Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom priveo je kraju niz predavanja o zavičajnoj istroriji namenjen članstvu. Kako je istakla Ivana Gvozdenović, Centar već godinama veoma uspešno sarađuje sa Muzejem u nameri da kultura bude dostupna osobama sa invaliditetom, a ovaj, treći program iz edukativnog serijala, samo je deo tih aktivnosti i sadržaja.
Kroz poslednje poglavlje „Istorija Smedereva u periodu svetskih ratova“ publiku je proveo Miroslav P. Lazić, istoričar i muzejski savetnik koji je i za ovu priliku priredio još jedno izuzetno zanimljivo predavanje propraćeno odličnom pričom, interesantnim detaljima i obiljem dokumenata i fotografija. Svakako bi vredelo organizovati sličan događaj i u više navrata, sve dok ima onih koji žele da čuju nešto više o prošlosti svog grada.
Ovo je treća stanica naše šetnje kroz istoriju grada Smedereva koja je započela pre tri godine. Prvo smo govorili o periodu od osnivanja grada do Prvog srpskog ustanka, pa zatim o 19. veku i zaistavili smo se na 1914. Ovim predavanjem zaokružićemo taj ciklus. Nastojali smo da uključimo vizuelni sadržaj u najvećoj mogućoj meri iz dva razloga. Prvo, znate da slika ponekag govori više od stotinu reči, a takođe želimo da ukažemo na predmete koje čuvamo u depoima, neki od njih su izloženi u salama na spratovima i nisu svima dostupni tako da ćete videti neke od tih svedočanstava – kazao je Lazić.
Kako je istakao, epoha svetskih ratova jedan je od najdinamičnijih i najtragičnijih perioda u viševekovnoj istoriji grada. Oni koji su u prošlosti živeli, možda neke periode nisu doživljavali kao prekretnice, ali mi to vidimo danas, kada pogledamo unazad i možemo da se osvrnemo na važne godine. Ovom prilikom, biće reči o detaljima iz prvog dela predavanja, onom koji se odnosi na Prvi svetski rat. Taj događaj bio je kulminacija višedecenijske evropske krize velikih sila, koja se prelomila preko Srbije. Rat izbija 28. jula 1914. Imao je strašne posledice za naš grad.
Imajte na umu da je geopolitička situacija bila nešto drugačija, reka Dunav je bila granična, sa druge strane, prema Kovinu bila je Austrougarska tako da su Smederevo, Beograd i Šabac gradovi koji su najviše postradali u Prvom svetskom ratu jer su bili granični gradovi u dometu teške artiljerije. Vrlo interesantna epizoda o kojoj se nije mnogo pričalo, a uvodi nas u sam početak rata je ovo što vidimo u jednoj austrijskoj novini. Štampana je 29. jula i u njoj je ilustracija „Prva pucnjava u srpskom ratu“. Imajte na umu da 28. jula izbija rat, piše da je prvo puškaranje bilo kod Semendrije i već sutradan, spremne, austrijske novine objavljuju da su navodno srpski vojnici pucali na austrougarske parobrode i pre objave rata, naravno, to je sve bio deo smišljene propagande kako bi se opravdala objava rata. Ali vidimo da su ilustratori spremni, propaganda se pokreće i kreće ratna mašinerija koja pominje naš grad. Nalazili smo se praktično na puškomet od neprijatelja. Dunavom dominiraju austrougarski monitori, vojni brodovi, opremljeni snažnim topovima i mitraljezima. Srpska mornarica je već prvog dana potopljena i povučena. Iz fotografije „Odbrana Dunava sa gradskih“ bedema se vidi da su grad mahom branili trećepozivci, takozvane čiče, ljudi od 41 do 50 godina, oni čak nemaju ni propisno vojničko odelo. Bilo je tu i nešto regularne vojske, raspoređene na granici ali se to čuvalo u rezervi i mahom na drugim frontovima gde se očekivao veći udar Cer, Sava i Drina – priča Lazić.
Svedočanstvo o sili razaranja su upravo fotografije, posebno one koje su nastale na istim mestima pre i posle dejstava. Među njima prizor gotovo demoliranog Malog grada.
Važan datum je 9. novembar, Mitrovdanski boj, čiji je nepovoljan tok preokrenut nakon što je forsiranim maršem, pod punom opremom, odred Vardaraca stigao iz Požarevca za svega nekoliko sati. Odmah su bačeni u boj i uspeli su da na Plavincu odnesu značajnu pobedu. Epilog je 800 poginlih neprijateljskih vojnika i 2000 zarobljenih. Isečak iz štampe 1934. nam govori da su se deset godina kasnije, ti Vardarci ponovo okupili u Smederevu kako bi proslavili pobedu. Iako se kod nas uvek, pa i ovom slučaju, bitke predstavljaju kao borba sa Švabama, najveći broj vojnika suprotne strane u Mitrovdanskom boju, bili su zapravo Česi, regrutovani vojnom obavezom u Austrougarskoj.
Rat u Srbiji izazvao je veliku pažnju štampe, uz prikaze sa svetskih bojišta strani su reporteri izveštavali i o stanju u Srbiji i Smederevu – jedan dnevnik iz Londona objavio je članak zabeležen kod sela Udovice.
U vreme Prvog svetskog rata prvi put su Smederevci videli jeroplan, avion. Tu, 1914. Smederevo je nekako preživelo, ali 1915. kreće Prodor na istok. Neprijatelj ima za cilj spajanje sa Turskom do Sueckog kanala i isterivanje Britanaca iz Levanta, a na putu im je bila Srbija. Deo slagalice u velikoj geopolitičkoj igri koji im se tu isprečilo bilo je i Smederevo.
Nemci su osvojili Smederevo. Ogroman je poduhvat bilo preći reku kao što je Dunav, pa mnogi njihovi vojnici nisu stradali samo od oružja, već su se davili u reci. Ne,ački 116 puk 11. oktobra 1915. je ušao u naš grad Osvajanje Smedereva 116 nemački puk je 11. oktobra 1915 ušao u naš grad. Bitka za Smederevo je trajala tri dana, Nemci su puna 72 sata pre iskrcavanja bombardovali grad iz više desetina artiljerijskih oružja različitog kalibra. Doneli su i čuveni top Debelu Bertu, zastrašujučeg dejstva i tim su topom, između ostalog, iz Kovina tukli grad. Ostale su zabeleže fotografije razrušenog grada, razorenog hrama Svetog Georgija, hotela Laf pored Dunava, čak je i Vila Obrenovića bila na udaru.
Bajoneti su retko korišćeni u Prvom svetskom ratu, ali su sigurno korišćeni u borbama za selo Lipe koje su posebno bile teške 9. i 10. oktobra. Tu su vođeni bojevi i u nekoliko navrata je Lipe oslobađano i vraćano. Čak, iz nemačkih izvora postoji podatak, da su lokalne žene učestvovale u borbama protiv Nemaca koji su to beležili jer su se prvi put u životu sreli sa ženom sa kojom treba da ratuju, govoreći u kontekstu da im je to ispod časti.
Trogodišnja okupacija je bila teška iz više razloga. Nedostajlo je hrane, lekova, odeće, ljudstva, pa je Srbija praktično živela u ženskom društvu, one su preuzele sve obaveze koje su se do tada smatrale isključivo muškim. Radile su u poljima, odagajale decu i podnele teret okupacije. Major Dušan Dodić je 17. oktobra po starom, odnosno 30. oktobra po novom kalendaru sa svojom jediniciom umarširao u Smederevo, čime je grad oslobođen, a on je kasnije na Carini dobio i ulicu.
Učvršćivanje zajedničke države imalo je posledice i na poziciju Smedereva. Ono je do tada imalo 7.000 stanovnika, ali je bilo važno ekonomsko, saobraćajno i vinogradstako središte. Nakon ujedinjenja, postaje jedna provincijska varoš koja više nema značaj u trgovačkom smilsu kao ranije. Inače, 1910. u Smederevu je živelo 7.210, a 1920. bilo je 6.307 stanovnika. U prve dve posleratne godine, virus španskog gripa nastavio je odnosi živote. Posle oslobođenja, krenulo se u saniranje ratnih šteta. Tako, 1931. godine, Smederevo dolazi do 10. 477 stanovnika, a najveće selo u okrugu, Azanja, tada ima 9.000. Treba imati na umu da je smederevski kraj bio jedan od najgušće naseljenih u Srbiji ali da je dosta ljudi bilo u selima sa velikim brojem stanovnika. Struja je u naš grad stigla 1923, prvi rengen 1928, prva javna telefonska govornica 1936. godine. Nažalost, obnova nije potrajala jer se nad svetom nadvio Drugi svetski rat…