– Ovde se sve pomešalo, više ne zna ni ko su parizani, a ko četnici, ko s kim šuruje, ljubaviše…. – priča mi prijatelj. Čudom ne može da se načudi šta mu se dešava poslednjih mesec dana. A kulminacija stigla pred najradosniji hrišćanski praznik! Ali, nije njemu što komunjare ne znaju za Uskrs, nego što za taj praznik izgleda nije čula ni unuka nekadašnjeg ministra vera, kaže on.
Sve počeo još pre mesec dana. Uradili Sistematizaciju u jednom javnom preduzeću, izbrisali nepodobne. Ove čija radna mesta nisu mogli da izbrišu, njih odstranili na drugačiji način. Šefovima naredili kako da svoje radnike „ocene“, pa tako ispadoše najslabije ocenjeni najbolji radnici. Ali, trebalo ih je nekako odstraniti (tako rekli neki), eto – dosetili se Vlasi kako će…. I okačili ih sve na oglasne table, ali otkaz im nisu dali. Čekali da se završe izbori. Dolazili ljudi svaki dan na posao, tamo ih zaobilazili kao šugave, valjda se bojali da je „prelazno“.
I kao što Miloševića izručiše na Vidovdan, ovi domaći „crveni“ odlučiše da za inat oni njih na ulicu „izruče“ za Uskrs. Na Veliki četvrtak zasedalo veliko veće zvano Nadzorni odbor i poglavica medju njima, glavom i bradom prekaljeni komunista i ljubitelj pasa rekao:
– Danas na ulicu. Pred sam praznik, mada mi to ne slavimo.
Tako i bi. Čekali da ljudi odu svojim kućama i porodicama, da počnu da se raduju… A onda stupili na snagu udruženi Partizani i Četnici. Pozvali ljude da dođu po rešenja o otkazu. Oni rekli da će doći prvog radnog dana posle praznika, ali ko će da prezivi praznik bez uručenih rešenja, pa zajašili na ljude, spremili službeni automobil i kurira da na Veliki četvrtak u popodnevnim satima krene da otkaze deli po kućama. Onda ih pozivali na Veliki petak da pod hitno dođu po rešenja. Kažu, tako naredina direktorka, inače gospođa iz jednog sela nadomak Smederevske Palanke, čiji je najvažniji deo profesionalne biografije to što je unuka nekadašnjeg ministra vera i ljubav večitog „plivača“, čoveka koji je u životu promenio više partija nego žena. Inače, gospođa ima stručnu spremu koju retko ko može da ponovi iz prve, čak i da je mrtav trezan.
I ganjali ljude čitav praznik. Valjda su jedino tako mogli zajedno da ga proslave partizani i četnici, udruženi u ljubavi prema njenom veličanstvu fotelji.
Ja nešto u ovo ne verujem…..
Autor: milkacrna