžet uglavnom pune građani, time je i odgovornost odbornika prema njima veća da kroz projekte opravdaju očekivanja i novac utroše u skladu sa potrebama ljudi. Nije joj jasno odakle podaci o potrebama mesnih zajednica kada su poslednji put izbori raspisani 2013. U “teatru apsurda” omiljenom smederevskom rabotom nazvala je čišćenje deponija za šta se godinama izdvajaju ogromna sredstva, a problem se ne rešava. Istakla je i da su radovi za postavljanje novogodišnjih ukrasa koštali 20.000, a vaskršnje dekoracije još 10.000 evra.

Andreja Pavlović (lista Misli drugačije) ukazao je na to da vlast, budžet shvata kao džak u koji može da gurne ruke svaki put kada dobije ideju za novu kombinaciju. I dalje nema u ovom rebalansu nekih suštinskih stvari jer građanima bi osmeh, na primer, doneli besplatni udžbenici. Nema ni zamenske pomoći roditeljima kakve imaju drugi gradovi u ove namene. Roditelju svakog deteta po 10.000 dinara, opteretilo bi budžet sa 70 miliona što je tek 10% pominjanih, neutrošenih sredstava iz ranijih godina. Kancelariju za mlade i dalje nemamo što je pogrešno, porodilište nije sređeno, fondovi su izostali i pored predloga da se formiraju oni za lečenje teško obolele dece ali i mlade talente. Nedopustivo je da nečiji život zavisi od toga hoćemo li mi poslati SMS. Ili da imate dete koje se plasiralo na svetsko finale, ali kao roditelj nemate novca da ga pošaljete.

Na kraju je izvetilac Slaviša Stošić odgovorio na pitanja odbronika kako bi otklonio nedoumice. Obrazloženje za situaciju u vezi sa deficitom od 695 miliona glasi ovako:

Imamo ekonomsku definiciju deficita. Kad ja imam 10.000 dinara kao finansijski potencijal, a potrošim 15.000. I stvorim obavezu od 5.000 dinara i u opasnom sam deficitu. Ako tako nastavim, mogu da doživim lični bankrot. Ali ovde nije slučaj taj. Mi danas imamo na računu 1,5 milijardi dinara. Punjenje budžeta za prvih pet meseci 52%, imamo namenska sredstva za kapitalne projekte, dovoljno sredstava za održavanje likvidnosti i apsolutne solventnosti. Činjenica je da je u računu finansiranja po metodologiji izrađivanja budžeta, obrazac gde se neutrošena sredstva generišu i prenose u narednu godinu. Nemamo situaciju da imamo nedostajuća sredstva. Imamo ih na računu, dostupna su. U ovom našem primeru budžet je likvidan i redovno izmiruje obaveze. Ovo nije završni račun pa da stoji minus, on samo generiše jedan presek – kazao je Stošić.