Od pobede do dugova: kako su građani Srbije od tužbi protiv banaka stigli do izvršitelja
Ono što je pre nekoliko godina izgledalo kao velika pobeda građana nad bankama, danas se za deo njih pretvorilo u ozbiljan finansijski problem. Nakon što su sudovi masovno presuđivali u korist klijenata zbog naplate troškova obrade kredita, usledio je preokret koji je mnoge doveo u rizik od prinudne naplate i novih dugova.
Masovne tužbe i prve pobede
Sve je počelo 2018. godine, kada je Vrhovni sud zauzeo stav da banke nemaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita ukoliko oni nisu jasno obrazloženi. To je pokrenulo talas tužbi širom Srbije – građani su masovno ulazili u sporove i u velikom broju slučajeva dobijali presude u svoju korist.
U periodu do 2021. godine banke su gubile sporove, vraćale novac klijentima uz kamate i snosile sudske troškove.
Preokret koji je sve promenio
Međutim, 2021. godine dolazi do ključnog obrta. Vrhovni sud menja svoj stav i zaključuje da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita ukoliko su oni bili jasno navedeni u ugovoru, bez obaveze da detaljno dokazuju njihovu strukturu.
Ova promena dovela je do potpunog zaokreta u sudskoj praksi:
- nove tužbe počinju da se odbijaju
- stare, čak i pravosnažne presude, u pojedinim slučajevima bivaju preinačene
- banke pokreću postupke za povraćaj već isplaćenog novca
Građani u problemu
Najveći teret ove promene pao je na građane koji:
- nisu imali pravosnažne presude
- ili su novac naplatili pre konačne odluke suda
Za njih je usledio najteži scenario – obaveza da vrate novac bankama, uz dodatne troškove advokata, kamata i sudskih taksi. U mnogim slučajevima, ti troškovi su danas znatno veći od prvobitnog iznosa spora.
Procene govore da je u Srbiji podneto više od 300.000 tužbi, dok se broj građana uključenih u ove sporove procenjuje na oko 50.000. Od toga je, prema procenama, problem zahvatio oko trećinu njih.
Ko mora da vrati novac, a ko ne
U relativno sigurnoj poziciji su građani koji:
- imaju pravosnažne presude
- ili u čijim slučajevima revizija nije prihvaćena
Sa druge strane, oni čiji postupci nisu završeni ili su presude osporene, mogu biti u obavezi da vrate novac.
Odgovornost i dileme
Ova situacija otvorila je brojna pitanja. Deo odgovornosti vidi se u kontradiktornim odlukama suda koje su podstakle građane da pokrenu sporove, ali i u savetima pojedinih advokata koji su garantovali siguran ishod.
Takođe, mnogi građani su uzimali novac na osnovu prvostepenih presuda, koje nisu bile konačne, što se kasnije pokazalo kao rizičan potez.
Šta dalje?
Trenutno, poslednja instanca pred kojom građani traže pravdu je Ustavni sud Srbije, kojem su podnete brojne žalbe. U slučaju negativnog ishoda, preostaje i mogućnost obraćanja međunarodnim sudovima, ali su takvi procesi dugotrajni.
U međuvremenu, deo građana suočava se sa izvršiteljima i sve većim dugovima, u situaciji koja jasno pokazuje koliko sudske odluke i njihova promena mogu imati dalekosežne posledice po svakodnevni život.