Dva veka zanatstva u Smederevu, osam decenija savremenog organizovanja zanatlija i 20 godina Opšteg udruženja preduzetnika Smedereva – sve to su jubileji koji će biti obeleženi ove godine.
Pod sloganom “Tako mi alata i moga zanata – 1823-2023”, radilo se prilično prethodnih meseci. Sve to kako bi sugrađanima bio predstavljen istorijat, a samim tim i nemerljiv značaj zanatstva u Smederevu.
Glavni događaj biće priređen 3. novemembra, ali će uvod u tu veliku svečnost, biti izložba koja će trajati od 7. do 10. septembra u okviru “Smederevske jeseni”, u Istorijskom arhivu.
Želimo da najavimo tematsku izložbu koju organizujemo u saradnji sa Istorijskim arhivom u Smederevu. Time ćemo pozvati sve na veliki događaj koji će biti početkom novembra u Centru za kulturu.
Jako dugo pripremamo jubilej. Željno smo čekali 2023. godinu i nadam se da ćemo je dobro iskoristiti. Program smo pripremali dugo, a zvanično doneli novembra 2022. Već tada smo dobili apsolutnu saglasnost i saradnju od strane svih ustanova kulture koja nam je neprocenjiva.
I sa školama je uspostavljena saradnja jer program ima pretežno edukativni karakter. Sve je manje dece na zanatima iako su ta zanimanja i dalje zlata vredna. Uvek je tako bilo i biće. Ostaje da vidimo kada će to shvatiti i naše društvo.
Nadamo se da će nešto da se promeni. Jer, sve ovo o čemu se deklarativno priča u javnosti, u praksi je sasvim drugačije. Jedno se priča, drugo se radi. Pređašnji sistem obrazovanja koji se pokazao kao dobar u praksi, imali smo do pre 40 godina. Još uvek imamo dobre majstore iz tih generacija.
Plašim se da posle njih, nove, nećemo imati. Očekujem da na svečanosti u novembru, Velika sala bude puna, ne samo sadašnjih zanatlija već i svih ostalih, pa i potomaka onih koji su ispisivali istoriju zanatstva u Smederevu. Pa da posle toga vidimo kako pomoći da sve vratimo tamo gde treba da bude – kazao je Ivan Savić iz Opšteg udruženja preduzetnika Smedereva.
Prvo, zvanično udruživanje smederevskih zanatlija u esnaf, a za koje postoje dokumenta, dogodilo se 1823.godine. Ovo predstavlja značajn jubilej za naš grad čiju burnu istoriju znamo. Tim pre što smo usled raznih okolnosti ostajali bez dokumenata i svedočanstava o prošlosti.
Sa tog aspekta ovo je vrlo značajno. Deca danas ne znaju koji su sve zanati postojali, čak i naši stariji savremenici se više ne sećaju nekih zanata i kako se nešto pravilo.
Na izložbi koju priređujemo, imaćemo priliku da vidimo neobjavljenu i dragocenu foto dokumentaciju i arhivska dokumenta koja se između ostalog, tiču i osnivanja i rada Opšteg zanatskog doma.
Sam značaj projekta prepoznalo je i Ministarstvo kulture koje ga je podržalo na konkursu zaštite i digitalizacije kulturnog nasleđa. Nemerljiv je značaj ovog programa.
Posebno ako se ima u vidu da će ovde kasnije biti i stalna postavka i da će svi moći da se upoznaju sa istorijom našeg grada, zanatima koji su izumrli i tadašnjim načinom života u Smederevu – kazala je Neda Mirić, direktorka Istorijskog arhiva u Smederevu.
Ideja vodilja je bila da se, na osnovu svih činjenica i dostupnih dokumenata, stvori hronološki niz razvoja preduzetništva u našem gradu od 1823. naovamo, objašnjava Vladimir Dasukidis, član autorskog tima:
Da bi to bilo što obuhvatnije, mi smo tu priču podelili u tri segmenta: izložbu, dva filma i monografiju. Te tri stvari, budući da obrađuju istu temu na sličan način, dopunjuju se i zajedno čine kompletnu celinu.
Želeli smo da se ovi jubileji dostojno obeleže i predstave našim građanima. Ovakvi projekti nikada nisu toliko značajni za sam trenutak u kome nastaju koliko su važni za budućnost. Ovo što mi sada radimo, tek će za deset ili petnaest godina dobiti neophodnu patinu da se dodatno istraži sav taj materijal koji ćemo prezentovati.
Za Jovicu Tišmu, autora monografije i koautora filma i izložbe, ovo je veoma značajan deo istorije grada i toga bi svi sugrađani trebalo da budu svesni.
Koliko ne znamo o zanatstvu u Smederevu, ja sam svedok. Šest meseci pred penziju ja sam saznao da sam član udruženja samo što nisam aktivan. S obzirom na to da sam privatni preduzetnik, a 3000 smederevskih preduzetnika mnogi takođe ne znaju da su članovi udruženja.
To saznanje i poziv da priredim monografiju u početku su me malo zbunili. Ali sam se „opasno navukao“ na celu tu priču. Svaki podatak, a kod nas su ratovi služili da nam se unište dokumenta, svaki na koji smo naišli, bio je izuzetno dragocen i uzbudljiv.
Meni je posebno bilo uzbudljivo da u rukama držim dokumenta iz 1942. godine iz Izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva u kome su navedena imena ljudi koji su gradili Zanatski dom u kome se nalazimo.
Monografija prati vreme od 1823. Zapravo, počeli smo priču maltene iz praistorije. Od veštine koja se polako prenosila u zanatstvo. Ja sam pokušao da nađem logičnu vezu koju ćemo predstaviti i na izložbi.
Zanatstvo je bilo prosperitetno i zahvaljujući zanatlijama ovaj grad je rastao, razvijao se i modernizovao, postao cenjena varoš. Deo te priče videće se samo u naznakama na izložbi koju sada najavljujemo. Mislimo da je „Smederevska jesen“ dobra i lepa prilika za to.
Krajem 1823. počela su i formalno upisivanja esnafa. Tada su upisani i prvi smederevski i zato glavnu svečanost održavamo ipak u novembru, a ne tokom jesenje manifestacije.
Jedan zanimljiv podatak – dr Leontije Pavlović u knjizi „Smederevo u 19.veku“ navodi da je prvi esnaf u Smederevu osnovan 1820.godine, krojački. Ali ne navodi izvor tog podatka.
Zato je doneta odluka da se ipak oslonimo na nešto izvesnije odnosno 1823. kada je po naredbi Kneza Miloša počelo osnivanje esnafa u Srbiji. Dva veka je ogroman jubilej, koga bi građani trebalo da budu svesni.
Dakle, velika svečanost će biti 3. novembra, a do svakako vredi iskoristiti priliku i od 7. do 10. septembra pogledati izložbu u Istorijskom arhivu uz napomenu da će svake večeri, od 17 do 21 sat biti emitovan i prateći film.