Tamo gde je brat ubio brata: Osveštan spomenik kao mesto istine, nade, pokajanja i praštanja

Smederevsko sveštenstvo, pripadnici GG Bog – porodica – Smederevo „Dr Goran Kuljanin“, vernici koji se sabiraju u Svetosavsko – misionarskoj zajednici vrbovačkoj, potomci žrtava likvidacija nakon oslobođenja Smedereva u Drugom svetskom ratu, sastali su se, 29. novembra, kraj nedavno podignutog spomenika na ceremoniji osveštavanja tog obeležja.

Sastali smo se na ovom, za srpski narod najtragičnijem mestu. Mestu na kome je brat ubio brata, gde je Srbin ubio sebe, a u srcu i duši je postao pripadnik mračne ideologije ostavivši sebe bez korena, bez identiteta, svete prošlosti, a time bez ikakve svetle budućnosti. I danas se čuje jauk, plač, strašni jecaj boli i tuge očeva, majki, braće, sestara, dece, onih čije mučeničke kosti leže tu, pod našim nogama gde danas stojimo. Njihova krv mučenička vapi na nebo i poziva na pokajanje, ali njihove duše se danas i raduju što smo se sabrali na mestu njihovog stradanja shvativši da smo se zaboravom ogrešili i da je Srbin, zamahnuvši nožem na brata svoga, ubo sebe u srce. Od jeseni 1944. do danas prošlo je osam decenija tišine, duševne praznine i duhovne pogibelji zbog učinjenog greha, zbog čega smo kao narod teško postradali i dalje stradamo. Evo danas, sveti mučenici, evo došli smo, srpski domaćini, muko naša i radosti naša, blagoslovite nas grešne i oprostite nam – poručio je Aleksandar Stošić.

Spomenik je posvećen žrtvama komunističkog terora. Obraćajući se okupljenima, sveštenik  Željko Đurić je kazao da je ovo mesto opomena, ali da sada tu, ne treba samo da osudimo one koji su to činili što je važno, već i da uvek imamo na umu koliko je lako zlu da zavlada.

Da se podsetimo da zlo nije nešto što je bilo nekada u prošloti. Znamo da je neko, baš na ovom mestu, iskoristio da se svirepo obračunava sa drugim ljudima, a braćom svojom. Čuo sam da je trebalo više od dva ili tri meseca da se vrše te egzekucije. Dakle, zlu ne treba mnogo da se zapali i da se razgori. To je još jedan važan znak i pohvala svima ovim ljudima koji su to krsno znamenje postavili ovde. Da svi mi koji prolazimo pored, ne samo da kažemo, eto, nikao je jedan spomenik u gradu, nego da se prekrstimo i da tražimo od Boga oproštaj jer mi smo svi ljudi i svi imamo zla u sebi. I toga treba da se čuvamo. Ova znamenja zbog toga i postoje kao memorije, sećanja. Ali ne samo da se popravljamo, nego da gledamo da budemo sa drugima. Da ne mislimo da je nama neko dodelio više ili da imamo prava da uzmemo veći deo kolača, a da nas nije briga za onog drugog, brata i bližnjega. Nego da baš pred krstom budemo svesni da smo prah i pepeo. I da ono što mislimo da činimo i da smo moćni, da će jednoga dana, sve to da pojede mrak. Sa druge strane, ovaj spomenik i ovo što imamo na Starom groblju, pa i u Vrbovcu i drugde, jesu sve mesta molitve, našega okupljanja, identiteta. I mada to može da zvuči paradoksalno, to su i mesta i naše radosti, jer naša crkva počiva na mučenicima. Kako je to bilo u staro vreme tako je i danas. Mučenici za pravdu, dostojanstvo, Hrista i veru na kraju su novo seme i novi razvoj naše vere. Da ne zaboravljamo ovo mesto, to je opomena i nada za nas i naše sugrađane i buduća pokolenja – rekao je Đurić.

Kroz velika iskušenja prošli su oni koji su na sebe preuzeli obavezu da ovaj spomenik nastane, poručeno je ovom prilikom. To se odnosi na GG Bog – porodica – Smederevo koja je, podsećamo, odlučujući da ipak postane deo vladajuće većine u smederevskoj Skupštini, tu odluku obrazložila namerom da učešće u vlasti pre svega upotrebe za podizanje obeležja u Vrbovcu gde su ostaci vojnika stradalih u Boju na vrbovačkim kosama i podizanjem ovog spomenika kao svedočanstva stradanja u blizini Jezave nakon Drugog svetskog rata.

Pošlo je 80 godina od kako su likvidirani, od protora autobuske stanice, 16. oktobra, Želvoza i ovde gde se nalazimo, najugledniji ljudi ovog grada, doktori, sudije, advokati, profesori. Bez suđenja su streljani neretko vezanih ruku i bacani u jame kojih ovde ima na desetine. Istina o tom stradanju ne samo u ovom gradu već i celoj Srbiji je bila zabranjena. Mi smo proživeli tih 80 godna gazeći po njihovim neobeleženim grobovima i bežali od istine. Naneli smo im još jednu ranu, veću i dublju od one koju su im zadali proleteri, zastupnici nove ideologije koja nije priznavala prave vrednosti – veru, istoriju, porodicu, kulturu pravoslavnog naroda. Osetili smo mi na svojoj koži koliko im sada smeta ovaj spomenik. Mislim na nas iz grupe građana Bog – porodica – Smederevo. Neka im je, dobro je. Bog je hteo da baš mi budemo ti koji će realizovati težnju potomaka i dobrih ljudi među kojima je bio i naš brat Bojan Kostić, da ovaj spomenik nikne, radi istine. Sada, kada bi me pitali šta sam najznačajnije uradio u svom životu, bez razmišljanja bih odgovorio to što sam učestvovao u izgradnji ovog spomenika. Spomenik je tu da svedoči o istini i da poziva na pokajanje grešnika, a na praštanje stradalnika. Samo nas kajanje i praštanje može, u ovom vremenu podela, spasiti i sprečiti da se istorija ne ponovi. Moram se zahvaliti Gradu Smederevu koji je sve uradio da realizujemo ovu ideju, kao i onima koji su nam svojim glasovima mogućili da budemo u prilici da tu ideju realizujemo. Svega ovoga ne bi bilo da nismo imali duhovnu podršku svestosavske misionarske zajednice na čelu sa ocem Dušanom Popovićem i Udruženja poštovalaca vrbovačkog boja, koji je stajao uz nas u podršci za izgradnju ovog spomenika i memorijalnog centra u crkvi Svetog Proroka Jeremije u Vrbovcu – kazao je Novica Đurđević, odbornik pomenute Grupe građana u Skupštini Grada Smedereva. Dodao je da su se streljanja odvijala mesecima, ali progon neistomišljenika trajao je do 1953. Istražujući broj žrtava, oni su došli do spiska sa oko 300 ljudi. Međutim, potomci mnogih se nisu javili kako bi zaista bile utvrđene činjenice, te očekuju da će se to promeniti nakon podizanja ovog spomenika.   

Poštovani potomci postradalih od komunističke ruke, pozivam vas da zajedničkim snagama iznesemo celokupnu istinu na svetlost dana. Ne smemo zaboraviti da nam je to zadatak, da se preci ne bi postideli nas, kada se sa njima sretnemo gore na nebu. Neka ovaj spomenik bude mesto pomirenja u istini, neka nas istina oslobodi – istakao je Đurđević.  

Na kraju je okupljene pozdravio i sveštenik vrbovački, Dušan Popović poručujući da je, uz svu tugu zbg stradanja, ovo ipak radostan dan jer je istina pobedila.

Istina će nas osloboditi od laži, straha. Još od onoga prvoga ubistva kada je brat ubio brata, krv nevina vapila je sa zemlje na nebo. I ovde, krv nevina, vapila je 80 godina. Toliko je godina trebalo da čujemo taj glas nevinih, da se pobedi strah. Šta nam je danas činiti? Potrebno je pokajanje i onima iz čijih su porodica izašli zločinci, dželati ali i onima u čijim su porodicama bile nevine žrtve jer su potomci ćutali suviše dugo, predugo. Od straha. Da to nije tako, ovde bi ovaj spomenik bio bar pre 20 godina. Ali, zato nam ostaje svima pokajanje, jednima i drugima, da pamtimo i nikada se više takve podele ne dese u narodu srpskom, jer platismo preveliku cenu. Nema nas toliko da greške možemo ponovo plaćati. Nadam se da svi zajedno ovde sabrani imamo dobru volju da se izmirimo, da živimo u ljubavi bratskoj ali u istini i pravdi Božijoj. Nema mira bez istine i pravde Božije – zaključio je Popović.

Nakon pročitanih stihova pesme Nenada Dželetovića posvećenoj žrtvama komunizma, položen je i prvi venac na spomenik koji je sada napokon tu. Ko ima potrebu i smatra da treba da dođe, doći će, jer za to nije potreban ni povod, ni godišnjica ni datum u kalendaru već samo želja i čovečnost.

Postavljen kamen temeljac za spomenik streljanima na Jezavi