Svi smo videli redove u kojima se širom Srbije, neretko i od pre svitanja, čekalo za turističke vaučere. Za svega par sati „planulo“ je svih 100 000. Ispred pošta u Smederevu redovi su bili ogromni.
I kako smo mi majstori da sve obesmislimo, nedugo potom krenula je prodaja onoga što je dobijeno za džabe.
Istini za volju, ništa nije besplatno i sve to na kraju, plaćaju građani koji pune taj državni budžet iz koga se odmaralištima, hotelima i vlasnicima apartmana plaća za smeštaj.
Uz pritužbe i sumnje u „regularnost“ podele, tako se danas na društvenim mrežama naširoko debatuje o „tapkarošima“ vaučera. Naravno, najveći broj vaučera verovatno je otišao u ruke onima koji će ih zaista lično i iskoristiti, ali definitivno je ovo sve za neke bila i prilika da se namakne poneki dinar.
Na facebook profilu Udruženja potrošača Efektiva objavljeno je nekoliko primera da se po pojedinačnoj ceni od 3000 do 5000 nude vaučeri. I dok većina ovo smatra nemoralnom praksom, drugi imaju razumevanja za „prodavce“, treći tvrde da onima kojima je zapravo boravak u banji ili na planini zbog lečenja najpotrebniji, mahom ostaje nedostupno.
Kao i uvek pravo pitanje uvek ostaje nepomenuto – zašto smo uopšte u situaciji da su nam potrebni vaučeri za koje se guramo po redovima umesto da svako od nas može od svojih primanja da priušti odlazak na kraći odmor po banjama i planinama u sopstvenoj zemlji?
Mada, znajući kakve su cene u našim popularnim turističkim centrima, većina, još dugo neće moći sebi to da priušti.