Studentski pokret je nedavno objavio listu svojih 250 kandidata, a na njoj su tri osobe iz Smedereva. Za početak, predstavljamo Tanju Đorđević Hamidović. Ona je na 75. poziciji što znači da je, prema svim istraživanjima potencijalnog ishoda izbora, realno očekivati da će ona ubuduće biti poslanica u Narodnoj skupštini Srbije.
Kako su studenti u startu objasnili, oni, birajući kandidate, nisu tražili ljude koji već godinama znaju kako se pregovara o mestu na izbornoj listi već one za koje veruju da mogu da uđu u institucije, da rade svoj posao odgovorno i ne zaborave zbog čega su tamo.
Kandidate nisu birali partijski lideri, niti je neko u jednoj prostoriji napravio spisak i saopštio ga ostalima. Birali su ih studenti kroz proces odlučivanja koji smo gradili tokom više od godinu dana blokada, plenuma, razgovora i zajedničkog rada. Taj proces nije uvek bio brz, a ni jednostavan. Direktna demokratija retko jeste. Ona podrazumeva razgovor, neslaganje, argumente, vraćanje na odluke i odgovornost prema ljudima koji u tom procesu učestvuju. Upravo zato nam je bilo važno da tako nastane i izborna lista. Ako već govorimo da želimo drugačiji politički sistem, nema mnogo smisla da prvi korak ka njemu napravimo tako što ćemo prekopirati model protiv kog se borimo – navodi studentski pokret.
Mesto u baš takvom društvu, sada ima Tatjana Đorđević Hamidović, diplomirani filolog arapskog jezika i književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radi kao nastavnik engleskog u školi, a studenti su je predložili zbog, kako se navodi, neverovatne istrajnosti i upornosti kroz delovanje u Smederevu i šire. U razgovoru za SDCafe.rs Tanja se, na pitanje kako je sve počelo, vraća u trenutak koji je zapravo i pokrenuo društvene promene, proteste, blokade, zahteve za utvrđivanje istine…
Tog dana kada je pala nadstrešnica, već su trajali protesti prosvetnih radnika. Kao član sindikata bila sam u Beogradu, na protestu. Kada se to desilo, sedeli smo u autobusu. Svi smo plakali. To je bio tako jeziv trenutak, 50 ljudi plače, vozač ne uspeva da se smiri i krene za Smederevo. Zauvek ću to da pamtim. Bilo je jasno da posle toga nešto mora da se dogodi, da se promeni, da ne može više ovako. Onda su deca počela da izlaze na ulicu i onaj momenat ispred FDU-a, kada su počeli da napadaju ljude, to je bio moj okidač. Ti mladi ljudi su rešili da kažu da je dosta svega. Neko ko ne može ni do kolena da im bude, rekao im je da „neće biti po njihovom“. Mi smo kao roditelji i profesori odlučili da uz tu decu stanemo. I poručimo da niko neće moći na njih. Prvi i osnovni razlog bila je poruka da je dosta ćutanja i okretanja glave od odgovornosti. Jer i mi svi smo odgovorni za to. Ne direktno, ali na neki način time što ćutimo, jesmo. Morali smo da počnemo da govorimo – kaže Tanja. Na preporuku studenata da se u svakoj sredini organizuju neformalne grupe i građanske inicijative, formirani su zborovi širom Srbije, a tako je bilo i u Smederevu. Tanja je tu imala prepoznatljivu ulogu, neretko se na protestima i okupljanjima obraćala sugrađanima, baš kao što je i svaki studentski veći protest u zemlji bio prilika da se upozna sa ostalim saborcima. Upoznala je mnogo ljudi i neprestano bila u kontaktu sa njima, slušala svoje prijatelje, kolege, komšije, rođake o tome šta ih muči, kako oni doživljavaju sve što se dešava… Majka je troje dece, među njima ima i studenata i Tanja pre svega želi da oni ostanu u svojoj zemlji.
Kao narodni poslanik odgovoran si za celu zemlju, ne samo za svoj grad. Ono što možemo da uradimo i što se nadam da će biti u prvih godinu dana, jeste da se sistem postavi na noge, da se novac vrati u budžete. Onda možemo da razgovaramo o tome šta će konkretno da se radi. Na lokalu ima toliko gorućih pitanja da ja ne znam odakle pre početi. Prevoz, deponija, bolnica, školstvo, policija… Kada sistem počne da funkcioniše po zakonu, mnogo može da se reši. Imamo neke dobre zakone koji se uopšte ne primenjuju, a sa druge strane ima i zakona koje treba revidirati – dodaje ona.
Kako kaže, ne strahuje zbog toga što se sada zna da je na studentskoj listi jer je neprijatnostima bila izložena i ranije. Podseća na slučaj njenog privođenja zbog lepljenja nalepnica. Tada nije sumnjala u to da je bezbednosne službe prate ali kako je vreme odmicalo suočila se sa time da je tako nešto vrlo moguće
Shvatila sam da nas zaista prate, znaju mnoge stvari, mnogo toga zloupotrebljavaju. Nije mi bilo prijatno kada je ime i prezime mog deteta izašlo u Informeru. Za sebe se ne plašim, da se plašim ne bih ni bila ovde ali kada je izašlo njeno ime i prezime, to me je žacnulo. Ali u krajnjoj liniji, upravo to je jedna od stvari zbog kojih i jesam u svemu ovome, ne samo za svoje već za svačije dete. Sve to je samo u meni pobudlo još veću želju da pobedimo. Raznih neprijatnosti je bilo i ranije. Tačno bi se na šesnaestominutnoj tišini primetilo kako isti ljudi, isti prolaznici, različito reaguju na nas u zavisnosti od toga šta je predsednik prethodno rekao na televiziji o našim protestima. To što sam na listi ne menja moju ličnost, jedino što se menja jeste to da je moja odgovornost sada samo veća. Da ni na koji način ne uprljam ovo što su deca pravila 22 meseca. Da čvrsto stojim iza programa u koji potpuno verujem. Ja ne smatram da sam sada neka javna ličnost već da sutra kada budemo pobedili, postajem narodni poslanik i time službenik svog naroda. Ja nisam iznad svojih sugrađana već sam njihov predstavnik. Tu sam da samnom razgovaraju i da probamo da rešimo probleme – poručuje Tatjana Đorđević Hamidović. Dodaje da čak i da nisu na listi, oni koje su na ovim izborima kandidovali studenti, ne bi izgubili ništa jer su to sve ostvareni ljudi, imaju svoje profesije, znanje, karijere. I to je, napominje, još jedna ključna razlika između njihove i liste koju predlaže vladajuća stranka.
Ja sam imala prilike da razgovaram sa dva penzionera koji izuzetno poštuju i podržavaju SNS. Njima je rečeno da su na „blokaderskoj listi“ sve neki najgori ljudi dok kod SNS ima studenata, obrazovanih ljudi i slično. Na studentskoj listi nisu samo profesori i doktori nauka, ima ljudi sa srednjom školom ali ono što im je zajedničko jeste da su to sve osobe od integriteta, poštene, nepotkupljive, nemaju nijednu mrlju u životu. Mi imamo poslove kojima se bavimo, radimo ono što volimo i u čemu smo dobri. Kada bi se meni sutra desilo da više ne mogu da budem profesor u školi, ja bih se opet time bavila na neki drugi način, ima mnogo mogućnosti. Ja se ne bojim od čega ću da živim jer sam izgradila svoju profesiju, znam kako da radim sa decom i ponosna sam na mnoge moje đake. Čime su se izgradili ljudi na SNS listi? Oni sutra kada bi ostali bez posla ne bi imali gde ni šta da rade. Jer ništa ne znaju. E, to je problem. Mi imamo svoje dostojanstvo. Znanje je moć – naglašava naša sagovornica.
