Problem smo juče izložili – ukratko, u Kolarima će apoteka iz ambulante biti izmeštena na drugu lokaciju, kraj glavnog puta u objekat koji je privatno vlasništvo.
Želeći da objasni o čemu je stvar, redakciji SDCafe.rs se obratila direktorka koju smo pre toga bezuspešno pokušavali da kontaktiramo. Najpre je istakla što je za to da problem uopšte postoji, saznala iz medija.
Kako kaže, niko joj se, za čitavo vreme dok su trajali radovi na objektu, nije obratio sa namerom da razgovara, jer bi ona u tom slučaju dala obrazloženja koja mi sada prenosimo.
Za početak, poručuje da, iako mi kao građani toga nismo svesni, Apotekarska ustanova funkcioniše tako što samu sebe finansira.
Apoteka Smederevo se zove državna, ali se u potpunosti samostalno finansira. To znači da posluje pre svega po tržišnim principima. Platu ne primamo iz budžeta, moramo da je zaradimo, niti nas za bilo kakve troškove neko finansira. Da bismo opstali, moramo da shvatimo tokove i kakva je tržišna utakmica.
Mi smo nekada, dok nije bilo elektronskih recepata većinom bili u ambulantama. Uvođenjem elektronskog recepta, nama se broj poseta smanjio. U ambulantama nam promet drastično pada. Nisu Kolari ništa specifični po tome u odnosu na druge sredine.
Bili smo prinuđeni da zatvorimo apoteku u železari. Nijedan se privatnik posle toga nije javio da uđe u železaru iako je tamo 5000 radnika, promet je bio mali. Mi ne možemo da zaradimo tu za osnovne troškove i plate. U Lugavčini smo, kada je otvorena privatna apoteka, zatvorili našu apoteku u ambulanti zbog pada prometa.
Sami možete da se uverite da u svakom selu, u blizini ambulante postoji apoteka otvorenog tipa koja radi ceo dan jer se sve apoteke pa i mi većinski finansiramo od prodaje.
Bebi mleko, Pampers oprema, dijetetski proizvodi, vitamini, minerali. Ko će vama da uđe u ambulantu da kupi tako nešto? Znači, to je tržište pokazalo. U Radincu ima privatna apoteka, ne samo jedna, sad se otvara i druga, a mi tu u ambulanti imamo slab promet. Pa imamo Vranovo, Osipaonicu, Malu Krsnu, Lugavčinu.
Svuda postoje apoteke koje su van ambulante ali u njihovoj blizini. U skladu sa tim, ponašajući se tržišno, izašli smo iz apoteke u ambulanti na Carini i otvorili apoteku u glavnoj ulici. I zahvaljujući tome se održali nekoliko godina, da ne iznosim sada baš sve detalje u vezi sa poslovanjem jer i mi imamo konkurenciju – kaže Slavica Botić, direktorka Apotekarske ustanove Smederevo.
Tvrdi i da se do sada, nikada nije dogodilo da se pojavi problem koji u razgovoru sa meštanima nije rešen. Ambulante, kupci izbegavaju donekle i sasvim logično – kad rade, tamo dolaze bolesni ili su gužve.
Konkretno, nova apoteka u Kolarima je na glavnom putu. Lokacija je, dodaje naša sagovornica, sa ekonomskog i svakog drugog aspekta odlična jer je to pogodno za meštane Kolara, ali i okolnih sela koji tuda prolaze.
Imamo Suvodol, Binovac pa i Drugovac gde je apoteka u ambulanti, imamo Lunjavac donekle i Badljevica. Otvaranjem apoteke ovde, mogu se pokrenuti i neke druge stvari. Gde god da smo došli, mi smo doneli neki prosperitet.
Da je neko želeo da čuje da objasnimo zašto mi ne radimo u ambulanti kad već imamo prostor, mogao je. Da bi radili dve smene u ambulanti, ona mora da se preregistruje, a mi ne možemo to jer nemamo dovoljnu kvadraturu. Objekat bi u tom slučaju morao da bude veći od 45 kvadrata.
S druge strane, ne isplati nam se. Evo, razmislite i vi, da li biste ušli u izdvojenu ambulantu da samo kupite kafetin ili ćete kupiti negde usput? Ima ih po celom gradu. Gde god su apoteke otvorenog tipa one bolje posluju, takav je trend. U Kolarima nije urađeno ništa senzacionalno ili katastrofično što bi bilo loše za građane.
Tamo lekar radi dva puta nedeljno, mi pratimo rad lekara. Ova apoteka bi radila na dobrobit svih, svaki dan, pre i posle podne i subotom. Ja ne vidim da je tu nešto loše. Moramo da pomirimo ta dva momenta, da budemo blizu ambulante da ljudi ne bi mnogo išli i da nama bude isplativo.
U Saraorcima imamo apoteku u ambulanti i već smo isprobali i taj metod, da ona radi duže i nezavisno od lekara. Nije dalo rezultate. Jednostavno, ne ulaze ljudi. Kad ambulanta ne radi, to je sablasno, u celoj ambulanti – da budeš sam da radiš.
Probali smo u nekim abulantama i da radimo subotom, promet bude nekad pet ili dve hiljade. Neodrživo je to. Kad vas ne vide, oni ne ulaze, neće da svrate.
Nama finansijski nije isplativo da se tako nastavi. I dalje ne bi niko ušao. Trend u prodaji to nameće. Eto, zatvorene su neke naše apoteke po ambulantama, pa mislite da neki privatnik ne bi uzeo to da mu se ne isplati da radi umesto nas tu?
Ali ne, oni otvore apoteku na drugom mestu. Da se to ne bi desilo u Kolarima, a imali smo najavu da hoće, mi smo odlučili da to sprečimo.
Živimo od prodaje, da bi je bilo moraš da budeš otvoren, dostupan, a mi u ambulanti nemamo te uslove ispunjene. Možda to ljudima nije jasno, ali naše višegodišnje iskustvo to povrđuje.
Ovo je trebalo da bude boljitak za sve. Ispunjeni su neki parametri koji ukazuju na da li će vam se nešto isplatiti – da ste na putu, da ste dobro označeni, da imate parking, a ovde imamo sve te uslove.
Ambulanta radi dva dana. Ali i kad radi ili ne radi, da li je ljudima lakše da ulaze u ambulantu ili da svrate u tu apoteku na putu? – pita na kraju ovog razgovora za SDCafe.rs, direktorka Slavica Botić. Lično smatra da se iza ove priče kriju neki drugi motivi i da će se šta god da je u pitanju, sve to ubrzo pokazati.