„Studenti su uz radnike!“ – poručeno sa protesta u Smederevu

Prvomajski studentski protest u Smederevu imao je cilj da po uzoru na onaj koji se odvijao u prestonici ali i drugim gradovima, na Međunarodni praznik rada, okupi radnike i studente kako bi poslali zajedničku poruku. Okupljanje je počelo kod Gimnazije gde je najpre održano 16 minuta tišine.

Nakon toga, u ime radnika se obratio Nikola Maravić podsećajući na istorijat toga kako je 1. maj od simbola za bunt i borbu za prava radnika, kod nas u međuvremenu postao dan za roštiljanje. Kako je istakao, dok se u Evropi razmatra, a negde već i primenjuje koncep četvorodnevne radne nedelje, radnik u Srbiji je u sve težem položaju i ujedno – nikad tiši povodom toga. Takođe, prvi dan maja danas više podseća na 1.april, Dan šale nego što je povod da se izrazi nezadovoljstvo.

Da li je poslodavac država ili kapitalista, najamnoj radnoj snazi je svejedno: Radna snaga bi da živi pristojno. Sindikate, kao jedini oblik izraza potreba i moći najamne radne snage, potrebno je praviti iznova, od početka. Ovo što danas imamo, očigledno ne funkcioniše. Razmislite o tome dok roštiljate umesto da podignete glas protiv ljudi koji nas uspešno vuku nazad u 19.vek, u svakom smislu.

U proteklih šest meseci shvatili smo da su naša deca, srednjoškolci, maturanti, studenti, nova vrsta koja veruje u dobrotu i ljubav i zato ih treba pratiti, podržavati i o njima voditi računa. Ko to ne čini jasno je da je nesveni pojedinac koji šteti ovom društvu i kome u jednom trenutku treba ukinuti pravo glasa, da nas ta nerazumna gomila ne bi ponovo dovela u situaciju u kojoj se sada nalazimo. Međutim, kao budući akademski građani znajte da vi imate misiju, vaša je moć ogromna i vaš zadatak je od streteškog značaja za budućnost Srbije – kazao je, između ostalog Maravić.

Sa raskrsnice u ulici Slobode krenulo se u protestnu šetnju pored Gimnazije, Tehničke, Autobuske stanice i Muzeja, ulicom Despota Đurđa i Goranskom sve do keja.

Na mestu gde je nedavno održana velika uskršnja akcija, usledila su dva simbolična čina. „Šest meseci i šest zahteva“ naziv je izlaganja studenata koji su ukratko podsetili na najznačjnije događaje od 1. novembra do 1. maja, paleći šest svitaka. Kako su poručili, sva je prilika da ispunjenje njihovih zahteva vodi ka demontiranju jednog sistema u kome je apsolutno sve lažno pa otuda i otpor prema tim zahtevima ovoliko dugo.

Na samom kraju, studenti su u nebo iznad Dunava poslali osam lapiona sa po dva imena nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu što je bio i najemotivniji trenutak večeri. Nakon toga, okupljanje je završeno.